ISTORIJA KRAGUJEVCA OD 12. DO 19. VEK
Centar srpske srednjovekovne države
Kada se pomene Kragujevac, sem novovekovnih dešavanja detaljno je proučen i njegov prestonički period. Do sada nije bilo nekih značajnijih pokušaja da se rasvetli njegova „dalja” i „dublja” istorija. Najopsežniji do sada je istraživački rad Živojina Andrejića iz Centra za mitološke studije Srbije u Rači koji je objavio u knjizi „Istorija Kragujevca od 12. do 19. veka”. Knjiga je promovisana u kragujevačkoj Narodnoj biblioteci 17. decembra, a sem autora govorili su i recenzenti dela i saradnici Centra prof. dr Marko Atlagić, mr Nebojša Đokić, prof. dr Dejan Dašić i istoričar Ninoslav Stanojlović.
Za Atlagića Andrejićev rad je jedinstven na našem području jer se na pravi način bavi istraživanjima u pomoćnim istorijskim naukama.
- On ima pronicljiv osećaj za kritiku, a dokaz da je na ispravnom putu je baš taj što niko od „prozvanih” naučnih instanci i ne reaguje na njegove radove. Andrejić je zato kao istoriograf koji je prvi posumnjao u „nalaze” i „natpise” naše zvanične istorije više priznat na strani, kao član rumunske Akademije nauka zbog toga što se bavi čitavim spektrom tema iz oblasti zavičajne istorije.
I drugi recenzent Nebojša Đokić naglasio je da se i on „ne mora i neće složiti sa svakim detaljem iznetim u Andrejićevoj knjizi”, ali je autor baš najuspešniji u „postavljanju pitanja”.
- Svi mi možemo da polemišemo o onome što je autor ponudio u svojoj knjizi, ali je Andrejić pokrenuo i lavinu drugih pitanja, ne samo vezanih za Kragujevac, nego i čitavu Srbiju, poput nastajanja srednjevekovnih trgova.
Iznoseći zapanjujuću činjenicu da je baš Šumadija arheološki najslabije istraženo područje od svih prostora na kojima živi srpski narod, on je poželeo Andrejiću da u daljem radu bude još kontraverzniji i da time uspešno razdrma učmalu srpsku istoriografiju.
Dejan Dašić je rekao da je ova knjiga „poput vremeplova”, rezultat velikog truda koji na koherentan, zanimljiv i čitljiv način rekonstruiše istoriju Kragujevca.
Za Ninoslava Stanojlovića najnovija knjiga Živojina Andrejića je „bogata i prebogata povesnica Kragujevca i Šumadije” koja još uvek nije dovoljno istražena.
- To je nevelika knjiga po obimu, ali ne i značaju. Time se Andrejić uklopio u trendove savremene svetske istoriografije koja je odavno odbacila ogromne i višetomovne monografije, pogotovo kada je u pitaanju mikroistorija i svoj rad objavio u popularnoj formi kratkih i sintetizovanih teza.
- Društvene nauke nisu egzaktne. Jedan novootkriveni natpis može da promeni celokupnu istoriju sveta. Zbog toga ja nemam nameru da „srušim sitem” ili „sveta slova” nego da opomenem naše hibernirane istoričare na „svetlo”novih istraživanja i nalaza. Niko ne želi danas da promeni ime grada, njegov grb ili značaj i da „vrati vreme”, već mi je samo cilj da njegovu istoriju bolje i temeljitije proučimo, rekao je
Andrejić o „misiji” svoje knjige.
Kragujevac se pominje od prvog turskog popisa Smederevskog sandžaka iz 1476-1477. godine kao selo i trg koji je kao takav postojao i ranije. Dakle, Kragujevac je postojao i pre pada srpske srednjovekovne države, ali se pod tim imenom ne pominje.
Župa Lepenica se pominje u najranijem periodu srpske države velikog župana Stefana Nemanje 1198. godine i njegovog sina Stefana Nemanje Drugog Prvovenčanog 1220-1228. godine. U povelji Stefana Prvovenčanog pominje se i Bresnica sa trgom. Arheološki nalazi govore o postojanju naselja na prostoru Kragujevca i u 12. veku. Bresnica postoji još pre oslobođenja Lepenice od strane velikog župana Stefana Nemanje 1185. godine, kada je bila pod Vizantijom ili Ugarskom. Ukoliko već tada nije imala i trg, nema sumnje, trg uz Bresnicu se formira posle 1185. godine. Uz ovaj trg i selo Bresnicu biće sagrađeno utvrđenje u prvoj polovini 15. veka u vlasti velikog čelnika Radiča Postupovića.