Sport se vraća na gradska jasla
Posle fudbalera i odbojkaša, i vaterpolo i rukometni klub „Radnički” postaju sportsko privredna društva direktno finansirana iz gradske kase. Ovaj potez pokazuje licemerje gradske vlasti jer su zbog finansiranja profesionalnog sporta iz budžeta grada žestoko kritikovali svoje prethodnike
Kada je u oktobru 2014. godine aktuelna gradska vlast smenila prethodnu najveće kritike na račun bivše vlasti bile su zbog prevelikog trošenja gradskih para za finansiranje sportskih klubova. Reklu su da im ne pada na pamet da godišnje profesionalnom sportu daju po 200 ili 300 mliona dinara, da jeto rasipništvo i neodgovornost prema građnima, jer ima mnogo prečih stvari.
Svoj program u oblasti sporta nazvali su okretanjem prema školskom i rekreativnom sportu, stvaranju novih asova iz sopstvene sredine, uz moto da u kragujevačkim klubovima treba da igraju kragujevačka deca, a ne „legija stranaca” koja pokupi pare i za godinu dana napusti grad.
Ovakav zaokret „držao je vodu”sve do početka marta prošle godine, kada je Skupština grada donelaodluku da se FK „Radnički 1923.” registruje kao sportsko privredno društvo, a da grad preuzmeulogu osnivača. To je značilo da grad preuzme kompletno finansiranje kluba, a opradvanje je bilo da je to poslednji pokušaj da se klub spase od gašenja.
Nastavljeno sa odbojkašima
Bila je to najava da gradska vlast polako odustaje od svog koncepta podrške školskom i rekreativnom sportu i da se okreće modelu prethodne vlasti koji je toliko kritikovala, samo u drugoj varijanti. Umesto da pare dajeklubovima koji su imali status udruženja građana, sada finansira klubove koji su formalno gradska javna preduzeća, imaju svoje zaposlene, pa time, navodno imaju sigurnu kontrolu trošenja novca.
Da se radi o korenitom zaokretu pokazalo se već u junu ove godine, kada je isti model formiranja sportsko privrednog društva primenjen i na Muški odbojkaški klub „Radnički”, pa je i ovaj klub prešao na gradsko finansiranje. No, da se definitivno i sve brže ide u tom smeru videlo se na poslednjem zasedanju Skupštine grada, kada jedoneta odluka da se kao sportsko privredna društva registruju iKragujevački Vaterpolo klub „Radnički” i Rukometni klub „Radnički 1964”.
Prevođenje klubova u gradska preduzeća nailazi na kritike opozicije. Tako Bojan Stojadinović, šef odborničkog kluba „Regija Šumadija – Pokret slobodnih građana”, kaže da nema ništa protiv što je gradska vlast odabrala ovaj model finansiranja klubova, ali im zamera zbog licemerja, jer su bili najglasniji kritičari trošenja velikih iznosa gradskih para na sport.
- Postavlja se i pitanje što se na ovakav način ovi klubovi isključuju iz obaveznih godišnjih konkursa za dodelu budžetskih sredstava, što je predviđeno po Zakonu o sportu. Sada ovi klubovi ulaze u budžetsku stavku za dodelu sredstava javnim gradskim preduzećima, a imaju i svoje zaposlene. Sa nova dva kluba koja su postala preduzeća broj zaposlenih u javnom sektoru će se povećati za osam, a oni nisu ušli u odluku o maksimalnom broju zaposlenih u jasnom sektoru grada,
koja je definisana za ovu odluku, kaže Stojadinović.
Kako stvari stoje, za budžetska sredstva namenjena sportu sada ćekonkurisati klubovi koji nisu transformisani u gradska preduzeća. U tu grupu nisu ušla dva muška košarkaška kluba, dva ili tri ženska košarkaška kluba, dva ženska odbojkaška kluba i dva ženska rukometna kluba.
Koliko sve košta
Tu se otvara i pitanja kriterijuma po kojima su neki klubovi odabrani da postanu preduzeća i direktno se finansiraju, a neki nisu. Ako se radi o dosadašnjim uspesima, onda fudbalski klub ne bi mogao da prođe, jer su od njega veće uspehe imali, na primer, košarkaši ili ženski rukometni klub koji je bio šampion države.
Ako se gleda u kom su rangu klubovi sada, fudbaleri i rukometaši su u drugom rangu, a vaterpolisti, košarkaši i odbojkaši u prvom rangu, pa se vidi da su i tu kriterijumi izmešani na štetu košarke. Bojan Stojadinović smatra da su merila nejasna i da se za direktno finansiranje biraju klubovi u čijim su upravama ljudi bliski gradskoj vlasti po kumovskim ili prijateljskim vezama.
Ali, šta sa opredeljenjem gradske vlasti da u gradskim klubovima igraju kragujevačka deca i da ih treniraju ovdašnji treneri? Da je taj cilj postignut u ovom trenutku tvrdio je gradaonačelnik Radomir Nikolić na zasedalju Skupštine kada je doneta odluka o transformaciji vaterpolista i rukometaša.
No, ni tu nije baš sve kako je zacrtano, jer je, primera radi, trener muškog Košarkaškog kluba „Radnički” (ne)Kragujevčanin, kao i trener mlađih kategoorija u Fudbalskom klubu, a kako se čuje, ima po nekoliko igračla u svim klubovima koji nisu rođeni na Lepenici.
Uostalom, u profesionalnom sportu, ako je cilj najviši rang takmičenja, ovakav zahtev je teško ispuniti. Jer, primera radi, ko postavlja pitanje koliko ima Beograđana u „Zvezdi” ioli „Partizanu”. Koliko se zna, u Evropi jedino „Atletik” iz Bilbaoa postavlja uslov da svi igrači tog fudbalskog kluba moraju da budu Baskijci od oca i majke, i niko više.
Konačno, koliko će to sve da košta građane Kragujevca?
Gradonačelnik Nikolić izjavio je da će se, i pored prevođenja jednog broja klubova na direktno finansiranje, za sport daleko manje trošiti nego u vreme „rasipničke” prethodne vlasti. To je ilustrovao podatkom da se godišnje za sve sportske klubove u tradu danas izdvaja toliko koliko je prethodna vlast davala samo Košarkaškom klubu za vreme Miroslava Mute Nikolića, kada su najveće kritike za rasipanje para išle upravo ka tom klubu.
FK „Radnički 1923” mesečno se finansira sa 4,5 miliona dinara, što je na godišnjem nivou 54 miliona dinara, dok je u vreme vlasti Veroljuba Stevanovića KK „Radnički” dobijao od grada 60 miliona godišnje. Ispada da se svi ostali sportovi u gradu, sem fudbalera „Radničkog”, finansiraju sa šest miliona dinara, što teško da „pije vodu”.
Koliko će zaokret u finansiranju sporta koštati gradsku kasu, po mišljenju Bojana Stojadinovića, jasnije će se znati kada se usvoji budžet za iduću godinu. Do tada će se završiti transformacija nova dva kluba u gradska preduzeća, pa će ih biti četiri u tom statusu, a videće se kako će biti budžetirtani oni klubovi koji nisu u toj grupi.
Kada se ove dve stavke saberu imaćemo konačnu cifru finansiranja gradskog sporta, a ona će svakako biti približna godišnjim davanjima za vreme bivše vlasti, predviđa Stojadinović.
Inače, zaokret sa finansiranjem sporta nije prva odluka gradske vlasti koja praktično znači prihvatanje modela bivše toliko kritikovane garniture. Ova izvršna vlast je kritikovala preveliko zaduženost grada, pa je potom uzela kredite od banaka od 30 miliona evra, što je više nego dvostruko u odnosu na prethodnike. Sada su se vratili na koncept finansiranja sporta koji je važio kod prethodnika, za koji su rekli da je zbog njega grad finansijski upropašćen. Pitanje je šta je sledeće.
Jedino gde ne pomišljaju da kopiraju bivšu vlast je izdvajanje za medije, izuzev jednog - RTK. Tu su uporni da i po cenu kršenja zakona ne dodele sredstva za projektno finansiranje medija, pa makar se svi pogasili.