Krivi i izabrani lekari i pacijenti
Odgovornost izabranih lekara je da dobro naprave trijažu, što je težak i mukotrpan posao, pre nego što nekoga pošalju u Klinički centar, smatra Ljiljana Dugić
Potpisnica ovih redova ovih dana našla se u situaciji u kojoj može da se nađe svako od nas. Naime, zbog problema koji imam sa kožom na stopalima, obratila sam se izabranom lekaru. Kako istovremeno imam i dijagnostikovan dijabetes, naučena sam da treba da obraćam pažnju na svaku promenu na stopalima zato što je to jedno od osetljivijih mesta na kojem mogu da se naprave komplikacije opasne po život ili po samu nogu (otuda mnogo odsečenih nogu kod dijabetičara).
U pitanju je, gotovo sigurno, gljivica. No, kako se gljivice razmnožavaju na mestima koja trule i propadaju, veoma je važno da se na vreme preduzme odgovarajući tretman, bar nas tako savetuju u svim priručnicima za dijabetičare, medicinskim časopisima i knjigama, kao i na savetovalištu. Izabrani lekar dao je svoju terapiju, ali i zaključio da treba da se obratim kako bi to naš čovek rekao - specijalisti za kožne bolesti. Po već utvrđenom sistemu medicinska sestra zakazala mi je termin
pregleda kod kožnog lekara preko „Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema Republike Srbije“ (u daljem tekstu ISIS). Zakazan mi je termin za 40 dana u odnosu na pregled u opštoj praksi!
Time se i na mom ličnom primeru otvorilo pitanje o listama čekanja na zdravstveni pregled i to ne u tercijalnoj zaštiti, to jest na nekoj klinici u Kragujevcu, Beogradu ili nekom drugom gradu u Srbiji, gde se inače vrši složena dijagnostika i složeno terapijsko lečenje, već u primarnoj zaštiti, na nivou Domu zdravlja u Kragujevcu koji, doduše, u nedostatku bolnice u Kragujevcu obavlja i sekundarnu zdravstvenu zaštitu.
Ograničene mogućnosti
Naime, u pomenutom slučaju, koji može biti i slučaj bilo kog zdravstvenog osiguranika, njemu su ostavljene sledeće mogućnosti: Da 40 dana koristi preporučenu terapiju lekara opšte prakse, koja može, a i ne mora, da bude adekvatna, jer se radi o terapiji koja se manje više daje za sve slučajeve. Da na svoju ruku, raspitujući se kod drugih ljudi ili na internetu, sam sebi odredi terapiju. Da zakaže pregled i plati kod privatnika, gde će, naravno, odmah doći na red. Ne retko taj privatnik je
onaj isti koji je zaposlen u domovima zdravlja ili bolnicama, kliničkim centrima, samo ovoga puta to radi kao dodatnu aktivnost.
Četvrta mogućnost jeste da se traži veza i preko veze zakaže pregled u tercijalnoj zaštiti kod nekog kliničkog dermatovenerologa. U ovom četvrtom slučaju ne retko se pribegava korupciji, jer ako već idete na pregled preko reda i tražite nečiju pomoć, red je i da ga častite, flašom pića ili novcem, svejedno je... Naravno, postavlja se i pitanje šta će taj dermatovenerolog videti posle 40 dana, pod pretpostvkom da je osiguranik, to jest pacijent, tih 40 dana upotrebljavao terapiju koju mu je
prepisao lekar opšte prakse? Možda će se za tih 40 dana zalečiti i zbog čega onda uopšte da ide kod specijaliste? A možda će se promena toliko pogoršati da će prerasti u ozbiljniji problem nego što je to bio u trenutku kada se pacijent obratio izabranom lekaru, što se ne retko dešava naročito kod pacijenata sa „opasnim“ dijagnozama, koji dugo čekaju na neku dijagnostiku.
Koliko se, dakle, čeka na preglede i dijagnostiku u Domu zdravlja u Kragujevcu? Ako je i moguće prihvatiti da se dugo čeka na zamenu kuka, ili pregled skenerom, magnetnom rezonancom, da li je opravdano i čekanje na pregled kod kožnog ili očnog?
Doktorka Ljiljana Dugić interntista je već 35 godina i načelnica Specijalističko-konsultativne službe Doma zdravlja, koja ima osam odeljenja od interne medicine, preko neuropsihijatrije i savetovališta za mentalno zdravlje, pneumoftiziologije, oftamologije, dermatovenerologije, otorinolaringologije, sportske medicine i odeljenja soijalne medicine sa informatikom. Prema njenim rečima čekanje nije toliko dugo, već do desetak dana na odeljenjima kao što je interno ili pneumoftiziološko i ispod
tri dana na očnom, ušnom, kožnom... Kako se onda dogodilo da jednom pacijentu bude zakazan pregled za 40 dana, što, ipak, nije tako redak slučaj?
Ona to objašnjava zajedničkom krivicom pacijenata i izabranih lekara, a delimično i samim sistemom ISIS-a. Po njenim rečima, izabrani lekari pod pritiskom pacijenata koje čitav zdravstveni sistem podržava kao da su samo oni u pravu, a da bi izbegli razne primedbe, tužbe, pa i ozbiljnije napade, ne vrše pravu procenu kojem pacijentu kakav uput treba dati. Izabranom lekaru na raspolaganju je tri vrste uputa, sa terminom zakazanim preko ISIS-a, bez termina i prioritetan. Ovaj poslednji omogućava
da se pregled obavi u roku od 24 sata, mada po njenim rečima, mnogi pacijenti misle da to znači da lekar mora da ih primi istog trenutka kad su se našli pred njegovim vratima.
U slučaju da je uput bez termina, pacijent može da se obrati odmah specijalističkim službama, koje, inače, u Kragujevcu vrše ulogu sekundarne zdravstvene zaštite, koja prethodi slanju u Klinički centar, a onda sestre koje rade u timu sa lekarima odlučuju u kojem roku pacijent može biti primljen.
Prioriteti koji to nisu
- ISIS je odličan sistem, ali on pretpostavlja da izabrani lekar mora maksimalno da se posveti pacijentu. Da bi naš sistem funkcionisao treba na svim nivoima isto da se radi. Mi se trudimo da izabrani lekari i mi imamo dobru komunikaciju i trudimo se da pravi pacijent što pre dođe do dijagnoze i terapije. U šumi svega i svačega, i medijske kampanje gde su lekari u negativnoj žiži, gde nam pacijenti dolaze sa poluistinama i pokušavaju da vode ravnopravan razgovor sa nama oko
donošenja dijagnoze, nije jednostavno iskristalisati pravog pacijenta. To je zamoran i mukotrpan posao, kaže dr Dugić i upravo zato ističe odgovornost izabranih lekara da dobro naprave trijažu, baš kao što je, po njenim rečima odgovornost lekara u specijalističko-konsultivnim službama da naprave takvu trijažu pre nego što nekoga upute u Klinički centar.
To se, međutim, u praksi često ne dešava, pa stoga lekari specijalisti, imaju, kako ona kaže, masu uputa sa prioritetom koji zapravo to nisu, odnosno „svega je 10 odsto stvarno prioritetnih“. Navodi upravo slučajeve sa Kožnog odeljenja, gde im se često javljaju prioritetni uputi a reč je samo o pojavi bradavica. Ona, takođe, ističe da je u nekoliko poslednjih godina sistem rada Doma zdravlja mnogo poboljšan, ali da to nema ko da primeti.
Koliko god smatrala odgovornim izabrane lekare, ona isto tako smatra odgovornim i pacijente, koji s vrata kažu da su došli po uput, bez pregleda, propratne labaratorije i druge dijagnostike...U Domu zdravlja ne kriju da su razlozi dugih čekanja i to što nema dovoljno lekara.