Najava generalnog štrajka
Posle jednosatnog štrajka upozorenja Sindikat „Nezavisnost” za 17. decembar najavljuje generalni štrajk tražeći obračunavanje zarada po zakonskoj ceni rada, a ne po umanjenoj kao sada, i vraćanje 10 odsto plate od pre četiri godine
Deo zaposlenih u JKP „Vodovod i kanalizacija“ prihvatio je poziv Sindikata „Nezavisnost” u preduzeću i pridružio se prošle nedelje jednosatnom štrajku upozorenja, nezadovoljan trenutnom cenom rada. Traže obračunavanje zarada u skladu sa zakonom, kao i vraćanje umanjenja od deset odsto od zarada pre četiri godine, što su i zahtevi Granskog sindikata javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti „Nezavisnost“. Štrajk su podržali i predstavnici sindikata drugih javnih preduzeća u gradu.
Tokom štrajka upozorenja zaposleni u JKP „Vodovod i kanalizacija“ objasnili su da je trenutna cena rada po satu u tom preduzeću 57,9 dinara, što je ispod propisanog na republičkom nivou.
- Jedini i osnovni zahtev sindikata „Nezavisnost“ u „Vodovodu“ je usklađivanje zarada i obrađivanje zarada po zakonu. Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta za 2018. godinu je ustanovljena cena rada od 143 dinara po satu, koja se ne poštuje u našem preduzeću. Tražili smo od grada, koji je osnivač, da u preduzeće uđe Inspekcija rada i oni su ustanovili da je cena rada po satu sada 57,9 dinara, a to je daleko manje od onoga što nam Vlada Republike Srbije, osnivač i poslodavac
garantuju, rekao je Saša Mihajlović, predsednik Sindikata „Nezavisnost“ JKP „Vodovod i kanalizacija“.
Nasleđen problem
Godine 2014. Vlada je donela Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, kojim je osnovica u javnom sektoru smanjena za deset odsto sa ciljem, kako se u zakonu navodi, očuvanja finansijskog sistema u Republici Srbiji. Tako su i plate zaposlenih u „Vodovodu” pre četiri godine smanjene. Iz sindikata „Nezavisnost“ ističu i svoj drugi problem – i pre zakona o smanjenju plata imali su cenu rada koja je
bila niža od minimalne, propisane na republičkom nivou, pa je ona ostala tako “zamrznuta“, a sada bi bilo protivzakonito povećati je.
- Naš direktor je nasledio taj problem, koji nije nastao u poslednjih godinu, dve dana, već pre deset godina. Preduzeće nije moglo to da reši ranije. Bili smo u teškoj ekonomskoj situaciji, objašnjava Mihajlović.
Pravnik JKP „Vodovod i kanalizacija“ i pravni zastupnik sindikata „Nezavisnost“ ovog preduzeća Igor Bubanja ističe da se firma ne finansira ni iz republičkog ni iz budžeta lokale samouprave i to smatra dodatnim razlogom za vraćanjem smanjenih deset odsto plate.
- Tražimo da se ukine i tih deset posto, jer mi zarađujemo novac tako što radimo i od sopstvenih prihoda isplaćujemo plate. Nismo korisnici ni republičkog ni budžeta lokalne samouprave. Jedina naša veza sa gradom je ta što je grad osnivač i vlasnik sto odsto našeg preduzeća i zbog toga smo uključeni u javni sektor. Naš problem je što od ranije cena rada po satu nije bila u skladu sa zakonom, mi tražimo da se to promeni. Problem je što taj zakon trenutno zabranjuje promenu
osnovice, rekao je Bubanja.
Smatra da je Vlada donela takav zakon jer nije predvidela da neko u Srbiji ima manju osnovicu od one koja je propisana kao minimalana cena rada po satu. Iz sindikata kažu da direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ Nebojša Jakovljević želi da posluje po zakonu, pa tako ne može radnicima da poveća plate i pruži im ono što traže. Jakovljević je u telefonskom razgovoru odbio da komentariše štrajk za naše novine, a do sada se nije oglašavao ni u drugim medijima.
Predsednik „Nezavisnosti” Mihajlović ističe i razgovore sa gradonačelnikom Radomirom Nikolićem, koji, takođe, ne može da pomogne.
- Imali smo više razgovora u poslednjih par meseci sa gradonačelnikom. On shvata problem koji preduzeće ima, ali očigledno nije u mogućnosti da nam pomogne. Probao je na sve načine, tražio je mišljenje Ministarstva finansija, ali odgovor još uvek nije dobio, tako da smo po ko zna koji put udarili u zid, rekao je Mihajlović.
Radomire, pomozi
Pošto je reč o zakonu koji donosi država, gradonačelnik nema ovlašćenja da menja odredbe. Međutim, sudeći po jednom od transparenata koji se našao na štrajku upozorenja, na kojem je pisalo „Radomire, pomozi nam, gladni smo!“, deo radnika očigledno očekuje pomoć od prvog čoveka Kragujevca.
Vlada Srbije još uvek se nije zvanično oglasila niti donela bilo kakav dokument o ovom pitanju.
- Dobili smo neka obećanja od Vlade Reppublike Srbije, ali ništa na papiru i zvanično. Za penzionere je taj zakon ukinut u novembru. Za javni sektor za sada postoje samo priče, rekao je pravni zastupnik Bubanja.
Pored svog glavnog zahteva na štrajku upozorenja predstavnici sindikata istakli su i da je mnogo zaposlenih otišlo iz JKP „Vodovod i kanalizacija“ zbog niskih zarada i dodali da je teškoća koju imaju i nedovoljan broj radnika.
- Mi i sada radimo sa brojem radnika ispod proseka neophodnog za minimum procesa rada. U mnogim preduzećima koja održavaju ovaj grad radi daleko manje ljudi nego što bi trebalo da radi. Jedna ekipa koja radi na terenu trebalo bi da ima pet izvršilaca, a mi imamo po dva, objasnio je Mihajlović.
Tokom štrajka upozorenja radnici su obustavili rad na jedan čas. Oni koji su bili na terenu ostali su tamo zbog, kako iz sindikata kažu, razloga bezbednosti, ali su i oni prestali sa radovima. Odluka o stupanju u generalni štrajk predata je poslodavcu u utorak i za 17. decembar je najavljena potpuna obustava rada. Iz sindikata „Nezavisnist“ istakli su da će postojati minimum procesa rada, kako bi svi građani uredno bili snabdeveni vodom i ne bi trpeli zbog štrajka, ali i da ne nameravaju da
odustanu od svojih zahteva, pa su najavili i protestne šetnje kroz grad. Zahtevi koje imaju zaposleni u „Vodovodu“ tiču se zakona koje je donela država Srbija, pa je logično da se čeka njihov odgovor i eventualne nove odredbe koje bi ispunile ono što radnici traže.
ZAHTEVI
Sindikat zaposlenih u JKP „Vodovod i kanalizacija” je na sednici svog Odbora 7. novembra jednoglasno doneo zahtav koji je prosleđen direktoru preduzeća, Gradskom veću i gradonačelniku, u kome insistiramo na isplati solidarne pomoći u iznosu od 41.800 dinara. To je pomoć za zaposlene u komunalnom sektoru, kao što je utvrđeno Aneksom 2. Posebnog kolektivnog ugovora za komunalce Srbije, a odnosi se na povećanje zarada za 2019. godinu i treba da se isplati u toj godini u onoliko rata koliko bude
dogovoreno.
Drugi naš zahtev odnosi se na povećanje minimalne cene rada za najjednostavniji rad koja u ovom trenutku iznosi 143 dinara, a za narednu godinu povećana je na 155 dinara, što je povećanje od 8,6 odsto.
Tražimo primenu tog povećanja u narednoj godini, pošto se u preduzeću u prethodnom periodu nije primenjivala minimalna cena rada po satu. Zahtevali smo da se prilikom izrade Plana i programa poslovanja za 2019. godinu unesu i ovi naši zahtevi. Ali, planirani rok za usvajanje Plana i programa poslovanja očigledno je pomeren, u iščekivanju smernica od osnivača, pa se nadamo da će nam se na ove zahteve u narednim danima pozitivno odgovoriti.
Ukoliko ne budu prihvaćeni naši zahtevi, a koji su sadržani i u zahtevima kolega iz drugog sindikata koji su održali jednosatnu obustavu rada i najavili generalni štrajk za 17. decembar, imaćemo i mi vremena da preduzmemo svoje akcije u zakonom predviđenim
rokovima.