U toku je i upis za obrazovni profil tehničar grafičkog dizajna, koji sada ne postoji u državnim srednjim školama u Kragujevcu, a pruža velike mogućnosti za zapošljavanje i dalje školovanje
U želji da steknu što bolje obrazovanje koje će im omogućiti da rade u  sektoru informacionih tehnologija, što je trenutno najperspektivniji posao,  mladi se sve češće opredeljuju za tu oblast i upisuju srednje škole koje im omogućavaju da steknu potrebne veštine i obrazovanje.
Pored odeljenja za talentovane informatičare u državnim gimnazijama i drugim  srednjim školama, sve je više onih koji se usmeravaju na sticanje praktičnih znanja  na specijalizovanim IT smerovima u privatnim  srednjim školama, koje su bolje tehnički opremljene i omogućavaju rad sa đacima u manjim grupama. Veći  gradovi u Srbiji-  Beograd , Novi Sad, Niš, već godinama  imaju  i privatne srednje škole  sa informatičkim smerovima, dok je u Kragujevcu takva IT gimnazija prvu generaciju đaka upisala tek prošle godine.
Prvi put – tehničar grafičkog dizajna

IT gimnazija u Kragujevcu počela je sa radom pre dve godine, a njen osnivač je Akademija „Oksford“, odavno prisutna u svim većim gradovima u Srbiji, s ambicijom da uporedo razvije i kvalitetan  sistem srednjih škola. Od Ministarstva prosvete Republike Srbije od osnivanja do danas  dobila je akreditaciju za niz obrazovnih profila, među kojima su administrator računarskih mreža, elektrotehničar računara i elektrotehničar informacionih tehnologija , tehničar grafičkog dizajna, geodetski tehničar, gimnazija opšteg smera – sportsko odeljenje i najnoviji medicinska sestra tehničar.
- Prošle školske godine IT Gimnazija u Kragujevcu  upisala je prvu generaciju učenika  obrazovnog profila administrator računarskih mreža, za koji je vladalo najveće interesovanje. Oni sada nastavljaju drugu godinu školovanja. Ove godine  dobili smo akreditaciju i za obrazovni profil elektrotehničar informacionih tehnologija,  jedan od najsavremenijih obrazovnih profila u oblasti programiranja u srednjim školama u Srbiji. On je bio u oglednoj fazi u državnim školama do 2018. godine i sada je dozvoljen i u privatnim srednjim školama. Akreditacija za ovaj obrazovni profil stigla nam je 9. jula i u prvom upisnom roku formirali smo jedno odeljenje od dvadestak učenika. Ukoliko bude interesovanja, do kraja upisa u ovu školsku godinu, 31. avgusta, upisaćemo još đaka i formirati nova odeljenja, objašnjava Bojan Anđelković, diplomirani pravnik i sekretar IT Gimnazije.  
On dodaje da je u toku i upis za obrazovni profil tehničar grafičkog dizajna, koji sada ne postoji u državnim srednjim školama u Kragujevcu , a pruža velike mogućnosti za zapošljavanje i dalje školovanje. Grafički dizajneri veoma su traženi u domaćim i stranim IT kompanijama, kao i u firmama drugih delatnosti. Ima interesovanja za taj smer, pa se uskoro očekuje formiranje i ovog odeljenja, kaže Anđelković.
Nastava se u ovoj Gimnaziji organizuje u jednoj smeni od 9 do 15 časova. Škola ima 12 učionica, savremeno opremljene kabinete za informatiku u kojima svaki učenik ima svoj računar, a udžbenike propisane od strane  Ministarstva prosvete, dobijaju u školi. Bezbednost učenika je na prvom mestu, pa iako do sada nije bilo nikakvih incidenata, kompletan prostor je pokriven kamerama, a angažovan je i školski policajac. Nastavni kadar škole čine profesori sa iskustvom iz uglednih   kragujevačkih škola. Za njih je uređena moderno opremljena zbornica, a škola ima i psihologa i pedagoga.
Uprava IT Gimnazije pridaje veliku pažnju i vannastavnim aktivnostima učenika kako bi tokom četvorogodišnjeg školovanja stekli i šire opšte obrazovanje. U dogovoru sa Savetom roditelja organizuju se praksa, ekskurzije i izleti, odlasci na izložbe, učešća na sportskim takmičenjima  i drugim srednjoškolskim aktivnostima u gradu. Maturski ispit organizovaće se po standardima i programu koje propisuje Ministarstvo prosvete.
Diplome koje učenici steknu u IT gimnaziji ravnopravne su sa diplomama državnih srednjih škola. Pružaju istu prohodnost na fakultete  i istu mogućnost nostrifikacije u inostranstvu.
-    Nema nikakve razlike u nastavi između državnih i privatnih škola u Srbiji. Sve rade po istom programu i pod istim uslovima. Jedina razlika je što privatne škole obezbeđuju nastavu u manjim grupama, a samim tim i veću angažovanost nastavnika kojima se pruža mogućnost da se više posvete svakom detetu ponaosob, što podstiče njihovu  individualnost i kreativnost, kaže Anđelković i dodaje da su cene školovanja u kragujevačkoj IT Gimnaziji daleko ispod beogradskih ili novosadskih.
Otvaranje IT Gimnazije doprineće da se broj učenika  koji se opredeljuju za informacione tehnologije  znatno poveća, jer postojeći smerovi u državnim školama  nemaju kapacitete za sve koji žele da ih upišu, niti pokrivaju sve sektore.
Sami određuju visinu platu

Činjenica je da znanja u svetu informacionih tehnologija brzo zastarevaju i može se očekivati da će se privatno školstvo, kao fleksibilnije, brže prilagođavati  neophodnim promenama i novim programima u skladu sa potrebama tržišta rada  za ovim obrazovnim profilima, a one nisu male. Paralelno sa državnim školskim sistemom  ono treba da bude baza za stvaranje novih stručnih kadrova u ovoj oblasti sa velikom razvojnom perspektivom u koju Srbija polaže velike nade  i u njoj vidi ozbiljnu šansu za privredni rast.
Zvanični podaci govore da se srpska IT industrija nalazi između 30. i 50. mesta  na svetskim listama, što je najbolji rezultat neke privredne grane u Srbiji. Beleži stalni rast izvoza, a broj softverskih kompanija raste iz godine u godinu, objavila je nedavno „ Nacionalna poslovna revija“, čiji su osnivači Privredna komora Srbije i Ekonomski  institut. Prema  podacima kojima oni raspolažu, u Srbiji ima oko 2.000 kompanija koje zapošljavaju oko 6.000 viskoobrazovanih stručnjaka i naša zemlja nalazi se na vrhu liste atraktivnih lokacija najvećih svetskih IT kompanija.
Srbija u svetu sve više postaje poznata po razvoju „embedid” sistema, razvoju aplikacija u industriji zabave i aplikacija po zahtevu. Nije nepoznanica da je prosečna plata po zaposlenom u IT sektoru višestruko veća nego u drugim granama industrije, kao ni to da Srbija ima kvalitetan i kreativan kadar.To su i te kako prepoznali stranci, pa su vodeće svetske tehnološke firme, uključujući „Majkrosft“ , „IBM“ i „ Intel“, već osnovale razvojne centre u Srbiji ili su dale licence domaćim firmama.
Prema podacima kojima raspolaže Udruženje za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije, softver je jedini proizvod za koji imamo kapacitete za izvoz na tržišta Kine, SAD ili Kanade. Država je postavila cilj da do 2020. godine  izvoz usluga u IT sektoru povećana za milijardu evra. Da bi ovaj sektor mogao da beleži rast i ispuni očekivanja, neohodno je uložiti sredstva u školovanje potrebnih kadrova, ali i obrazovne sadržaje  prilagoditi modernim tehnologijama i aktuelnim svetskim trendovima.
Istraživanja pokazuju da bi do 2020. godine u Srbiji moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u oblasti informacionih tehnlogija, a trenutna potražnja je za oko 30.000 IT stručnjaka, dok se godišnje obrazuje tek 1.000 do 1.500. Na listi najtraženijih  zanimanja u Srbiji ubedljivo dominira IT struka, podaci su koje beleže „Nacionalna revija” Ministarstva prosvete i sajt „Infostud”. Među najtraženijih pet zanimanja su programer, JAVA programer, PHP programer, NET diveloper i softver inženjer. Oni ne samo da ne moraju da čekaju na posao već, u kasnijim fazama svoje karijere, mogu da biraju za koju će platu raditi.