Među koricama kompletan život naroda
Poznati kolekcionar poseduje jedinstvenu zbirku crkvenih kalendara u kojima se ogleda čitav život srpskog naroda
Naš sugrađanin Milinko Mića Ranković poznati je i svestrani kolekcionar. Već decenijama sakuplja notafiliju, filateliju, značke, stare razglednice i predmete vezane za kulturu i umetnost kao i istorijat kragujevačkog sporta. Između ostalog, već godinama sakuplja i čuva crkvene kalendare. Razlozi za to nisu samo verske prirode već, kako on kaže „što se u njima nalaze bitni datumi za naš narod”.
- U njima su pohranjeni podaci ne samo o našoj veri već i veoma značajni datumi vezani za čitavu srpsku istoriju, poput važnih praznika, slava, postova... Kada su naši preci radili, a kada su imali „slobodne dane”, odmarali i praznovali, išli i obilazili vašare i panađure. Rečju, crkveni kalendari „obuhvataju sve” - život naroda u Srbiji, započinje on priču o svojoj nesvakidašnjoj zbirci.
U Kragujevcu postoji Udruženje kolekcionara koje organizuje prolećne i jesenje skupove. Na ova okupljanja dolaze kolege po kolekcionarskoj strasti i uz njihovu pomoć Ranković je sakupio ovu zavidnu i zanimljivu zbirku. Crkvene kalendare nabavljao je od prijatelja iz Beograda, Kruševca, Paraćina, Jagodine, Kraljeva, Niša, Pančeva...
- Crkveni kalendari se obično nalaze u kućama, domaćinstvima, porodicama... zaboravljeni i „pretekli” u nekim fiokama, ladicama, ormanima... Do pojedinih primeraka prilikom „slaganja” ove kolekcije dolazio sam čak i na buvljacima. Dakle, to domaćinstvo više ne postoji, „rastureno je” ili ugašeno, a potomci su te stvari odneli đuture na buvlju pijacu i tamo „rasprodali” porodičnu zaostavštinu, sa setom konstatuje naš sagovornik, dodajući da je zanimljivost i osobenost ovih „crkvenik knjižica”
što se u njima pored datumara i verskih praznika uvek nalazi i prostor za beleške u koje su tadašnji vlasnici kalendara zapisivali šta im se značajno događalo u životu i to kojeg datuma, baš na koji praznik ili „slovo”. Na taj način u njima su zabeležene i za večnost ostale mnoge lepe, starinske reči i izrazi koji se danas više ne koriste u našem jeziku.
Smene dinastija i „dinastija”
A, baš takav kalendar je i najstariji kalendar u njegovoj kolekciji iz 1904. godine.
- Pored datuma crkvenih pokretnih i nepokretnih praznika, slava i postova ovaj kalendar nabraja i sve članove tadašnje crkvene uprave. U njemu se nalazi pojašnjenje Zakona o taksama i menicama, ali i „uputstva” kako se koriste telefonske i železničke veze. Kako se kupuju karte za vozni prevoz, gde se sve nalaze stanice na pružnim pravcima Beograd - Niš - Pirot - Caribrod (današnji Dimitrovgrad) i Lapovo - Kragujevac. Do detalja su navedene razdaljine između gradova, tačni polasci vozova i
cena „bileta” za njih, navodi naš sagovornik.
Inače, iz (za)beleški se vidi da je kalendar od pre 116 godina pripadao Antoniju M. Janoševiću, „svršenom učeniku šestog razreda kragujevačke Gimnazije”. Iz njegovih zabeležaka u kalendaru od 2. januara 1904. godine se vidi da se naša Gimnazija do tada zvala „Kralj Milan Prvi Obrenović” ali je sa promenom dinastije „izgubila” to ime.
U Rankovićevoj zbirci zanimljiv je kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1918. godinu.
- On je štampan u Švajcarskoj, u ženevskoj štampariji „Srpskog kurira” a cena mu je iznosila 10 centi. Ovo izdanje sem meseca i datuma donosi i kompletan rodoslov dinastije Karađorđevića. Delovi ovog kalendara su prevedeni na francuski jezik zbog potreba porodica naših ljudi koje su za vreme Prvog svetskog rata živele u Francuskoj i Švajcarskoj, prelistava Ranković.
Što se tiče dinastije Karađorđević, njihovim likovima obeležena su izdanja crkvenih kalendara između dva svetska rata.
- U međuratnom periodu naša crkva izdavala je takozvane čestitke-kalendare. Među tim džepnim kalendarskim izdanjima najlepša je naslovna strana kalendara za 1929. godinu sa zajedničkim portretom kralja Aleksandra i kraljice Marije Karađorđević.
Tito i Staljin na koricama
I posle Drugog svetskog rata na koricama crkvenih kalendara nalazile su se ličnosti iz „dinastija” ali „drugačije provinijencije”.
- Danas je, na primer, nezamislivo, pogotovo za mlađe čitaoce, da su posle 1945. godine crkveni kalendari na koricama imali petokraku i likove druga Tita i Staljina dok je to „bratstvo i prijateljstvo” trajalo. Na jednom kalendaru iz moje kolekcije za 1945. godinu sem petokrake nalazi se i lik orača - zemljoradnika i pregaoca, a to izdanje štampala je Izdavačko privredna zadruga pri „Politici”, ističe naš sagovornik.
U predratnom, ratnom i posleratnom periodu postojala su posebna izdanja crkvenih kalendara za decu koja su se nosila u školskom priboru, ali i izdanja za žene čija je veličina bila prilagođena da se smeste u damske tašne. Dečije kalendare mahom su koristila deca imućnijih građana, što se vidi po njihovoj (po)malo mondenskoj opremi i ekskluzivnijoj štampi. Njihov datumarijum sadržao je i datume svih važnijih praznika islamske i jevrejske veroispovesti. U Rankovićevoj kolekciji naročito se
svojom lepotom crteža i ilustracija ističu dva primerka dečijih crkvenih kalendara za 1947. i 1948. godinu.
Ipak, njegova zbirka nije kompletna. Nedostaju mu pojedine godine, a najviše decenija „šezdesetih” prošlog veka. Voleo bi da je kompletno „skocka” a potom negde i izloži zajedno sa ostalim svojim kolekcijama i zbirkama.