Jedne otpustili, druge zapošljavaju
Nakon tri godine od donošenja Zakona o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, pitanje je da li je ovaj akt ikada i mogao da reši problem partijskog zapošljavanja, jer javna je tajna da državna služba u Srbiji služi da se nagrade aktivisti stranaka. Podaci govore da je baš u tom periodu u javnim ustanovama i preduzećima zaposleno blizu 20.000, a samo je Vlada Srbije zaposlila gotovo 9.000 novih ljudi.
Do juna 26 zaposleno
Ni ovdašnja lokalna samouprava, uprkos toj zabrani, ne posustaje sa prijemom novih kadrova. Iz meseca u mesec na sajtu Skupštine grada i oglasniku Nacionalne službe za zapošljavanje „Poslovi” redovno se objavljuju oglasi za prijem novih činovnika u neku od gradskih uprava. Tako, recimo, sa obrazloženjem da se konkurs raspisuje zbog „povećanog obima posla”, od početka ove godine do sredine jula otvoreno je 26 radnih mesta. Za prve dve nedelje ovog meseca raspisan je konkurs za šest novih činovnika, pa se sada može samo nagađati o broju onih koji će do kraja jula dobiti uhlebljenje i da li će ta brojka biti veća od one od pre mesec dana, kada je zaposleno sedmoro ljudi.
Gotovo svakog meseca u Gradskoj upravi za investicije se povećava obim posla, sudeći prema oglasima za posao, mada građani koji kroz poreske obaveze finansiraju nove činovnike ne mogu baš da primete da se toliko uvećao obim investicija u gradu. Uprkos toj činjenici 13. jula objavljen je konkurs za zasnivanje radnog odnosa na godinu dana za dva izvršioca za poslove nadzora realizacije investicija.
Samo nedelju dana ranije ista uprava raspisala je interni konkurs, ovog puta na neodređeno vreme, za popunu radnog mesta šefa Službe za izgradnju puteva i komunalne infrastrukture. U opisu posla na sedam sitno kucanih redova detaljno je objašnjeno koje sve obaveze ima šef službe. On treba da „predstavlja službu, obezbeđuje zakonito, efikasno i stručno obavljanje poslova iz nadležnosti službe, organizuje, objedinjuje i usmerava rad u okviru službe, odgovara za blagovremeno, zakonito i pravilno obavljanje poslova iz delokruga službe, daje uputstva i smernice za rad službe u pogledu načina izvršavanja poslova i zadataka, raspoređuje poslove na neposredne izvršioce, pruža potrebnu stručnu pomoć izvršiocima, donosi i potpisuje akta službe po ovlašćenju Načelnika, obavlja najsloženije poslove iz delokruga službe, obavlja i druge poslove po nalogu načelnika odeljenja i načelnika”.
Srećan broj 13
Nažalost, za ovo radno mesto mogli su da konkurišu samo oni koji su zaposleni na neodređeno vreme u nekoj od gradskih uprava, što opet može da znači otvaranje novog radnog mesta zbog prelaska zaposlenog u određenom sektoru na novu funkciju.
Ako neki veruju da je 13. dan u mesecu baksuzan dan, to sigurno ne važi za petoro onih koji su toga dana videli oglas i, što je još važnije, dobili posao u Gradskoj upravi za privredu, odnosno Direkciji za robne rezerve. Naime, toga dana ova Gradska uprava raspisala je konkurs za jednog činovnika koji će u naredne dve godine obavljati administrativno tehničke, knjigovodstvene i magacinske poslove robnih rezervi.
Na spisku uprava gde se redovno povećava obim posla mesto je rezervisano i za Gradsku upravu za poslove gradonačelnika i Gradskog veća, koja ovom prilikom traži činovnika sa dvogodišnjim „mandatom” za pisarnicu, za potrebe Sekretarijata gradskog pravobranilaštva.
Iako su i ovog puta kao i ranije svi, sem šefa Službe za izgradnju, dobili posao na određeno vreme, izvesno je da i pored navedenog Zakona u javnom sektoru zaposlenost raste, dok u privatnom pada, što samo po sebi nema logike. Nema logike ni to što su plate zaposlenih u javnom sektoru iznad onih u privatnom, iako taj privatni sektor, praktično, finansira plate činovnika u lokalnoj samoupravi. Ali, daleko je važnije pitanje da li ti ljudi imaju kvalifikacije koje treba da imaju i da li su na pravim mestima. Da li su profesionalno organizovani kao što bi se jedna uspešna privatna firma organizovala? Ko je zaista neophodan, a ko prekobrojan u javnim službama, nije jednostavno razlučiti. Iako ima mnogo zaposlenih skoro sigurno nema dovoljno kvalitetnih kadrova na određenim mestima, kao što je sigurno da postoje i viškovi koji su posao dobili isključivo zahvaljujući partijskim knjižicama.
I dok privatne firme često angažuju ozbiljne konsultante koji se bave isključivo ljudskim resursima i analiziraju da li i koga treba zaposliti, veliko je pitanje je da li u javnom sektoru postoje službe koje mogu da naprave takvu analizu.