Nova knjiga pesama Milene Jovović
„Mileneni izvori“ u Dobrači kod Kragujevca, ove godine 16. po redu, protekli su u znaku promocije knjige pesama „Prstenovana tamom” pesnikinje Milene Jovović, u čiju čast se ova trodnevna manifestacija i priređuje.
Gosti iz Beograda, Gornjeg Milanovca i Kragujevca – čija je zajednička stvaralačka adresa Srpska književna zadruga – upriličili su svojevrstan omaž Mileninom pesničkom opusu, dok je glumac Bratislav Slavković Keša uz samu pesnikinju recitovao stihove iz njene najnovije desete po redu knjige, uz pratnju na violini mlade profesorke Maje Milanović. Brojnim gostima KUD „Crnućanka“ je darivao srpske duhovne izvorne pesme i napeve.
- Raduje me što je Srpska književna zadruga u Dobrači, isto kao što se radujem što je pesnikinja Milena Jovović u SKZ. Otkako su je prepoznali urednici „Prosvete“ 1963. godine knjigom „Otkriće” traje posebna pojava našeg pesništva, lirika čiji je izvor u duši, koliko i u zemlji Srbiji! Stasala je u pokretu „Orfej među šljivama” gde se iz mnoštva srpskih pesnika sa sela, pod pokroviteljstvom mudre reči Dragiše Vitoševića i Vlade Košutića, izrodilo troje autentičnih: Dobrica Erić,
Srboljub Mitić i Milena Jovović. Svako od njih ima svoje selo, svoj pesnički svet, svetlost i tamu, filozofiju i doživljaj postojanja na zemlji.
U svemu tome, Milena ima poseban glas, glas ženski i ovozemaljski. Ona je pesnik zaštitnik hleba, kosiva, kućnog praga i Dušananovog carstva, stožera na guvnu i Krsta na hramu! Pesnik je tu da treperi i da čitavog života piše molitve sastavljene od sto pesama. Drugo ime njene poezije je duša. Duša se oglašava rečima i slikama, po talasima života, vremena i smrti. Ogromni složeni i raskošni svet i teret Srbije Milena ne preuzima iz prirode po principu fotografije. NJen svet i teret
dopiru iz njene imaginacije iz psiho emotivne konstitucije. Pesnikova misao je ogledalo prirode, kao i savest, ona spolja preslikava umetnika i tek tada je izražava, oblikuje i peva. Mileni stihovi pljušte kao kiša nad dolom, veju kao sneg nad Srbijom, svetle kao zalazak sunca. Milenin zaštitni znak je Simonida, večna Srpkinja, devojčica i kraljica, omiljena i omražena.
Tamom su prstenovane pesnikinja i poezija. U toj tami svetle jezik, pesničke slike, misli i osećanja. Ova knjiga ima strukturu velikog jezičkog živopisa. Kao beskrajni niz fresaka nižu se scene sa mislima i osećanjima pesnika koji bdi nad Srbijom, nad njenom dušom, nad starim zlatnim sjajem istorije, sudbine i opstanka, besedio je Dragan Lakićević glavni urednik Srpske književne zadruge.
Sama pesnikinja, na radost okupljenih brojnih gostiju manifestacije, posvedočila je o svojim inspiracijama, pesmama i svom delu.
- Ova knjiga je nastalo davno, još dok sam bila dete! Imala sam devet godina, kada su neke agilne žene išle po selima i nosile veliku knjigu reprodukcija slika starih majstora. Kao radoznalo dete malo sam zavirila u knjigu. Među reprodukcijama je bila slika Kosovske bitke i mnogo portreta srednjevekovnih srpskih junaka. Tu sam otkrila poglede ratnika koji su kod mene izazvali čuđenje. Iznenadili su me pogledi sukobljenih i shvatila sam kako se gledaju krvni neprijatelji. Prepoznala sam strah
u očima i na jednoj, i na drugoj strani. Te impresije ukopale su se u mene i ja sam razmišljala godinama kako da se oslobodim tih utisaka. Pitala sam se zašto me je slikar uveo u tu dramu. Mislim da je to opisano u mojoj knjizi „Prstenovana tamom“ u kojoj sam opisala Kosovsko bitku i bavila se kosovskim junacima. Kritičari su mi rekli da sam ih oplemenila. Ja znam da su u narodu oni već poznati, ali ja sam ih videla iz jednog drugog ugla (...). Ništa nisam uveličavala, ovo je samo još
jedna priča o Kosovu, u čekanju nekog koji će trajno dati završnu reč, posvedočila je Milena Jovović.
Manifestacija Mileneni izvori ove godine bili su obogaćeni izložbom slika Sretka Divljana „Opomena“, a ovogodišnje Zaveštanje uručeno je studetkinji ekonomije Radmili Petrović iz sela Supčevića kod Arilja.
