Rangiranje odlučuje o odlasku ili ostanku
U pet preduzeća koja će se ujediniti u jednu firmu JKP „Šumadija” višak je 121 zaposleni, a ko je to odlučivaće rangiranje radnika koje će sprovesti njihovi rukovodioci i posebna Komisija koju formira direktor „Šumadije”, pri čemu su zaobiđeni sindikati svih preduzeća, što je protivno važećim propisima
Piše Miloš Pantić
Novo javno komunalno preduzeće „Šumadija”, koje po sistemu „pet u jedan” treba da startuje 3. januara iduće godine, objedinjavanjem pet postojećih firmi u jednu, (Čistoće”, „Zelenila”, „Tržnica”, „Gradskih grobalja” i „Parking servisa”), pored velikih poslova koje treba da završi na ovom stapanju firmi, mora da obavi još jedan i to najvažniji.
Treba da odredi koliko je radnika višak u svakoj firmi i ko je prekobrojan. Direktor JKP „Šumadija Nemanja Dimitrijević poslao je prošle nedelje pismo direktorima firmi koje se pripajaju u jedno preduzeće da u roku od pet dana obave rangiranje zaposlenih. Rok ističe u sredu ili četvrtak, 5. ili 6. decembra, kako u kojoj firmi.
Ovo rangiranje poslužića da glavna Komisija za raspoređivanje zaposlenih odluči ko zadržava posao u novoformiranom preduzeću, a ko mora da ode kao tehnološki višak. Kako ovih pet firmi trenutno u zbiru imaju 605 radnika, a prema nedavno usvojenom Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u JKP „Šumadija” ta objadinjena firma imaće 484 zaposlena, prostim računom dolazi se do podatka da je višak 121 zaposleni u ovih pet preduzeća.
Kriterijumi za rangiranje
Branko Petrašinović, predsednik Sindikata zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima grada, kaže da se ne zna koliko je prekobrojnih u svakom pojedinom preduzeću, već da će to na kraju odlučivati Komisija, koju će formirati direktor JKP „Šumadija”. Ta Komisija je glavna u ovom poslu i u njenim rukama je i nož i pogača.
No, prvo treba u firmama da se obavi rangiranje, gde šefovi i neposredni rukovodioci treba da ocene zaposlene po osnovnim kriterijumima. To su kvantitet i kvalitet rada, blagovremenost završavanja zadataka u zadatim rokovima, inovativnost i inicijativa i odnos prema rukovodiocima i saradnicima.
- U svakoj firmi zaposleni mogu tokom rangiranja, u okviru internog prijavljivanja, a ne konkursa, jer onda bi mogli da učestvuju i radnici drugih preduzeća, da konkurišu na tri radna mesta u okviru svojih kvalifikacija, ali ne samo u svojoj firmi, nego i u preostale četiri koje će se ujediniti. Tako neko može na osnovu bodova da bude primljen u okviru nove firme na poslove koji su pripadali drugom, a ne njegovom preduzeću, kaže Branko Petrašinović.
Podaci o rangiranim radnicima iz prvog kruga ocenjivanja potom idu u glavnu Komisiju u JKP „Šumadija” koju će formirati direktor, na još dva kruga rangiranja. Tu se boduju dopunski i dodatni kriterijumi za svakog zaposlenog. U dopunskim kriterijumima su, između ostalog, koliko dece do sedam godina ima zaposleni, broj dece u redovnom školovanju i (ne)zaposlenost bračnog partnera. U dodatne kriterijume spada dužina radnog staža, broj disciplinskih prekršaja i slično.
Zaobišli sindikat
Petrašinović kaže da se njegov sindikat zalaže da se posao oko rangiranja obavi što pre, kako bi radnici koji su prekobrojni mogli na vreme da konkurišu za stimulativne otpremnine od 36.000 dinara po godini staža, za koje je ponuda još uvek otvorena. Ako bi dobili otporemnine kao tehnološki višak, primili bi daleko manji iznos para.
Inače, on tvrdi da su u kompletnom poslu oko priprema rangiranja i određivanja viška sindikati bili nezakonito zaobiđeni. Sindikati svih pet preduzeća koja se spajaju izdali su saopštenje da u periodu koji je prethodio donošenju odluka vezanih za višak zaposlenih nisu pozivani, niti su učestvovali u tim aktivnostima. Kao socijalni partner, svi reprezentativni sindikati imaju po zakonu pravo da učestvuju u postupku statusnih promena, restrukturiranju i organizacionim promenama preduzeća, a sve
je sadržano u članu 97. granskog kolektivnog ugovora za komunalnu delatnost Srbije.
Kad je već kreatore ovih aktivnosti, koji su pod direktnom ingerencijom gradske vlasti, bilo baš briga za sindikate u ovim aktivnostima, pitanje je koliko će biti odgovorni prema pojedinačnim radnicima kod određivanja viška i da li će objektivno procenjivati, ili će stranački i rodbinski aršini prevladati?
Sindikat zaposlenih u JKP sektoru, pošto je bio zaobiđen u pripremama ovih mera i odluka, zatražio je da predstavnici reprezentativnih sindikata budu uključeni u sastav komisije koja će na kraju zaključiti bodovanje po svim kriterijumima.
- Ovo je, koliko sam obavešten, prihvaćeno, a važno je jer mogu da se pojave pojedinačni slučajevi koji su specifični. Na primer, mogu da se pojave samohrane majke ili zaposleni u porodici može da ima obolelo dete za koje se dodeljuje tuđa nega ili dete sa posebnim potrebama. I takve socijalne okolnosti treba uzeti u obzir, iako ih nema u samim kriterijumima za bodovanje, ali ih ima u Zakonu o radu, kaže Petrašinović.
Kada konačno glavna Komisija za rangiranje bude završila rad, a sindikat traži da to bude što pre, predviđeno je da se spiskovi istaknu javno na oglasne table svih pet preduzeća, gde bi trebalo da stoje bar dva dana, kako bi nezadovoljni mogli da se žale, a potom bi sve bilo završeno.
Da li će sve biti završeno do kraja ove godine, kada je rok za okončanje tog posla, i da li će rangiranje biti pravedno. Sindikat tvrdi da će se zalagati da se socijalni kriterijumi obavezno uzmu u obzir. Samo da prevagu ne odnesu oni čuveni kriterijumi „ispod žita”.
KRAJ TROGODIŠNJE KAPMANJE
Do kraja godine višak 250 radnika
Otpuštanje viškova zaposlenih u javnim sektorima gradova i opština deo je trogodišnje kampanje koja se sprovodi po Zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u državi i lokalnim samoupravama, a koja se završava sa krajem ove godine. U prve dve godine trajanja kampanje, 2016. i 2017. u javnom sektoru Kragujevca broj zaposlenih je, prema tvrdnji lokalnih zvaničnika, smanjen za 600 ljudi, s tim da je tokom 2017. godine broj zaposlenih umanjen za 127 radnika, prema zvaničnim podacima, tako
da je na kraju prošle godine u javnom sektoru grada ostalo 3.132 zaposlena.
Početkom ove godine iz gradske vlasti dolazile su najave da do kraja 2018. broj zaposlenih treba umanjiti za još 400, da bi se došlo do broja od 2.700 zaposlenih, jer je to 15 posto od broja stanovnika Kragujevca, ali se u drugoj polovini godine baratalo sa brojkom od 250 prekobrojnih jer se maksimalni broj pomerio na oko 2.800 radnika u javnom sektoru.
Na pitanje odakle će se otpustiti preostalih 130 radnika, pored 121 zaposlenog koji je višak u javnim komunalnim preduzećima koja se spajaju, Branko Petrašinović odgovara da je taj broj verovatno već namiren jer je tokom godine stalno bio otvoren konkurs za dobrovoljni odlazak uz stimulativne otoremnine od 36.000 dinara. Tako je, prema njegovoj tvrdnji, iz „Vodovoda”, gde on radi, u protekla dva, tri meseca dobrovoljno otišlo 35 zaposlenih, a pretpostavlja da je odlazaka bilo i u javnoj
upravi i drugim javnim preduzećima.