Smrt u postelji
Žena je ležala mrtva u svom stanu najverovatnije tri godine, a niko nije osetio neprijatne mirise koji bi na to ukazali. Enigma je ko je na njenom spomeniku uklesao 2046. kao godinu smrti
Sedamdesettrogodišnja Zorica Miletić pronađena je mrtva u svom stanu u Ulici kneza Miloša 23, 21. maja u popodnevnim satima.Zatečena je kako leži u krevetu pokrivena do brade, što je za „Kragujevačke” novine potvrdio inspektor Policijske uprave koji je bio angažovan na uviđaju.Takoreći mumificirana, što potvrđuje sumnje da je odavno preminula. Tako je rešena enigma žene kojoj se pre tri godine gubi svaki trag, o čemu je u prošlom broju pisano u ovim novinama. Šta je uzrok smrti i kada je
tačno ona nastupila, to tek treba utvrditi. Ostala je jedino enigma ko je, kada i zbog čega na nadgrobnom spomeniku ispod Zoričine slike uklesao 2046. kao godinu smrti.
Podsetimo, Zorici Miletić od aprila 2016. godine gubi se svaki trag. Da nije bilo komšiluka da potegne pitanje njenog nestanka- niko je ne bi ni tražio.
Posle objavljivanja sličnog teksta na portalu „Glas Šumadije” reagovala je izvesna Marina Banković, predstavivši se kao Zoričina rođaka iz Beograda. Ona je u komentaru na tekst napisala:
„Sad sam pročitala tekst. Moj otac je njen brat od tetke, a ona meni dođe baba. Živimo u Beogradu, ali ja često boravim u Grčkoj. Svakodnevno se čula sa mojim ocem pre nestanka, a sa mnom sigurno jednom nedeljno. On mi je ukazao da se nešto dešava sa njom pošto je prestala da ga zove. I mi smo mislili da je otišla u posetu nekome. Međutim, pošto se nije javljala par meseci, ja sam zvala policiju u Kragujevcu u proleće 2017. Bili su, kažu, do njenog stana i nisu je našli. Molim vas
kontaktirajte me”.
Vreme kada je Zorica Miletić preminula najverovatnije se poklapa sa datumom od kada je prestala da podiže penziju iz Poštanske štedionice, a to je od aprila 2016. Istovremeno, nije podigla ni dokument o isplati stana u celosti bivšeg vlasnika, koji je stigao na njenu adresu, takođe, aprila 2016. godine. Puni sandučići računa rodili su sumnju da joj se nešto ipak desilo.
Njen nestanak policiji su prijavile komšije i upravnik solitera Zoran Savić, dve godine kasnije. Zašto tek tada? Zato što je prema kazivanju komšiluka znala da ode na na po par meseci i u Sloveniju kod prijateljice ili u Beograd, gde je radila i živela dobar deo svog života.
Zorica se, inače, nije udavala, nije imala potomstvo, roditelji i rođeni brat, koji se takođe nije ženio, su poumirali. Bližih srodnika, najverovatnije, nijeimala, čim se toliko dugo nisu interesovali za njenu sudbinu.Komšijskom istragom došlo se do podatka da je njen brat Zoran preminuo ubrzo posle smeštaja u ovdašnji Gerontološki centar, mada oni nisu ni znali kada jetamo smešten.
Komšiluk je posumnjao da se i s njim nešto desilo čim više nije zvao komšinicu Nadu Todorovć, na koju je jedino bio upućen. Ispostailo se da je Zoran zaveštao organe Medicinskom fakultetu u Beogradu, zato nije ni bilo sahrane, niti čitulje na soliteru. Na spomeniku porodične grobnice na Varoškom groblju ispod njegove fotografije upisano je 1948-2015. Na tom istom spomeniku uklesani su datumi rođenja i smrti njihovih roditelja, ali i sestre Zorice 1946 – 2046!Pitanje je ko je uklesao 2046.
godinu i zbog čega? Šta se time htelo postići? Kamenorezac koji je to uradio verovatno zna i razlog, a ko je „nalogodavac”mogu utvrditi samo istražni organi.
Ova porodica bila je poprilično asocijalna, niko im nije dolazio u kuću sem komšinice Nadežde Todorović i rođaka sa sela. Otuda nikoga nije ni zanimalo šta je sa Zoricom.
- Videvši da niko ne podiže poštu i račune iz sandučića, a radi se o prvoj komšinici, posumnjao sam da nešto nije u redu. Znajući da je bila nedruželjubiva, nisam ni razmišljao šta je suština njenog nepojavljivanja. U stan niko nije ušao od 2016. godine. Preko nekih svojih veza saznao sam da ni penziju nije podizala od aprila 2016. godine. Podneo sam prijavu MUP-u, prošle godine, ali nikakvih povratnih informacija o tome do danas nemam, izjavio jeprošle nedelje Zoran Savić, uravnik
solitera.
- Zoricu sam poslednji put videla pred zgradom i pitala je: Gde si ti Zoko? „Bila sam u banji, pričaću ti.” Žurila je da ide negde taksijem. Pitamšta je sa Zoranom, a ona mi kaže: „Zoran se oženio. Živi u Nišu”. Ustvari, on je tada bio u staračkom domu, ali pre toga ispričao mi je da je zaveštao svoje telo Medicinskom fakultetu da bi studenti mogli da uče. Rekao mi je da ga neće zato sahranjivati, izjavilaje komšinica Nadaprošle nedelje.
Iako su stanari prijavili slučaj policiji, ništa nije preduzeto da se žena pronađe. Prošlog utorka, kada smo se mi zainteresovali za ovaj slučaj, upravnik solitera je ponovo podneo prijavu o nestanku žene, jer se prethodna, navodno, zagubila. Ako je tačna tvrdnja Zoričine i rođake Marine Banković da je tražila od policije da proveri šta je s njom, onda se ovo može smatrati ozbiljnim policijskim propustom.