Zivi od sira i surutke
Kozje mleko kao preventiva
Malo je onih koji nikada nisu izgovorili- ima da kupim koze i odem na selo, duša da mi se odmori! Upravo to su učinili dramski pisac Vladimir Đorđević i njegova partnerka, Sanja Todorović iz Kragujevca. Odlučili su se na ovaj korak nakon što su postavili sebi pitanje - hoćemo li da se selimo iz Srbije ili joj damo još jednu šansu.
Vladimir Đorđević, dramski pisac, i njegova životna saputnica Sanja Todorović, pejzažni arhitekta, napustili su Kragujevac i odabrali seoski život. Otišli su u seoce Pajazitovo, na 15 kilometara od Kragujevca, gde je Vladimirova dedovina. Kupili su koze i kažu da nikada lepše nisu spavali, od umora. Poznanici su ih čudno gledali, roditelji zbunjeno odmahivali glavom.
Od oko 30 Vladimirovih drama 20 je postavljeno na pozorišnu scenu, a pet se igra van Srbije. On ne odustaje od svog zanimanja, ali trenutno više pažnje mu privlači 20 koza koje je kupio pre par nedelja.
- Imam šest hektara svoje zemlje, štalu i kuću. Pre mesec i po dana „prelomili” smo i počeli da obilazimo stočare u Srbiji, učili o poslu, pitali one koji znaju. Uzeli smo subvencionisani kredit i krenuli sa tih 200.000 dinara i nešto malo naše ušteđevine. Kupili smo za početak 20 koza, kaže Vladimir.
On i Sanja stočari su tek par nedelja i kažu da su do pre koji dan pili brufene da bi umanjili bolove u rukama i leđima, od teškog rada. Sanja objašnjava da ranije ne bi poverovala da joj je neko rekao da od muže koza mogu prsti toliko da se ukoče da čovek ne može da ih ispravi.
- Nismo odmah imali muzilice. Na početku smo koze muzli čak osam sati dnevno, četiru ujutru, četiri uveče! Nismo znali kako, a koze nisu jedno vreme pre kupovine bile mužene, pa je teže išlo iako su u pitanju mlade životinje. Mi smo gradska deca, nismo navikli na celodnevni fizički rad. Posao, koji obuhvata ishranu, čišćenje, mužu i pripremu sira završavali smo noću u pola četiri, a već u pet ujutru treba ustati i sve iznova. Kada legnem, zaspim čim glavu spustim na jastuk. Nikada u životu
nisam bila ovako opuštena na kraju dana, kaže Sanja.
Saveti za nove poljoprivrednike
Ona objašnjava da više nema gradskog stresa, da ne mora da gleda predozirane mlade ljude kraj zgrade u centru Kragujevca. Sada misli na finese u pravljenju kozjeg sira i kako će graditi mlekar.
- Specijalizovali smo se za koze i nećemo saditi baštu i njive, nećemo se rasplinjavati i rasipati snagu. Mnogi upravo tu pogreše. Plan je da za par godina imamo oko 50 dobro selektovanih koza i dobijamo 120 litara mleka dnevno. Usresredili smo se na to da imamo zdravu hranu, naše koze brste rastinje i lekovito bilje, piju izvorsku vodu. I na ovaj način imaćemo pristojnu zaradu za jedno porodičnu gazdinstvo. Sir pravljen na tradicionalan način, surutku i mleko prodavaćemo, uz sve neophodne
mere i sertifikate, u svom domaćinstvu, ali i slanjem na kućnu adresu. Za sada nam je ciljno tržište Beograd, ali i naš Kragujevac, kaže Vladimir.
Upitani šta bi preporučili onima koji žele njihovim putem, a ne usuđuju se, ovaj par nije se libio da otkrije tajne do kojih su došli pitajući, ali više iskustvom.
- Za one koji bi na selo, bilo bi dobro da imaju kuću i bilo kakav ekonomski objekat, jer je gradnja tih objekata skupa. Za većinu početnika kretanje od nule je preskupo. Mi smo po preporuci počeli sa 15 koza, neumatičenih, jer su jeftinije, ali smo kupili umatičenog jarca uveženog iz Francuske. Izabrali smo koze alpine, od kojih jedna košta 100 evra, ali smo ih birali vrlo posvećeno. Našli smo koze na Rudniku, koje su šest sati dnevno pasle. Drugi moj savet je da onaj ko želi da krene ne
čeka dok ne utegne baš sve. Počnite, a onda morate jedno po jedno. Čekanjem da sve bude idealno ljudi izgube dragoceno vreme, neki čak i odustanu. Mi smo na početku planirali da najpre „skockamo” sve, i mlekar, i štalu i ograde, ali su nam iskusniji savetovali da to ne činimo, da krenemo. Bili su u pravu, objašnjava Vladimir.
Kozarstvo najpreče
On savetuje sve koji bi da postanu poljoprivrednici, a nisu to ranije radili, da najpre treba da saznaju sve o onome čime žele da se bave. U slučaju ovog para, o kozarstvu.
- Tek onda možete za zaposlite neku pomoć, radnike i širite broj grla i posao. Ne zapošljavajte nikoga pre nego što naučite sve, jer nikome nije stalo do vašeg imanja i stoke kao vama. Ne prestajte da učite. Mi se stalno savetujemo sa stručnjacima, o kozama, o proizvodnji sira. I za kraj- treba vam žestoka disciplina da bi sve obavili svakoga dana. Ja sam na početku imao utisak da na selu mogu da uspeju samo oni koji su prošli kurs za specijalce, toliko mi je bilo naporno. Kako vreme prolazi
vreme sve je lakše, ne odustajte, savetuje Vladimir.
On kaže da stiže i na pozorišne i druge obaveze koje se tiču drama koje i dalje piše. Vladimir Đorđević je pet godina radio i u produkciji „Kontrast studija” na snimanju serije „Selo gori, a baba se češlja”. Radio je i kao dubler u filmu „Led”, jer jaše. Objavio je pet knjiga, a jedna je zvanična lektira za učenike osnovnih škola u Srbiji, za nastavu veronauke. I pored ovakve karijere, posvetio se negovanju koza, muži i proizvodnji sira. Kaže da je zadovoljan svojim izborom.
- Nisam taj izbor napravio tek tako i nije ljubav prema selu i životinjama kod mene rođena „juče”. Ja sam osim Druge gimnazije i Pravnog fakulteta završio i srednju veterinarsku školu jer me ta oblast uvek zanimala. Zbog toga mi je sada lakše nego Sanji, kaže Vladimir.
Sanja je 10 godina živela i radila u Africi, kao ekspert u kontroli iskopanog materijala iz tamošnjih rudnika. Kaže da je imala odličnu platu i uslove života, ali da to nije dovoljno da bi jedan čovek mogao da kaže da ima kvalitetan život. Sanja pojašnjava da je od svoje zarade, bez štednje, mogla da kupi i stan i auto, ali je htela više. Htela je život koji prija duši.
- Malo sam se zabrinula kada su me nakon par dana od muže prsti toliko boleli da sam ih jdva pomerala. Dva prsta su mi se ukočila. Pila sam brufene. A onda, jednog dana smo izveli koze na pašu i tada samo oboje shvatili da je to osećaj koji smo tražili i da smo na pravom putu, kaže Sanja.
I Sanja i Vladimir slažu se da je biti svoj gazda i stvarati nešto svoje- neprocenjivo, a da život na selu može biti daleko lepši nego gradski.
- Mi živimo na 15 kilometara od grada, i imamo sve najbolje seosko i sve najbolje gradsko, kažu Sanja i Vladimir.
Kozje mleko kao preventiva
Vladimir i Sanja prodaju na svom imanju kozje mleko, surutku i sir. Sir prave prema tradicionalnom receptu i košta 700 dinara po kilogramu. Surutka staje 70 dinara po litru, a mleko 130. Osim u selu, ovaj par svoje proizvode prodaje i putem Fejsbuk stranice „Gazdinstvo Pastir”, tako što ih šalje na kućnu adresu.
Kozija surutka podiže imunitet, obnavlja jetru, eliminiše umor i grčeve u mišićima, sprečava osteoporozu, čisti krvne sudove od holesterola, sadrži i sve za organizam neophodne esencijalne aminokiseline, delotvorna kod upale grla i disajnih puteva, pomaže kod nadutosti, neredovnih stolica, kolitisa i hronične upale creva,održava nisku PH vrednost u crevima i uništava prekomeran broj nezdravih bakterija i gljivica.
Koziji sir je izuzetno bogat kalcijumom. Pomaže u prevenciji bolesti poput osteoporoze, reumatskog artritisa i sličnih bolesti kostiju. Odličan za ljude sa visokim holesterolom. Bogat je selenom. Selen je moćni oksidans značajan u procesu pretvaranja masnih naslaga u energiju u organizmu, a značajan je i u smanjenju rizika od nekoliko vrsta srčanih bolesti, kao i u prevenciji raka.
Ubrzava metabolizam. Sadrži nekoliko bitnih minerala za naš organizam poput bakra, kalijuma, magnezijuma, kao i vitamine B2, B3, B6 i vitamin D. Ovi vitamini pomažu kod ekcema, raznih alergija, anemija, arterioskleroze, problema i oboljenja organa za disanje i varenje