Ni stanovi nisu više mamac
U godini kada Univerzitet u Kragujevcu ponavlja uspeh i opstaje na Šangajskoj listi 500 najboljih visokoškolskih ustanova na svetu u oblasti matematike, mnogo šta drugo što se na i oko ovog Univerziteta događa krnji njegov ugled, zasad, doduše, samo u državnim okvirima.
Taman kada su Kragujevčani pomislili da je afera „Indeks“ nešto najgore što je moglo da se ovom Univerzitetu dogodi, usledilo je decenijsko otezanje sa sudskim epilogom onoga što je predstavljano kao očigledno, nešto što malte ne i ne treba dokazivati. Onda je usledio rektorski galimatijas kojem se još ne nazire završna epizoda. Da ne govorimo (i ne nagađamo) o svemu što se unutar fakultetskih aula i kabineta svakodnevno događa, a što povremeno izviri u javnost, poput poslednje afere oko
navodnog seksualnog uznemiravanja jedne studentkinje od strane njenog profesora.
Kao jasan signal o padu motivacije mladih naučnih radnika da prihvate obavezu i ostanu na ovom Univerzitetu i u Kragujevcu mogu da posluže podaci o efektima nedavnog konkursa za davanje u zakup stanova toj kategodriji akademske zajednice u gradu na Lepenici. Kako je ozvaničeno, na konkurs Univerziteta u Kragujevcu za davanje u zakup stanova mladim naučnicima i istraživačima, koji je istekao poslednjeg dana novembra, za njima namenjenih 158 stanova stiglo je 95 prijava. Na kragujevačkom
Univerzitetu - prema informacijama sa ovdašnjih Internet portala - kažu da je 67 mladih naučnika konkurisalo za jednosobne stanove, 19 za jednoiposobe, a devetoro za trosobne. Stambena komisija najkasnije za 60 dana treba da objavi rezultate konkursa.
Ne bismo da izmišljamo „rupu na saksiji“ tvrdnjom da Srbiju napušta sve mlado, obrazovano i perspektivno, niti da se pridružujemo žalopojkama na račun odliva ovdašnjih „mozgova“ ka zemljama koje poštuju znanje i nauku i to svoje poštovanje pokazuju (i) finansijskim izdvajanjima i ulaganjima i u institucije, i u ljude u njima.
Uostalom, u današnjim tehnološkim uslovima pitanje nanosekundi je kada će svako iole vredno naučno znanje ili dostignuće postati deo svetskog znanja, što za posledicu ima reagovanje onih u razvijenom svetu kojima je posao da to vredno – ovako ili onako – „kupe“ za svoje naučne institucije. Jer, u svetskoj akademskoj zajednici malo prostora je ostalo „prodavcima magle“ i onima sa kupljenim diplomama i doktoratima koji „na juriš“ postaju lokalni sveznajući moćnici.
Međutim, rad u uslovima očiglednog podrivanja i bagatelisanja teškom mukom generacijski građenog renomea samo zarad podilaženja političkim interesima i pojedinačnim sujetama nije nikako pozitivan motivacioni faktor za ostanak u takvoj sredini. Kao što to nije niti može da bude instrumentalizacija celokupne ideje najavom da će ključeve sredinom februara naredne godine uručiti lično premijerka Ana Brnabić.
Da se ne zavaravamo: stan jeste i te kako vredan i ovdašnjim mladim naučnicima i istraživačima – ali „samo“ da se ne nalazi u Kragujevcu.