Bivši vlasnici traže deo zemljišta
Naslednik porodice Bojadžić, Jovan Pavlović Bojadžić, tvrdi da je zgrada nekadašnjeg servisa jednim delom na zemljištu njegove porodice čije se vraćanje traži od države, te da grad ne može da raspolaže tim zemljištem dok se ne donese konačno rešenje
Pojedine opozicione stranke i njihovi odbornici oštro su se usprotivili odluci Skupštine grada da za tri miliona evra kupi nekadašnji „Zastavin servis” kod Jezera „Bubanj” i adaptira ga za potrebe nove autobuske stanice. Kao glavni argument navode da je taj objekat preveliki i preskup za ono za šta su ga namenili i da gradu ne treba najveća autobuska stanica u Srbiji i regionu.
Pojavile su se, međutim, i prepreke pravne prirode da se raspolaže delom zemljišta na kome je sagrađena zgrada servisa i delom okolne parcele koja „prati” zgradu jer je to zemljište predmet restitucije, odnosno, podnet je zahtev da se to zemljište vrati nekadašnjim vlasnicima.
Jovan Pavlović Bojadžić, naslednik porodice Bojadžić koja je bila vlasnik velikog mlina, nekretnina i zemljišta u Kragujevcu, kaže da je Agenciji za restituciju, u ime svih naslednika porodice, podneo zahtev da im se po Zakonu o restituciji vrati oko 13 hektara zemljišta na potezu od Hale „Jezero” do nekadašnjeg „Zastavinog servisa”.
Taj kompleks zemlje, uključujući i Jezero „Bubanj”, koje zauzima površinu od oko četiri hektara, pripadao je njegovom dedi Jovanu i trojici njegove braće. Jezero je i nastalo tako što su Bojadžići sa tog terena kopali glinu od koje su pravili ciglu kojom su gradili sve svoje objekte.
Servis na njihovoj zemlji
U sastavu tog kompleksa zemlje, kako objašnjava Bojadžić, je i parcela od 1,4 hektara, na kojoj je jednim delom sagrađena zgrada bivšeg „Zastavinog servisa”, dok je drugi deo plac tog objekta prema Gradskom groblju. On kaže da je prilikom podnošenja zahteva Agenciji za vraćanje ovog zemljipta odmah otišao u Službu za katastar u Kragujevcu da bi uz brojeve parcela koje traži da se vrate stavio i zabeležbu da su te parcele predmet vraćanja bivšim vlasnicima.
- U jednom trenutku ta zabeležba je bila skinuta, pa je na moje insistiranje ponovo stavljena. Važno je da ona postoji jer se na parcelama koje su predmet restitucije ne mogu praviti novi urbanistički planovi, već moraju da ostanu na snazi oni važeći. Ali, koliko sam upoznat, grad trenutno pokušava da menja planove i vrši preparcelizaciju na ovom zemljištu, jer hoće da
spajaju neke parcele. Čak su se u medijima pojavile vesti da se na tom potezu planira veliki stambeni kompleks koji treba da grade Braća Karići. Reč je o delu kompleksa od Jezera „Bubanj” prema Hali „Jezero”, objašnjava Bojadžić.
NJegov advokat Zlatko Milić koji ga zastupa u ovom postupku, kaže da bivši „Zastavin servis” svakako ima okolo zemljište koje mora da prati taj objekat. Ali, kako navodi, u Katastru postoji zabrana prometa i raspolaganja parcelama koje su predmet restitucije, a čiji je korisnik sada neko drugi.
Milić takođe navodi da grad pokušava da spaja neke od ovih parcela, ali da to zakonom nije dozvoljeno. Uz to, on tvrdi i da grad, ukoliko kupi objekat bivšeg servisa, neće moći da pravi nove urbanističke planove koji bi bili vezani za prenamenu objekta u autobusku stanicu, sve dok se restitucija ne završi.
Radi se novi plan
Jovan Pavlović Bojadžić kaže da je postupak restitucije spor, ali da je u ovom slučaju odmakao i čeka se samo još da izađe geometar ispred Agencije za restituciju i da identifikuje parcele koje on potražuje. On je tražio i da se grad izjasni povodom njegovog zahteva, jer tako nalaže zakon, ali tog izjašnjavanja još nije bilo.
Ali, da grad radi na izradi novih prostornih planova koji su jednim delom vezani i za parcelu koju Bojadžić potražuje, onu od 1,4 hektara na kojoj se nalazi bivši auto servis, potvrđuje Dragan Dunčić, direktor javnog preduzeća „Urbanizam”.
On navodi da se trenutno radi novi Plan generalne regulacije za kompleks „Servis 2”, u čijem je sastavu u nekadašnji servis, namenjen za buduću autobusku stanicu pošto je grad doneo odluku da objekat kupi od „Univerzal banke”.
Taj generalni plan za ovaj kompleks treba da bude usvojen najkasnije do kraja juna ove godine, a potom će preduzeće „Urbanizam“ da uradi Urbanistički projekat na osnovu kojeg bivši servis treba da postane stanica. 
- Mi smo već izlazili na teren i načinili snimak stanja parcele oko zgrade bivšeg servisa, ne ulazeći u sam objekat. Naš je zadatak bio da sagledamo da li zemljište oko zgrade zadovoljava uslove da se tu projektuje autobuska stanica, sa svim sadržajima koje treba da ima, peronima, parkinzima za autobuse, za putnike koji dolaze svojim vozilima, taksi službu. Zaključak je da prostora ima dovoljno da se ovde smesti nova autobuska stanica, kaže Dunčić.
Što se, pak, tiče tvrdnji Bojadžića da na zemljištu koje je predmet vraćanja ne mogu da se prave novi urbanistički planovi, već moraju da ostanu na snazi oni koji su važeći od ranije, Dunčić kaže da je stvar Agencije za restituciju da li će zemlju vratiti u naturalnom obliku, ili kroz novčanu nadoknadu. Ali, ono zemljište koje bude vraćeno mora da se prilagodi nameni koja je data urbanističkim planom, odnosno, vlasnik te parcele mora da „trpi” namenu koja je tim planom data.
Konačno, Dunčić, suprotno od Bojadžića, smatra da gradska vlast ima pravo da donosi nove urbanstičke planove na zemljištu koje je predmet restitucije. Kako sada stoje stvari, ukoliko gradska vlast ostane uporna u svom naumu da od nekadašnjeg servisa napravi stanicu, po svoj prilici dosta posla imaće i pravnici, sudovi i advokati da raspetljaju da li se u ovom postupku poštuju važeći zakoni i kako će biti zaštićeni naslednici nekadašnjih vlasnika zemljišta koji legalno i po zakonu traže
da se oduzeto vrati.