Rođaka organizovala pogreb
Zorica Miletić sahranjena je na Varoškom groblju uz skroman sprovod sasamo nekoliko ljudi, bolje reći, uz prisustvo dvoje srodnika
Posle obavljene obdukcije prošlog utorka, na čiji izveštaj se još uvek čeka, stvorili su se svi uslovi za organizovanje sahrane Zorice Miletić, rođene 1946. godine,koja je po svemu sudći umrla još arila 2016. godine, kako se i pretpostavljalo, u svom stanu u Ulici kneza Miloša 23. Zatečena je u ležećem položaju u krevetu, takoreći mumificirana, uredno pokrivenaćebetom do brade, s primaknutim lekovima do uzglavlja.
Sve ukazuje da se radi o prirodnoj smrti, naročito detalj da su vrata bila zaključana sa unutrašnje strane i s navučenom rezom. Ali, tačan datum smrti kao i uzrok znaće se tek pošto obducenti budu dostavili svoj izveštaj Višem javnom tužilaštvu. Proverili smo – nije stigao do momenta pisanja ovog teksta.
Zorica Miletić sahranjena je 28. maja u porodičnoj grobnici na Varoškom groblju, u prisustvu Mladena Mladenovića, brata od tetke i bratanice Marine Banković, kao i dvoje komšija zahvaljujući kojima se uopšte ušlo u potragu za Zoricom, i naravno predstavnika naše redakcije.
Rođaci o pokojnici
- Mnogo sam volela Zoku i baš smo bile bliske. Poslednji put smo se videle 2010. godine, zato što sam ja često boravila u Grčkoj, ali smo se redovno čule, mada se češće čula sa mojim ocem. Kad je prestala njemu da se javlja, sa kojim je bila u stalnom kontaktu, zabrinuli smo se da joj se nešto desilo. Čak sam obavestila i policiju 2017. godine i zahtevala da odu do njenog stana i da je potraže, kaže Marina Banković.
Zoričin brat od tetke Mladen priča da je Zoricu i njenog dve godine mlađeg brata Zorana redovno posećivao sve dok Zorana nije smestila u Gerontološki centar. SaZoranom je,napominje,bio malo bliskiji. On je teško podnosio boravak u staračkom domu, nije nikako mogao da se uklopi i čak mu je spominjao eutanaziju u trenucima očaja. Išao je tamo par puta da ga poseti, ali su se zato češće čuli telefonom sve dok Zoranu sestra nije oduzela mobilni telefon, iz nekog samo njoj poznatog razloga. Posle
je samo čuo da je Zoran umro. Znao je da je zaveštao organe i da zato neće biti njegove sahrane. Ali ovo sa Zoricom je bio pravi šok za njega.
- Išao sam i kod Zorice kući, pošto je Zorana smesila u dom. Poslednji put je tražila da joj popravim bravu na unutrašnjim vratima,i to odmah. Kažem dane može odmah,da ću doći da to ljudski namestim sledećeg puta, jer nije hitno, nisu spoljna vrata, i ona je „digla nos”. Posle je nisam više ni zvao, niti sam odlazio, niti je Zorica mene zvala, priča Mladen, koga jeiznenadila vest o sestrinoj smrti.
Znao je, napominje, da je imala ozbiljan problem s vidom, ali za neku drugu ozbiljniju bolest ne. Zoričina rođaka iz Beograda dobacuje da je imala oštećenje vida čak 80 procenata, ali da je bila vitalna žena. Potvrđuje da se nisakim iz komšiluka nije družila i zato je sve ovo potrajalo.
Dve prijave za potragu
Podsetimo, 21. maja uviđajna ekipa Kriminalističke policije pronašla je Zoričino telo posle druge podnete prijave Policijskoj upravi Kragujevac od strane njenih komšija Nadežde Todorović i Zorana Savića,koji je ujedno i upravnik solitera. Zahvaljujući njima slučaj je konačno zatvoren, a nepokretnost sprečena da ode „na doboš” zbog nagomilanih komunalnih dugova. Zašto su tek tada prijavili slučaj nestanka komšinice?Oni su kazali da je razlog to što je Zoricaznala da ode na par meseci u
Sloveniju kod prijateljice ili u Beograd, gde je radila i živela dobar deo svog života.
Zoričine komšije su po drugi put podnele prijavu policiji 14. maja ovegodine, a prethodnu još 2018, skoro dve godine posle Zoričinog misterioznog nestanka. Ta prijava je završilauTužilaštvu. Zašto se po njoj nije postupalo, neko će kad tad morati da odgovori.
Inače, Zoricu Miletić niko nije viđao od kako je ostala sama da živi u stanu u Ulici Kneza Miloša 23/65, na šestom spratu. Posle objavljivanja teksta na portalu „Glas Šumadije” reagovala je prva Marina Banković predstavivši se kao Zoričina rođaka iz Beograda koja je, pored ostalog, u svom komentaru napisala:
„Mi smo mislili da je otišla u posetu nekome. Međutim, pošto se nije javljala par meseci, ja sam zvala policiju u Kragujevcu u proleće 2017. Bili su do njenog stana i nisu je našli”.
Orijentacioni datum kada je Zorica Miletić preminula najverovatnije se poklapa sa datumom od kada je prestala da podiže penziju iz Poštanske štedionice, gde je imala otvoren račun, a to je od aprila 2016. Istovremeno, nije podigla ni dokument o isplati stana u celosti bivšeg vlasnika, koji je tražila od Ministarstva odbrane Srbije i koji je stigao na njenu adresu aprila 2016. godine. Puni sandučići računa, a imala ih je dva, jedan ispred stana, drugi gde i ostali stanari, rodili su
sumnju da joj se nešto ipak desilo.
Zorica se, inače, nije udavala, nije imala potomstvo, roditelji i rođeni brat, koji se takođe nije ženio, su poumirali. Bližih srodnikaimala je očito vrlo malo, što je potvrdio i skromni pogreb.
Uglavnom, na spomeniku porodične grobnice na Varoškom groblju ispod Zoričine fotografije pisalo je 1946-2046. Postavilo se pitanje ko je uklesao 2046. godinu i zbog čega! Odgovor je pružio angažovani kamenorezac, da je to učinio po Zoričinom nalogu, što je potvrdila i rođaka Marina Banković. Ona je prokomentarisalau smislu - možda je Zoka mislila da neće imati ko to da uradi kada bude jednog dana umrla.
- Zoricu sam poslednji put videla pred zgradom i pitala je: Gde si ti Zoko?, a ona kaže: Jao, bila sam u banji, pričaću ti. Žurila je da ide negde taksijem, izjavilaje komšinica Nada u prošlom tekstu o Zorici Miletić.
Ona se najviše plašila da je Zorica umrla u stanu,mada bi se to osetilo, smatrala je komšinica Nada. Nažalost, njena sumnja se obistinila, ali neprijatan miris nije dopirao ni tada, ni sada.
Dezinfekcija stana nije urađena posle uviđaja i pitanje je kada će se to desiti, jer tek predstoji pokretanje ostavinskog postupka pred sudom i utvrđivanje potencijalnih naslednika zaostavštine porodice Miletić. Komšije strahuju zbog toga,jer je to opasno po zdravlje. Ali, kud se nisu zarazili tri godie, neće valjda ni dok to zvanični organ ne naloži da se uradi. A da li je pametno uopšte čekati još, to je za neku drugu priču.