Ni javna, ni rasprava
Kragujevačko Gradsko veće, prvog radnog dana ove nedelje, negde oko podneva, posredstvom zvaničnog sajta lokalne samouprave, obnarodovalo je završetak posla na izradi Nacrta Lokalnog antikorupcijskog plana za grad Kragujevac. Uz to, utvrđena je dinamika javne rasprave o ovom dugo rađenom dokumentu, prema kojoj javna rasprava traje od tog dana – dakle 11. decembra - pa puna tri naredna dana – do 14. decembra 2017. godine. Središnji događaj te javne rasprave – onaj na kojem
sve zainteresovane institucije, organizacije i pojedinci treba da dobiju priliku da kažu svoje mišljenje o ponuđenom Nacrtu - zakazan je za 13. decembar sa početkom u devet časova i 30 minuta.
Rokovi za izradu ovog dokumenta više puta su prolongirani, da bi u konačnom za potrebe lokalnih samouprava bio sačinjen model kako taj antikorupcijski plan treba da izgleda. Ne bismo o tome ovom prilikom.
Ali, ostaviti puna tri dana za javnu raspravu o Nacrtu lokalnog antikorupcijskog plana, s tim što je onima koji bi o njemu nešto i javno da progovore taj rok „skrajcovan“ za jedan dan, znači samo jedno: lokalnu samoupravu ne interesuju stvarni stavovi građanstva o karakteru i sprovodljivosti antikorupcijskih mehanizama kojima lokalna samouprava treba da spreči korupciju u sopstvenim redovima (podrazumevajući tu i javna i javno komunalana preduzeća).
Ovakve nazovi javne rasprave, na žalost, nisu ništa novo. To je već skoro pola decenije jedini mehanizam kojim se pušta dimna zavesa demokratičnosti postupka izrade i usvajanja dokumenata koji su oktroisani iz centrale.
Rečeno ne znači da takav dokument nije potreban. Naprotiv. Uostalom, jedna od najvećih prepreka u pretpristupnim pregovorima sa Evropskom unijom jeste visok stepen korupcije u Srbiji i nedostatak antikorupcijskih mehanizama za sistemsku borbu protiv nje. I nije nam Evropska unija neophodna da nam „otvori oči“ o himeri mita, partijskih „nameštanja“ i zapošljavanja, usluga-za-uslugu modela i sličnih radnji kojima naš građanin nastoji da sebi pribavi ono što regularnim kanalima nije u
stanju, ili što dugo „putuje“ kroz lavirint propisa i birokratije. To je svakodnevica većine od nas, s tim što se svaki četvrti ne libi da u anketama kaže da kako takvom ponašanju pribegava kad god je u prilici, dok trećina takva ponašanja ne osuđuje već ga smatra za nešto – normalno.
I kad je stvoreno zrnce mogućnosti da se o korupciji i mehanizmima za borbu protiv nje javno prozbori, da se u gradu započne mini kampanja na tu temu – sa Nacrtom kragujevačkog Lokalnog antikorupcijskog plana kao osnovom – sve se sabilo u tri dana tokom kojih malo ko može i da smisleno pročita, a kamoli da razume predložene antikorupcijske mehanizme. Ne potcenjujemo mentalne i saznajne kapacitete, kako kažu, „svih zainteresovanih institucija, organizacija i pojedinaca“. Ne. Ali u takvim
uslovima nema ni rasprave, a još manje javne rasprave.