Maher za šarana
Članica Udruženja „Šumadija” iz Kragujevca prošlog vikenda osvojila je prvo mesto na državnom takmičenju u ribolovu i tako obezbedila mesto u državnoj reprezentaciji
Dvadesetosmogodišnja Kragjevčanka Katarina Pavlović, član Udruženja ribolovaca „Šumadija ”iz Kragujevca, inače studentkinja završne godine master studija germanistike, postala je prošle nedelje i državna prvakinja u sportskom ribolovu. Ovim hobijem počela je aktivno da se bavi još od svoje osme godine zahvaljujući svom ocu Draganu, pasioniranom ribolovcu i ujedno njenom ličnom treneru, koji ju je stalno „vukao” sa sobom k’o mače. Još tada je prevazišla nelagodu da uhvati žive mamce u ruke, u vidu crva, gliste, rovca, pijavice... Da nije tako ne bi ni mogla da dobaci do visokih plasmana. Evo šta kaže o svojim počecima:
- Pošto je moj otac ribolovac vrlo često provodi svoje slobodno vreme na vodi. Kada sam bila mala on me je stalno vodio sa sobom i tako sam ja zavolela ovaj sport. Najpre sam naučila da pecam na Velikoj Moravi, dakle prvo na reci, a tek kasnije sam pecala na jezeru. Prvo takmičenje sam imala na Dunavu na Tekiji, u jednom malom mestu u blizini Kladova, sa, čini mi se, 11 godina. Na tom prvom takmičenju sam osvojila treće mesto. Nakon toga sam počela da učestvujem na zvaničnim takmičenjima, dakle, da se borim za reprezentaciju Srbije u kategoriji pionirki. Imala sam i tu zapažene rezultate, međutim, tada nije postojalo svetsko prvenstvo za tu kategoriju, kaže glavna junakinja ove priče.
Član reprezentacije
Svi, izuzev majke Snežane koja nema tih afiniteta, oprobali su se u ovom sportu i zabeležili uspehe. Otac se još uvek takmiči samo u kategoriji veterana i beleži dobre rezultate. Mlađi brat, dvadesetpetogodišnji Ognjan, svršeni student stomatologije, koji se trenutno nalazi u Americi, takođe se takmičio sve dok nije upisao studije u Beogradu. Posle toga više nije imao vremena za izlete na vodi i treninge, ali se raduje njihovim uspesima. Katarinina majka je u startu imala otpor prema ovom sportu, ali fenomenalno priprema riblju čorbu, a otac druge specijalitete od ribe. Zanimljivo je da Katarina do skoro nije uopšte okušala ribu i riblje specijalitete.
- Kada sam dospela u kategoriju seniorki pre par godina redovni sam član reprezentacije i svake godine idemo na svetska prvenstva. Bili smo u Španiji, Portugalu, zatim Mađarskoj, Sloveniji i ove godine održano je Svetsko prvenstvo u Poljskoj. Nismo baš ostvarili zapažen rezultat, ali je svakako to bilo jedno lepo iskustvo, kaže Katarina.
Ona je postala državni prvak prošlog vikenda, 9. septembra, na stazi na Srebrnom jezeru. Takođe, 2015. godine je bila državni prvak Srbije, naredne godine treća, 2017. godine bila je druga i sada je ponovila prvo mesto.
- Svima je bilo čudno da se kao žensko bavim ovim sportom. Međutim, svi su to prihvatili i svi znaju koliko ja to volim i sada im je postalo normalno. Imala sam još jedan veliki uspeh, a to je drugo mesto na Balkanskom prvenstvu u Sloveniji, u kategoriji muškaraca. To je bilo ekipno takmičenje, i ja sam bila član ekipe iz Srbije. Ekipno smao zauzeli drugo mesto, a ja sam kao pojedinac takođe zauzela drugo mesto. To je bilo pre tri godine, napominje ona.
Ne krije da jedva uspeva da uskladi svoje profesionalne baveze sa ovim, sportskim. Nekada je imala mnogo više slobodnnog vremena koje je posvećivala samo ribolovu. Sada pošto ima obaveza na fakultetu, a uz to povremeno radi i na zameni profesora po školama i paralelno drži časove nemačkog jezika u privatnoj školi „Kognitiv” u Janka Veselinovića, a i kod svoje kuće, nema baš toliko vremena za ribolov. Uglavnom ide vikendom. Kada počne sezona, negde od aprila meseca do oktobra, ne propušta ni jedan vikend. Uvek je neko takmičenje, bilo da je neko kolo državnog prvenstva, ili prijateljski kup. Ali, u svakom slučaju se trudi da što više izlazi na vodu kako bi što više trenirala.
Posebna tehnika
- Ja sam se specijalizovala za jednu posebnu tehniku, takozvanu štek tehniku. Štek tehnika je štap od 11 i po metara, koji se ne zabacuje kao oni klasični štapovi cigankari ili direktaši, kako ih mi zovemo, nego se gura preko nekog rolera i mnogo je lepo pecanje na štek. A, koga zanima može da pogleda neki snimak na jutjubu, jer je teško slikovito objasniti to rečima, kaže naša sagovornica.
A, što se tiče vrste ribe za koju se specijalizovala zavisi od staze na kojoj pecaju. Lično najviše voli da peca šarana i to najviše trenira. Ona se, međutim, kako kaže, još uvek nije oprobala na brzim vodama i nije pecala, recimo, pastrmku. Osim pecanja na plovak probala je još lov soma na „bućku” na Dunavu. I poslužila ju je početnička sreća. Ulovila je, kaže, malog soma od tri i po – četiri kilograma.
Inače, Katarina je ranije trenirala odbojku, međutim, zbog velikih obaveza nije uspevala sve da uskladi, pa je od nje „digla ruke”. Sada svo svoje slobodno vreme, koga je sve manje, provodi sa svojom porodicom i društvom u prirodi. Napominje da je gomilanje poslovnih obaveza neće ni u kom slučaju sprečiti da i dalje nastavi da se bavi ribolovačkim sportom na ovom nivou. Kad se nešto hoće to se može postići, kaže Kataria uz smeh, vidno umorna od celonoćnog spremanja seminarskog rada.
Na kraju razgovara je poručila da bi volela da se što više mladih osoba uključi u ovaj sport, jer nema ih baš mongo. U njihovom udruženju, konkretno, postoje samo tri devojke koje se time bave.
- Volela bih da se ovaj sport bar malo proširi, omasovi. On je u drugim zemljama mnogo više razvijen nego kod nas. LJudi imaju i malo drugačiju predstavu o tom sportu. Mnogi misle da je ekstremno dosadan, smatraju da čovek samo zabaci štap i čeka da se upeca riba. To uopšte nije tako. Mnogo je komplikovanije. Ima hiljadu detalja i faktora od kojih zavisi ulov, nije čista sreća, objašnjava Karatina Pavlović.
A kada je ribolovačka sreća u pitanju ne može da se požali da je nije ni imala. Poželimo joj bistro za narednu ribolovačku sezonu.