Zapecaceno gradiliste koje je izazvalo odron
Građevinska inspekcija zapečatila je gradilište privatnog bazena koje je izazvalo klizište i ugrozilo put, ali još nije razrešena dilema ko je od nadležnih organa dužan da sanira odron i o čijem trošku
Klizište koje se pojavilo u februaru ove godine i ugrozilo lokalni put između Jabučja i Ilićeva posetila je u martu Komisija iz odeljenja za vanredne situacije grada Kragujevca i objavila svoji zveštaj. Ali, da bi se pokrenulo pitanje uzroka odrona, odgovornosti i dalja procedura za saniranje klizišta morala je da izađe i gradska Građevinska inspekcija.
Konačno, posle skoro pola godine na lice mesta je krajem jula izašao glavni građevinski inspektor Radomir Miljojković i doneo rešenje da se zatvori gradilište na privatnoj parceli Milanka Keljevića, koji je iskopao bazen za navodnjavanje voćnjaka velikih dimenzija i time izazvao klizanje tla i ugrozio put.
Rešenje o zatvaranju gradilišta, uz ograđivanje žutom trakom i isticanje rešenja na samoj lokaciji na vidnom mestu, izdato je 27. jula jer je Keljević bazen iskopao bez građevinske dozvole, kako je utvrdio inspektor. Dimenzije bazena su 20 puta 12 metara, a dubina šest metara.
Narušena stabilnost
U rešenju se navodi da je nakon iskopa i usled velikih snežnih padavina tokom februara ove godine došlo do narušavanja stabilnosti tla i aktiviranja klizišta koje je zahvatilo i dve susedne parcele, a površina zemljišta zahvaćenog klizištem je dimenzija oko 70 puta 50 metara i dubina klizišta je 2,5 do 3,5 metara.
„Klizište je odsečeno do lokalnog puta Jabučje - Ilićevo u dužini od oko 20 metara i sa dubinom oko 2,5 do 3,5 metara, sa tendencijom da se uruši i deo lokalnog puta, što predstavlja opasnost za saobraćaj i kretanje tim putem”, stoji u rešenju inspektora.
Ali, na terenu se vidi, a i u obrazloženju rešenja je navedeno, da je Keljević na svojoj parceli iskopao još jedan veći bazen koji se nalazi ispod ovog zapečaćenog, ali za taj objekat nije, kako proizilazi iz rešenja, izdata zabrana gradnje.
Naime, u obrazloženju rešenja se navodi da je Keljević izjavio da je još 2017.godine započeo radove tako što je bunar dubine 6,5 metara proširio i iskopao rupu dimenzija deset puta deset metara i dubine oko šest metara. Kako su bili loši vremenski uslovi, nije mogao da nastavi sa tim radovima, pa je očigledno da su nastavljeni ovog proleća, kada je došlo do obruđavanja zemlje.
Dalje se navodi da ovaj bazen treba da sakuplja vodu koja iz njega treba da se pretače u drugi, niži, koji je iskopan dimenzija 60 puta 20 metara i dubine četiri metra i „iz koga treba zalivati zasad lešnika koji ima površinu sedam hektara, a za iste nema građevinsku dozvolu”.
Na osnovu ovoga može se zaključiti da ni za drugi, mnogo širi, ali plići bazen, investitor nema građevisnku dozvolu, ali da na taj objekat nije stavljena zabrana gradnje, jer da jeste to bi pisalo u rešenju, gde se jasno vidi da se zatvara gradilište samo za prvi bazen.
Ko je nadležan?
Andreja Ilić, načelnik gradske Uprave za komunalne i inspekcijske poslove, kaže da se iz rešenja glavnog građevinskog nspektora sve vidi, da je ono javno, te da nije na njemu da ga tumači, ali napominje da zapečaćeno gradilište znači da se nikakvi dalji radovi ovde ne smeju nastaviti. Investitoru je, kako kaže, naloženo da izvedene radove ukloni, a na pitanje da li to znači obavezu da zatrpa bazen, odgovara da je formulacija iz rešenja dovoljno jasna, kao i da žalba na rešenje ne odlaže
njegovo izvršenje.
Međutim, načelnik Ilić tvrdi da se izlaskom inspektora i zabranom radova koji su izazvali klizište nadležnost njegova Uprave završava. Ova uprava zadužena je u ovom slučaju samo da reaguje na kršenje Zakona o planiranju i izgradnji, a ko je zadužen da pokrene radove na sanaciji klizišta i vraćanje ugroženog puta u ispravno stanje, po njemu, pitanje je za neke druge u gradskoj upravi.
Tako nastaje birokratska zavrzlama koja može da potraje dok se ne utvrdi ko je za šta zadužen i kojim redosledom treba da se vuku naredni potezi. Jer, kako je izjavio Dejan Đorđević, predsednik Saveta Mesne zajednice Jabučje, kada smo pre tri nedelje prvi put pisali o klizištu, meštanima je važno da znaju šta je izazvalo odron, ali im je još važnije da se on sanira i put ponovo postane bezbedan,
Novoosnovano javno preduzeće „Putevi Kragujevac”, nastalo tranformacijom nekadaššnjeg Preduzeća za izgradnju grada, imalo je i ranije nadležnost da bude „upravitelj puteva” na teritoriji grada, a tu obavezu je zadržalo i posle tranformacije, pri čemu se stara i o lokalnim putevima, pa je put u Jabučju, očigledno, briga ove firme.
Nikola Miletić, direktor ovog javnog preduzeća, kaže da njegova firma jeste zadužena za upravljanje putevima i da su oni već preduzeli neke korake za rešavanje stanja na putu u Jabučju. Naručen je projekat koji treba da odgovori da li saobraćajnica načeta klizištem može da se suzi i da se vozila naizmenično propuštaju, uz odgovarajući signalizaciju, ili je sigurnije da se put privremeno potpuno zatvori za saobraćaj.
Što se, pak, tiče nadležnosti da se klizište sanira i omogući normalan prolaz vozila, Miletić smatra da to nije dužnost njegovog preduzeća i da bi to pre moralo da se prepusti inspekciji. Takođe, smatra Miletić, moralo bi da se vidi odakle bi se obezbedila sredstva za te radove.
Na pitanje da li njegovo javno preduzeće kao upravitelj puta može da pokrene tužbu protiv privatnog investitora bazena i da preko suda zatraži da on nadoknadi nastalu štetu i plati popravku, Miletić odgovara da je, pred ostalih, i ta opcija „na stolu”.
Samo da razmatranje svih opcija i konačno pronalaženje adrese u gradskoj upravi koja treba da pokrene sanaciju klizišta ne potraje mesecima. Jer, kako su meštani Jabučja istakli, klizište je bez vode ostavilo šest domaćinstava jer je pokidalo creva od izvora do kuća, a 20 domaćinstava moralo bi, ako se put zatvori za saobraćaj, da ide do grada preko Ilićeva daljom makadamskom trasom.