Pisali premijerki, ona ih uputila na gradonačelnika
Sindikati u gradskim javno komunalnim preduzećima Kragujevca ne slažu se sa stavom premijerke da budu izuzeti od povećanja plata u javnom sektoru i u pregovorima su sa gradonačelnikom da dobiju veći iznos, za šta im je on dao podršku
Premijerka Srbije Ana Brnabić obelodanila je ovih dana da će i zaposleni u lokalnim samoupravama od Nove godine dobiti povećanje plata od pet odsto. Ali odmah je pojasnila da se to povećanje neće odnositi na zaposlene u javnim preduzećima, jer oni, na kraju krajeva, kako je kazala, povećanje plata treba da obezbede iz profita svojih firmi.
Sindikalni predstavnici kragujevačkih javno komunalnih preduzeća ne prihvataju ovakav stav i ne vide razlog zašto treba da budu izuzeti od povećanja, kada su i njima, kao i svim ostalim zaposlenima u javnom sektoru u zemlji pre tri godine plate umanjene za deset posto.
I pre nego što ih je premijerka stavila na listu izuzetka od povećanja plata u javnom sektoru sindikati zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima Kragujevca zatražili su povećanje zarada za pet odsto. To je obrazloženo podatkom da su njihove plate za 27 posto manje od republičkog proseka i da je u Kragujevcu u ovoj grani prosek 36.700 dinara.
Pregovori sa gradonačelnikom
Zahtev za povećanje plata u navedenom procentu kragujevački sindikalci uputili su Vladi Srbije još ranije tokom ove godine, a povećanje su tražili za celu tekuću godinu. Dobili su odgovor da Vlada ne može da odgovori na ovaj zahtev, već da se obrate svojoj lokalnoj upravi i da se pozovu na kolektivni ugovor za zaposlene u toj delatnosti, koji predviđa da može da im se isplati pomoć u iznosu jedne mesečne minimalne zarade od 22. 620 dinara u toku jedne godine.
Takav vid pomoći već su dobili zaposleni u komunalnim preduzećima u Beogradu, Požarevcu i još nekim gradovima, tvrde kragujevački sindikalci. Zato su Gradski odbor sindikata zaposlenih u komunalnim preduzećima Kragujevca i UGS „Nezavisnost”, koji ima svoje povereništvo za ovu delatnost, odlučili da nastupaju zajedno i zatražili su razgovor kod gradonačeknika Kragujevca Radomira Nikolića, kako bi izneli svoje zahteve.
- Razgovor sa gradonačelnikom održan je 13. oktobra i primio je predstavnike oba sindikata. Gradonačelnik je prihvatio zahtev za isplatu jednog mesečnog minimalca za ovu godinu, ocenjujući da je opravdan. Zatražio je vreme za dogovor sa saradnicima da li da isplata ide na teret osnivača, odnosno grada, ili samih preduzeća. Takođe, još treba da se odluči da li bi ova isplata išla odjednom ili u više rata. To će se utvrditi do sledećeg sastanka koji nam je najavljen uskoro,
kaže Branko Petrašinović, predsednik Sindikata zaposlenih u komunalnoj delatnosti Kragujevca.
Drugi zahtev na ovom sastanku bio je da se na nivou grada donese poseban kolektivni ugovor za preduzeća iz ove grane, što je takođe odloženo za sledeći susret.
Ukidanje uredbe
Na primedbu premijerke da bi javna preduzeća trebalo sama da se pobrinu da posluju profitabilno i da iz dobiti regulišu veće plate Petrašinović kaže da ove firme 90 posto prihoda zarađuju od prodaje svojih proizvoda i usluga. Subvencije koje dobijaju od osnivača, gradova i opština, troše se za povećanje nivoa usluga koje se pružaju građanima, potrošačima, i one ne idu na isplate zarada, tvrdi Petrašinović, dodajući da je već četiri godine fond zarada za radnike ovih firmi
zamrznut.
- Posebno bih skrenuo pažnju na jednu veliku nelogičnost i nepravdu. Kada su 2014, godine smanjene plate za 10 odsto zaposlenima u javnom sektoru i lokalnim samoupravama, pa i našim preduzećima, novac od tog smanjenja nije ostajao opštinama i gradovima, da poboljša stanje u lokalnom budžetu, već je prenošen u državni budžet. Sada od tih sredstava prikupljenih u republičkoj kasi zaposleni u javnom sektoru treba da dobiju povećanje od 10 posto posle Nove godine, a mi za
povećanje plata treba da se obratimo našim lokalnim upravama, gde ni jedan dinar od prethodnog smanjenja nije ostao, komentariše Petrašinović.
Aleksandar Beljaković iz „Šumadija sajma”, koordinator saradnje između Sindikata zaposlenih u komunalnoj delatnosti i UGS „Nezavisnost” u Kragujevcu, skreće pažnju da je u pregovorima sa gradonačelnikom zatraženo da se jednokratna pomoć u iznosu minimalca isplati ne samo radnicima iz javno komunalnih preduzeća, već i u celom javnom sektoru, u javnim gradskim preduzećima i ustanovama.
On kaže da je logično da se ovaj zahtev pozitivno reši ako je takav model već primenjen u Beogradu i nekim drugim gradovima. Ali, ako je to rešenje za ovu godinu, šta će biti u narednoj godini od koje počinje povećanje plata za 10 posto zaposlenima u javnom sektoru, iz koje su, po tvrdnji premijerke, javna preduzeća izuzeta.
Po rečima Beljaković, onda će opet uslediti neki vid sindikalne borbe i akcije, jer zaposleni u ovoj grani u Kragujevcu neće se miriti sa tim da povećanje plata za njih ne važi. Sindikalni zahtev će, kako tvrdi, biti da se uredba iz 2014. godine o smanjenju zarada za 10 odsto ukine. Tada neće biti potrebno baviti se raznim matematikama i proračunima procenata, već bi se isplaćivale plate kakve su bile pre uredbe, odnosno, vratile bi se na prethodni nivo, kaže Beljaković.
VIŠAK U JAVNOM SEKTORU
Prošao rok - odgovora još nema
Da bi gradska javna i javno komunalna preduzeća, kao i ustanove čiji je osnivač grad, i koji dobijaju velike subvencije iz gradske kase, mogla da posluju pozitivno prvi korak je racionalizacija zaposlenih, odnosno otpuštanje viška radne snage. Ova akcija se sprovodi već drugu godinu po republičkom Zakonu o maskimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, koji se odnosi i na lokalne uprave.
Tako je Skupština grada Kragujevca od nadležnog ministarstva dobila cifru maksimalnog broja radnika u lokalnoj upravi i javnom sektoru grada za ovu godinu. Po toj odluci grad je doneo odluku o maksimalnom broju radnika u svakom javnom preduzeću i ustanovi za ovu godinu, po kojoj je višak preko sto zaposlenih, računajući i lokalnu upravu.
U toj odluci je predviđeno da se ovogodišnji višak uz otpremnine reši u roku od dva meseca, odnosno do kraja septembra. Ali, rok je prošao pre više od tri nedelje, a višak zaposlenih nije otpušten. Na poslednjoj sednici Skupštine grada Dušan Aleksić, šef odborničke grupe „Zajedno za Šumadiju”, postavio je pitanje zašto se kasni sa sprovođenjem odluke i zašto se ne kaže razlog. Ako je u pitanju loša odluka i potreba da se ona menja ili doradi, onda odbornici treba da budu informisani o tome,
kazao je Aleksić.
Pitanje je ostalo bez odgovora. Branko Petrašinović smatra da je ovako kratak rok u gradskoj odluci dat da bi se direktori ovih preduzeća „ubrzali” u pripremi spiskova viška radnika, ali da je očigledno došlo do problema koje tek treba razrešiti. Rok po republičkom Zakonu, po kome se sve ovo radi, je da se viškovi otpuste do kraja ove godine, pa je verovatno lokalna uprava odlučila da poštuje taj rok, a ne onaj po gradskoj odluci, smatra Petrašinović.
KOMUNALCI I NJIHOVE PLATE - JOŠ NA CEDILU
Branko Petrašinović: Kada su 2014, godine smanjene plate za deset odsto u javnom sektoru i lokalnim samoupravama, pa i našim preduzećima, novac od tog smanjenja nije ostajao opštinama i gradovima, već je prenošen u državni budžet
Aleksandar Beljaković: U pregovorima sa gradonačelnikom tražili smo da jednokratna pomoć u iznosu jednog minimalca bude isplaćena ne samo radnicima iz javno komunalnih preduzeća, već i svim gradskim preduzećima i ustanovama