Proslavili ga Lepenski Vir i Gamzigrad
Film o akademiku Dragoslavu Srejoviću „Feliks” u Produkciji „Ajris kema”, autora Dejana Đusića, fokusiran je na dva najznačajnija njegova otkrića lokaliteta Lepenskog Vira i Gamzigrada (Feliks Romulijana), ali i na sve nedaće koje su pratila rad svetskog naučnika
Dokumentari film „Feliks” posvećen akademiku svetskog glasa, zbog situacije sa pandemijom korone premijerno je prikazan na „Ju tjub” kanalu „Ajris kem produkcije” 30. decembra prošle godine, a autor dokumentarca je naš kolega Dejan Đusić, kragujevački novinar.
Akademik Dragoslav Srejović priznat je i cenjen kao jedan od najvećih arheologa 20. veka. Ostavio je neizbrisiv trag na polju arheološke nauke i tumačenja porekla umetnosti. Istraživač i naučnik širokih interesovanja, ogromnog znanja, izvanredne intuicije, vrsni intelektualac, Srejović je svojim radom i otkrićima iz temelja pomerio granice saznanja i shvatanja o praistoriji i kasnoantičkom dobu, naročito na tlu Balkana, ističe autor, čiji film „Feliks”
svedoči o dostignućima, ali i preprekama sa kojima se na svom putu suočavao Srejović.
Film je rađen i kao namera da se u ovoj, 2021. godini obeleži devet decenija od rođenja i četvrt veka od smrti ovog slavnog naučnika i našeg sugrađanina. Da podsetimo (o čemu smo ranije i pisali u „Kragujevačkim” novinama) prethodna ostvarenja autora Đusića i Produkcije „Ajris kem” su takođe dokumentarni filmovi: „O knjazu i gradu” koji govori o kragujevačkom prestoničkom periodu (iz 2018. godine), „Od orijenta do Evrope” posvećen razvoju našeg grada od druge polovine 19. do početka 20. veka
i „Neobično običan um”, filmski portret Nikole Koke Jankovića, našeg takođe akademika i slavnog vajara (oba iz 2019. godine).
- U pitanju je polusatni projekat posvećen naučniku svetskog renomea Dragoslavu Srejoviću, rođenom Kragujevčaninu. Film se bavi najznačajnijim momentima iz života i rada profesora Srejovića, ističe na početku razgovora Dejan Đusić, napominjući da nije u pitanju kompletan biografski filmski projekat jer je nemoguće u samo pola sata „spakovati” celokupnu Srejovićevu impresivnu naučnu i životnu biografiju.
Više aspekata ličnosti
U svom radu o najznačajnijim naučnim projektima i otkrićima Đusić se oslonio na sagovornike koji su bili Srejovićevi studenti, saradnici i prijatelji. U filmu govore: akademik prof. dr Vidojko Jović, geolog (dugogodišnji Srejovićev saradnik i prisni prijatelj), prof. dr Slaviša Perić, arheolog (nekada student a potom saradnik i prijatelj Srejovića) iz Arheološkog instituta SANU, dr Miroslav Lazić, arheolog (takođe student i saradnik Srejovićev koji je vodio Arheološku zbirku Filozofskog
fakulteta u Beogradu), Maja Živić, direktorka Narodnog muzeja u Zaječaru (i student i saradnik slavnog akademika), Slavica Đorđević, arheolog kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulure (koja je i diplomirala kod profesora Srejovića), prof. dr Slobodan Lazarević (profesor u penziji kragujevačkog Univerziteta - porodični prijatelj Srejovićeve porodice) i Lela Vujošević, sekretar Centra za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu koja je u početnim danima rada ove ustanove
sarađivala sa profesorom Srejovićem.
Film „apostrofira” dva najznačajnija arheološka otkrića i naučna tumačenja Dragoslava Srejovića: Lepenski Vir i Feliks Romulijanu, odnosno Gamzigrad po kojima je naš akademik postao poznat širom sveta i na osnovu rezultata baš tih istraživanja postao nezaobilazan u svim svetskim udžbenicima praistorijske i antičke arheologije.
- Naravno, film govori o detaljima iz njegovog života i rada. Namera je bila, a prema mnogim objektivnim ocenama u „tome smo i uspeli”, da prikažemo više aspekata njegove ličnosti: kakav je bio kao istraživač, kao naučnik, „par ekselans” intelektualac svetskog nivoa ali i, ništa manje značajno, kao čovek. To je ono što je takođe važan segment ovog filma, ističe Đusić.
Po njemu za kompleksniju priču o životu i radu morao bi da se napravi čitav jedan višesatni (i u više nastavaka) serijal o njemu. Možda i to ne bi bilo dovoljno da „pokrije” sve oblasti njegovog naučnog rada i istraživanja, zaključuje ne bez osnova Đusić.
Nije izbegao „saplitanja”
Ono što je esencija filma „Feliks” su problemi i ogromne teškoće sa kojima se Akademik Srejović, konkretno u ovim slučajevima iskopavanja i istraživanja, suočavao.
- Ovaj film govori i o tome kako se ne samo on, već i mnogi drugi naučnici suočavaju sa ogromnim problemima u svojim nadčovečanskim naporima da dokažu „ono u šta veruju” i na čemu rade. To nije ni malo lako. Činjenica je da je sam Dragoslav Srejović u svom radu koji će mu doneti svetsku slavu i priznanja bio suočavan sa mnogim preprekama, našim tradicionalnim „saplitanjima” i kada su u pitanju radovi na Lepenskom viru, a potom i iskopavanja u Gamzigradu, tačnije Feliks Romulijani, ističe
autor filma ovaj segment projekta „Feliks”.
Nije bilo lako, ali je jedinstveni Dragoslav Srejović sve to stoički podneo i izdržao i uspeo da se trijumfalno izbori za svoj naučni uspeh.
- On je dokazao sve ono u šta je i kao naučnik i kao čovek duboko verovao, potvrđuje Đusić.
Svoju televizijsku premijeru film „Feliks” je imao poslednjeg dana prošle godine 31. decembra na Televiziji Kragujevac.
- Film zbog epidemioloških mera nije mogao da bude prikazan na premijernoj projekciji kao što smo to inače mi iz Produkcije „Ajris kem” uvek radili kada su u pitanju naši dokumentarni filmovi. Zbog korona virusa ta projekcija je odložena za neko „bolje vreme”, nadamo se na proleće ili kada već uslovi budu dozvolili, kaže autor Đusić koji osim kragujevačke najavljuje i beogradsku projekciju filma „Feliks”. Takođe, postoje planovi da se ovo dokumentarno ostvarenje prikaže i na mestima
Srejovićevih najvećih arheoloških uspeha u Zaječaru (zbog Gamzigrada) i u kompleksu Lepenskog Vira.
Film je za sada dostupan na „Ju tjub„ kanalu „Ajris kema” ali postoje ideje i interesovanja za njegovo emitovanje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
Pored Dejana Đusića, autora filma, u njegovoj izradi su učestvovali i trojica kamermana Darko Čojić, Zoran Stamenković i Ivica Đuković (koji je bio zadužen i za njegovu montažu i postprodukciju), a deo autorskog tima kao saradnik na projektu je novinarka Bogdana Đusić.
Mala ali odabrana ekipa koja je uspela u nesvakidašnjim uslovima korona virusa pored svih prepreka i izazova da uradi film o najznačajnijim naučnim otkrićima akademika Dragoslava Srejovića.
Kao i prethodni dokumentarni filmovi i projekti Produkcije „Ajris kem” i „Feliks” je realizovan uz pomoć budžetskih sredstava Grada Kragujevca na osnovu Konkursa za programe i projekte u kulturi za 2020. godinu. U planu su novi dokumetarci o istoriji našeg grada i slavnim sugrađanima, ali otom potom.
AKDEMIK DRAGOSLAV SREJOVIĆ (1931. – 1996.)
Kragujevčanin, arheolog svetskog glasa
Dragoslav Srejović, najpoznatiji srpski arheolog, kulturni atropolog, profesor beogradskog Univerziteta i akademik rođen je u Kragujevcu 8. oktobra 1931. godine. U rodnom gradu je završio osnovnu školu i gimnaziju, a na fakultetu na kome će kasnije predavati diplomirao je arheologiju 1954. godine.
Doktorirao je na istom fakultetu (na kome će „proći” sva zvanja do redovnog profesora) 1964. godine sa tezom „Neolitska i eneolitska antropomorfna plastika u Jugoslaviji”.
Rukovodio je na čak 67 velikih i značajnih arheoloških iskopavanja na teritoriji nekadašnje Jugoslavije (Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora - Srebrenica, Lepenski Vir, Vlasac, Divostin, Gamzigrad, Šarkamen...).
Član SANU (čiji je bio i potpredsednik) je od 1974. godine (dopisni), a redovni od 1983. godine. Od 1989. godine bi je direktor Galerije SANU. Objavio je biše od 200 izuzetno zapaženih naučnih radova u zemlji i inostranstvu.
Dragoslav Srejović je bio osnivač i prvi upravnik Centra SANU u Kragujevcu.
Preminuo je 29. novembra 1996. godine u Beogradu i sahranjen na Varoškom groblju u Kragujevcu. Danas u Beogradu, Novom Sadu i naravno, rodnom Kragujevcu, postoje ulice sa njegovim imenom.