Posle pune decenije, Grad Kragujevac više nema agrarni budžet kao posebnu kategoriju. Nova lokalna vlast odlučila je da ga raščlani na nekoliko nezavisnih stavki, s tim što je za samu poljoprivredu namenjeno 13.338.000 dinara.
Od ovoga iznosa za podsticaje u poljoprivredi odvaja se 1,7 miliona dinara, za podsticaj udruživanju poljoprivrednika jedan milion a za unapređenje stručnog znanja poljoprivrednika dvostruko više, za organizovanje sajmova i posetu sajamskim manifestacijama namenjeno je 2.584.700 dinara, priređivači izložbi u stočarstvu mogu da računaju na milion i 34 hiljade dinara iz budžeta, za „Šumadijske zimske igre“ opredeljeno je 2,4 miliona, dok prenete obaveze iz tekuće, 2014. godine iznose 3,2 miliona dinara. Sve u svemu, za programe u kragujevačkoj poljoprivredi tokom 2015. godine može da se računa na nešto preko 11 miliona dinara.
S obzirom da tek predstoji sednica Skupštine grada Kragujevca o budžetu, ovom prilikom, uz navedene brojke, dodajmo da u Nacrtu budžeta na sajtu grada piše da je za poljoprivredu namenjeno 34 miliona i 880 hiljada više, ali je greška od „svega“ 20 i kusur miliona dinara (?!) nastala na poziciji „dotacije nevladinim organizacijama“.
Nova gradska vlast još nije do kraja definisala šta dalje sa realizacijom programa poboljšanja vodosnabdevanja na selu i sa uređenjem atarskih puteva, ali te aktivnosti u svakom slučaju neće biti finansirane sredstvima opredeljenim za poljoprivredu, već – ukoliko ih bude – biće plaćane sa nekih drugih budžetskih pozicija.
Ovo kresanje iznosa sredstava za ovdašnji agrar višestruko je drastičnije od smanjenja drugih budžetskih stavki, tako da je realno očekivati reagovanje odbornika na tu temu. Dodajmo da u Gradskom veću od ovog sazima prvi put postoji i poseban resor za poljoprivredu, a član Gradskog veća za ovu oblast, Zoran Prokić, kaže da strategija vlasti predviđa pomoć poljoprivrednicima „toliku koliko se može“.
- Iako je naredna godina sasvim izvesno predizborna, moramo da se ponašamo ekonomski racionalno, bez obzira što zato možemo i da izgubimo koji politički poen. Jednostavno, mora da se štedi i ulaže samo tamo gde je to najpotrebnije i najopravdanije. Zato i planiramo da odmah po usvajanju budžeta obiđemo sela na području Kragujevca i u razgovoru sa savetima mesnih zajednica i u neposrednom kontaktu sa domaćinima odredimo šta su to njihovi prioriteti u koje treba uložiti sredstva iz budžeta, kaže Prokić za „Kragujevačke“.