Dvoje mladih Kragujevčana Nevena Aksić i Miloš Ranić osvojili su prvo mesto na nacionalnom takmičenju u predstavljanju poslovnih ideja za čiste tehnologije. Time su stekli pravo da u oktobru predstavljaju Srbiju na međunarodnom finalnom takmičenju na Kipru 

Na najvećem svetskom takmičenju u poslovnim idejama za čiste tehnologije, koje se 17. i 18. oktobra održava na Kipru, Srbija će prvi put imati svoje predstavnike. Boje naše zemlje braniće Kragujevčani Nevena Aksić, studentkinja druge godine Fakulteta inženjerskih nauka, i Miloš Ranić koji studira menadžment. NJih dvoje su se takmičili na nacionalnom nivou u konkurenciji još devet timova sa idejama iz oblasti energetske efikasnosti, hrane i poljoprivrede, cirkularne ekonomije i industrijskih tehnologija. Nakon pripremnog perioda koji je trajao šest nedelja i organizovan je u Privrednoj komori Srbije, svih devet timova je predstavilo svoje poslovne ideje u nacionalnom finalu. Kvalitet prispelih ideja bio je na najvišem nivou, a žiri je odlučio da za pobednike proglasi „Freon Frog” – Nevenu Aksić i Miloša Ranića, koji su prijavili rad o rashladnoj tehnologiji – rashladnim komorama i freonu. 
Osvajanjem prvog mesta dobili su pravo da predstavljaju Srbiju na međunarodnom finalnom takmičenju na Kipru, gde će učestvovati 105 finalista iz 37 zemalja.

„Pekla zanat” uz oca
Ovo takmičenje u biznis idejama, kako objašnjava Nevena, priređuje „Klajmat kik”, najveća svetska organizacija koja se bavi klimatskim promenama i kreiranjem nove svetske ekonomije. Pri tome je najvažnije da nije reč samo o ideji, nego da je ona profitabilna i da je od nje moguće napraviti biznis primenljiv na svetskom nivou koji može dalje da se razvija.
Iako ima tek 21 godinu, Nevena je pravi profesionalac u oblasti rashladnih komora i freona. NJene fotografije sa šlemom, u radnom odelu, nisu napravljene u reklamne svrhe, mada bi itekako mogle da posluže i za ovu namenu, već beleže trenutke dok je na radnom zadatku, na terenu. 
Naime, Nevena već pet godina „peče“ ovaj zanat, učeći od svog oca koji vodi firmu za servisiranje i održavanjem rashladnih uređaja.
- Kako je moj otac zbog prirode posla često bio odsutan od kuće, da bi provodio više vremena sa mnom, rešio je da me vodi sa sobom. Za ovih pet godina, prošla sam svako selo i grad u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni, samo u poslednja tri dana prešli smo preko hiljadu kilometara radeći na terenu, priča Nevena. Priznaje da ne zna da vari sve cevi, da otkloni svaki kvar, ali kad je o programiranju i puštanju u rad reč, u tome joj nema premca. Bez lažne skromnosti kaže da je u praktičnom radu, već sada, nadmašila većinu diplomiranih inženjera u struci. Vaspitavana je da akademsko znanje mora da ima konkretnu primenu i želi da tako i nastavi. 
U poslu sa ocem Nevena je još od srednje škole. Gledajući kako radi i učestvujući u tome shvatila je da su rashladni uređaji nešto što je jako interesuje. U osnovnoj školi je zavolela i fiziku, a kada je ušla u svet termo tehnike bilo joj je jasno da će to biti njeno životno opredeljenje. Nakon što je u trećem razredu Gimnazije bila uključena u veliki projekat sa Mlekarom „Megle”, znala je konkretno čeme želi da se posveti. 
Zato se i upisala na mašinski fakultet i sada je među najboljim studentima u svojoj generaciji i ima veliku želju da ostane na Univerzitetu kao istraživač. Priznaje da mnogo voli to što studira, uživa u predavanjima i vežbama i uvek je kod nje prisutna neutoljiva glad za novim saznanjima.
- Neverovatno je koliko se ova oblast uvuče čoveku „pod kožu“, nastavlja ona. Bukvalno ležem i budim se razmišljajući o hladnjačama i rashladnim komorama. Sve vreme, zapravo, pokušavam da smislim šta bi tu moglo da se promeni, jer su na tržištu rashladnih uređaja primat preuzele gingantske firme, dok su svi ostali njihovi instalateri i serviseri. Jako je teško ući u konkurenciju sa tim proizvođačima. 
Sa druge strane, nova regulativa o upotrebi freona dovodi do toga da poljoprivredni proizvođači, veliki marketi i mesne industrije imaju velikih problema, pošto moraju da investiraju u novu opremu ili da izdvajaju veliki novac za primenu nove regulative, pošto će u primenu morati da se uvedu novi gasovi. Mada je freon, koji se koristi kod rashladnih uređaja, jedini gas koji je bezopasan i bezbedan po ljude, štetan je za ozonski omotač i utiče na globalno zagrevanje, pa su se giganti okrenuli istraživanjima o mogućnostima primene novih gasova.  

Glikol umesto freona
Prateći tržište i sve što se dešava, Nevena i Miloš su došli na ideju koja se bazira na rekonstrukciji postojećih rashladnih komora tako da one ubuduće rade na glikol, vrstu alkohola koji se takođe koristi kao rashladno sredstvo. U tom slučaju, freon bi samo hladio glikol, dok bi glikol kružio kroz rashladni sistem i komoru. Samim tim, freon bi imao ograničen protok i lakše bi se mogao kontrolisati. U tim uslovima moguće je postaviti hermetički zatvorenu kutiju što je, u stvari, proizvod koji su sami osmislili, gde bi se skladištio freon u slučaju da procuri. Nevena objašnjava da bi se na taj način uspostavila apsolutna kontrola nad ovim gasom i onemogućilo da i jedan molekul ode u atmosferu. Tako on postaje potpuno bezbedan i prestaju da postoje razlozi zbog kojih je on izbačen iz upotrebe.
- Pošli smo od toga da će zbog nove regulative mnoge firme morati da instaliraju potpuno novu opremu. Našom inovacijom, zapravo rekonstrukcijom, napravile bi se uštede od 37 odsto pri samoj ugradnji, dok bi se za 85 odsto smanjili troškove za kupovinu freona tokom radnog veka rashladne komore. Kada se još obračunaju  uštede vezane za takse, kao i uticaj na ozonski omotač i globalno zagrevanje, onda je ovaj procenat daleko veći, objašnjava Nevena detalje poslovne ideje koja im je donela veliko priznanje. 
Neveni i Milošu predstoji, tokom leta, veliki deo istraživanja kako bi u potpunosti usavršili prezentaciju onoga što žele da pokažu na takmičenju. Treba dodatno ispitati tržište i dobro se pripremiti pošto je konkurencija veoma jaka jer na njemu učestvuju timovi koji imaju veliko iskustvo iza sebe. 
Naredne školske godine Nevena će se na svom fakultetu opredeliti za smer  Energetika i procesna tehnika. Želja joj je da se posveti istraživanjima u termo tehnici, uz konstantnu primenu nauke u privredi. Iako bi mogla - ne želi da ode iz zemlje i priznaje da je veliki protivnik toga. Kaže, svako može da bude uspešan u svojoj sredini ukoliko sebe da do maksimuma. Smatra da su istrajnost i doslednost najvažniji u svakom poslu. Nije joj jasno kako neko završi fakultet sa najvišim prosekom, a potom ode u inostranstvo da bi radio bilo šta za neki novac. 
Stručno usavršavanje i sticanje znanja u bilo kojoj zemlji u svetu dolazi u obzir, ali ne i trajni odlazak. Svoju prednost vidi u tome što je oblast rashladne tehnike mnogo manje zastupljena u odnosu na grejanje. Mnogo je više načina kako upotrebiti toplotu nego kako je oduzeti. Rashladna industrija i u svetu kaska za grejanjem, a ovakva situacija ostavlja mnogo više prostora za istraživanje. Konkretno, u Kragujevcu malo ljudi se time bave.
Nevenin kolega Miloš Ranić studira menadžment i kao budući menadžer - ekonomista uključen u ovaj projekat u delu koji se odnosi na istraživanje tržišta i potencijalno definisanje cene proizvoda. 
- Jasno nam je stavljeno do znanja da deo našeg istraživanja mora da se bazira i na ekonomskim pokazateljima, na razgovoru sa kupcima, definisanju tržišnih prednosti, na osmišljavanju načina kako pribaviti sredstva i dalje razvijati proizvod. Našli smo zajednički interes u radu, ja se bavim ekonomijom, Nevena tehnološkim delom, što je dalo rezultat, kaže Miloš, koji je, kako priznaje, dugo tražio put do onoga čime bi mogao da se bavi, mada nije ni pomišljao da bi to moglo da bude vezano za tehnologiju ili inženjerstvo. Sada je, međutim, veoma posvećen i uživa u tome. 
Na pripremama za takmičenje u Beogradu njihov predavač je bio iz Holandije i on je na samom početku prepozano njihovu ideju i dao im podršku. Međutim, tu je bilo ljudi starijih od Nevene i Miloša sa titulama i sa daleko većim iskustvom. Zato je bilo nerealno očekivati visok plasman, a kamoli prvo mesto, ali se pokazalo da je i to moguće, iskren je naš sagovornik.
Za razliku od Nevene, Miloš voli da putuje i lako prihvata druge kulture. Predstojeće takmičenje vidi kao novi izazov. Dodatni motiv je činjenica da Srbija prvi put učestvuje na jednom ovakvom takmičenju, a Nevena i Miloš kao njeni prvi predstavnici treba da „probiju led” za buduće takmičare. 
Gordana BOŽIĆ