Tante za kukuriku
Kao vid pružanja podrške grada Kragujevca realizaciji projekta od opšteg interesa za jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije, kragujevačko Gradsko veće utvrdilo je predlog odluke o oslobađanju investitora - Republike Srbije ili privrednog društva koje osniva Republika Srbija, plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta za izgradnju stambenih zgrada sa stanovima za pripadnike snaga bezbednosti.
O ovoj aboliciji jednog investitora od plaćanja dažbine koja je jedna od najznačajnijih stavki prilikom svake novogradnje odlučivaće odbornici Skupštine grada Kragujevca na 18. redovnoj sednici zakazanoj za sutra, tj. za petak, 29. jun.
Ništa detaljnije o ovoj višemilionskoj transakciji „iz šupljeg, u prazno“ nema ni u papirologiji koja prati predlaganje jedne ovakve odluke gradskom parlamentu. Nema podataka o kolikoj se površini radi, o kolikoj sumi novca se radi, a koju država neće da plati, niti postoji bilo kakva argumentacija ovakvog – sasvim sigurno iznuđenog poteza gradske vlasti. Sve je pokriveno magičnim prahom jedne floskule: podrška grada Kragujevca realizaciji projekta od opšteg interesa.
Nećemo ovoga puta iskopavati pitanje stvarne opravdanosti namene stanova koji će da „jačaju sistem nacionalne bezbednosti Republike Srbije“. (Uostalom, ko uopšte sme da protivureči nečemu sa ovakvim natpisom „na čelu“?)
Ali, validno je pitanje iz iste oblasti (prihodi od zemljišta) otkud takav postupak, u vreme kada desetine sugrađana dnevno defiluju skučenim hodnicima lokalne poreske uprave ne bi li nekako umolili gradske činovnike da im koliko-toliko olakšaju napumpane ovogodišnje poreske obaveze za posedovanu imovinu, a izlaze pokunjeni zbog još jednog pritiska da iz polupraznih buđelara „izgrebu“ crno ispod noktiju.
Uporedo sa tim, gradska vrhuška velikodušno državu (čitaj: masnu gusku) kljuka poklonom teškim više miliona dinara. I to ne samo državu, već – kako piše – „privredno društvo koje osniva Republika Srbija“, što neumoljivo podseća na projekat „Beograd na vodi“, samo što je ovde u igri naša, domaća država, a ne arapski šeikati.
Ovakav potez lokalne uprave (dugo već to nije samouprava, već filijala centralizovanog SNS mehanizma vlasti) nije neshvatljiv. Nije li ta ista država u više navrata priskakala, takođe, višemilionskim iznosima u pomoć naprednjačkoj vlasti u Kragujevcu kad god joj je zatrebala urgentna zakrpa u partijski obojenom troškovniku? A može se samo zamisliti kakve nove prostore za tante-za-kukuriku razmenu otvara ovakva kooperativnost, iliti snishodljivost – ako vam je milije.
Postoji priča kako je kralj Petar Prvi uoči prvog Balkanskog rata, u nedelju posle molitve u crkvi, otišao do socijaliste Dimitrija Tucovića koji je ležao u postelji, bolestan od tuberkuloze. Iznenađenom Tucoviću, koji se iz petnih žila protivio u parlamentu tadašnje Srbije višestrukom uvećanju apanaže kralju, vladar je objasnio da njemu taj novac nije ni namenjen, već da se Srbija priprema za rat. A on onda neka glasa po savesti.
Čini se da se ovakvim i sličnim „šišanjem“ lokalnih zajednica vlast u Srbiji priprema za jedan drugačiji obračun: za nove izbore koji se kao cunami iza brda valjaju.