JUBILEJ: 170 GODINA ČITALIŠTA I 150 GODINA BIBLIOTEKE
Vreme je za novu zgradu
Lokalna samouprava donela je odluku da 2016. godinu posveti Univerzitetu i knjizi. Ova praksa da se svaka godina posveti sportu, nauci, poljoprivredi... otpočela je pre desetak godina, međutim nikada ništa nije donela konkretno oblastima društva i privrede kojima je posvećena, osim deklarativno, kao mrtvo slovo na papiru.
Ovoga puta povod da se godina posveti Univerzitetu i knjizi leži u činjenici da se 2016-te proslavlja nekoliko jubileja, a svakako najvažniji su 170 godina Čitališta i 150 godina od osnivanja prve javne biblioteke u Kragujevcu.
Oni sa dobrim pamćenjem seti će se da je godina sa ovakvim imenom već „proslavljana”, pa ostaje pitanja zašto ponovo! Ili je možda vreme da se neke greške isprave.
Dogovor i konsenzus
Ovakav jubilej Biblioteke značajan je za kulturnu istoriju Srbije, a posebno našeg grada - zato će, kažu u ovoj kulturnoj ustanovi, nastojati da tokom čitave godine promovišu kulturne vrednosti koje baštine.
Obeležavanje jubileja započelo je predstavljanjem logoa jubileja, koji je uradio Lazar Dimitrijević, docent na Katedri za grafički dizajn ovdašnjeg FILUM-a, a nastaviće se sledeće nedelje, sada već tradicionalnom manifestacijom Dani knjige (svečano otvaranje manifestacije je u utorak, 2. februar u 18 sati), kao i nizom programa tokom cele godine. Jedan od najvećih događaja planiran je za kraj maja, početak juna kada će Kragujevca biti domaćin velikog trodnevnog bibliotečkog skupa, sa skoro 200 gostiju, a tema će biti legati.
Razloga za svečarsku atmosferu svakako ima, ali ovdašnji bibliotekari ova dva velika jubileja dočekuju u neizvesnoj atmosferi - ili kako nam je to objasnio Mirko Demić – mobilnoj.
A razlog je jednostavan, Biblioteka je jedina ovdašnja ustanova koja nema svoj prostor, već je odvajkada podstanar.
- Ideja je da jubilej proslavljamo tokom cele godine, kako bi na taj način skrenuli pažnju na sve naše probleme. Biblioteka se može pohvaliti mnogo čime, ali isti problem se javlja poslednjih skoro 80 – 90 godina. Naime, posle Drugog svetskog rata ovdašnja biblioteka se ubrzano razvija, a nedostataka sopstvene zgrade koči dalji razvoj, objašnjava Mirko Demić i dodaje da su informacione tehnologije značajno unapredile bibliotečki rad, te da je tehnologija ta koja nameće i razvoj struke, ali i
potrebe novih generacija čitalaca.
- Digitalizacija, integrisanje kulturnih ustanova u gradu, umrežavanje - samo su neke od novijih ideja koje su uspešno realizuju u poslednjih nekoliko godina. Urađeno je mnogo, a daleko bolje, modernije i svakako drugačije bilo bi kada bi Biblioteka imala svoju zgradu u centru grada. Kaskamo zbog toga i ubeđujemo ljude u ono što smo mislili da se podrazumeva, kaže naš sagovornik.
Preduslov da se problemi reše su dobra volja i namera. Divan primer je šabačka biblioteka koja je najpre dobila Vladičanski dom na korišćenje od Eparhije, a na tom placu su potom napravili trospratnicu po svim standardima, koji odgovaraju jednoj modernoj biblioteci. Jednim dobrim delom pomoglo je i ministarstvo kulture, dakle njihova dobra volja postoji, ali mora da reaguje i lokalna samopurava.
- Kod nas ima i rešenja i mogućnosti. Naime, mi ne insistiramo da to bude zgrada građena iz temelja, već je moguće i preurediti neku od već postojećih zgrada. Neka rešenja su već ponuđena – i dobra su - samo je potrebno napraviti dogovor i konsenzus.
Sa reči na dela
Ono što je pozitivno u celoj priči, prema rečima Mirka Demića, je razumevanje lokalne vlasti i političkih subjekata, pa bi do trajnog rešenja prostora možda uskoro moglo i da dođe.
- Tradicijom se možemo podičiti, ali tradiciju moramo i sami stvarati i biti odgovorni prema budućm naraštajima. Kada bi se dogovorili oko samo jedne od zgrada, koju imamo u vidu, rešili bi problem u narednih 200 godina, a budućim čitaocima i novim generacijama bibliotekara znatno bi olakšali posao, uveren je Demić.
On je optimista, jer kako kaže ceo kolektiv Biblioteke uporan, te da će pokrenuti niz inicijativa, pokrenuti sve kulturne poslenike rođene u Kragujevcu, ali i medije.
Sa novim prostorom ovdašnji bibliotekari ponudili bi gradu i nove sadržaje, onakve kakve su već uobičajene u svetu. Biblioteka je danas mesto gde ljudi dolaze da se opuste, druže, igraju igrice, gledaju filmove, ali i sa sobama sa razmišljanje ili slušanje muzike, komponovanje.
- To je sve svetska praksa i moramo ići u korak sa vremenom i primeniti sve one stvari koje su se pokazale kao veoma pozitivne - samo tako možemo napredovati. Naš sadašnji prostor, kancelarije i hodnici pretvorene su u mesto u kome se odlaže književna građa.
U biblioteci istiću da je poslednjih nekoliko godina i stalni porast vlasnika članske karte. Prošle godine ovdašnja biblioteka mogla se pohvaliti sa čak 18.000 čitalaca, ali kažu da može i bolje.
Ni sa otkupom knjiga nema problema već dve godine – napravljen je ritam, grad daje 2.5 miliona dinara, a tu je još i republički otkup. Tako je na godišnjem nivou 2015. godine nabavljeno 8.500 novih knjiga.
- Knjige podležu Zakonu o javnim nabavkama, pa kasnimo bar 45 dana od kada se naslov pojavi – sve procedure moraju da prođu, pa tako novi naslovi stižu svaka tri meseca. To je dobar ritam, a to primećuju u naši čitaoci. Tako je recimo najaktuelniji naslov „Islednik” Dragana Velikića najabvljen još pre nekoliko meseci, ističe direktor Biblioteke.
Prema njegovim rečima, i Dečije odeljenje odlično radi, a ponose i ograncima u Koloniji i na Aerodromu. Sve je više čitalaca u i ograncima u Bresnici, Pivari i Stanovu.
Iako rade u skromnim uslovima kragujevački bibliotekari postižu mnogo, a nova zgrada značila bi ne samo za njih, već i za ceo grad koji bi time dobio prostor otvoren za kulturu, nove programe, ali i za buduće generacije. Godina Univerziteta i knjige pravo je vreme da se krene sa reči na dela.