Ko bi rek’o čuda da se dese
Gradske finansije će stati na noge tek za deset godina, ako ih budemo rešavali sami, ili mnogo kraće uz pomoć države i ako se desi investiciono čudo na kome radimo, rekao je gradonačelnik. Pošto se čuda retko događaju, kao što smo videli, ostaje da se uzdamo u državu sve do neke nove prognoze
Kada je u oktobru 2014. godine preuzeo gradsku vlast, zbog teškog stanja gradskih finansija i prezaduženosti budžeta Radomor Nikolić je najavio da će on sa svojim saradnicima rešiti ovaj problem, stabilizovati i konsolidovati stanje gradske kase, tako da ne bude pred blokadom i bankrotom, kao što je onda, po njegovo tvrđenju bila.
On tada to rešavanje gorućeg problema nije oročio, bolje reći mudro je to izbegao. Ali, prošle godine, pred lokalne izbore, izjavio je da će faza „stabilizacije i konsolidacije budžeta” biti završena do tih izbora, a posle se otvara sledeća stranica i kreće u razvoj grada.
Ovih dana, posle izjave iz Fiskalnog saveta da je grad Kragujevac na korak od bankrota, Nikolić se oglasio sa sasvim drugom pričom da je to tačno, da gradu zaista preti bankrot i da on to priča već tri godine, koliko je na vlasti.
Na konfereciji za štampu tim povodom , prvoj koju je održao posle dve godine ćutanja, Nikolić je otišao i korak dalje. Sada tvrdi da je stanje toliko teško da će gradske finansije stati na noge tek za deset godina, dakle tek 2017. To znači da ove bezmalo tri godine provedene na vlasti i ne računa.
Jeste - nije „korak do bankrota”
Iz ovakve izjave proizilazi da bi Nikolić još celu deceniju mogao da bude „stečajni upravnik grada”, ako u međuvremenu sve to vreme ostane na vlasti, odnosno ako na njegovo mesto ne dođe neko drugi, što on komentariše rečima da će o tome odlučivati građani na izborima.
Da je aktuelni gradonačelnik 2014. godine rekao da će mu trebati 13 godina da stanje dovede u red pitanje je kako bi ta izjava prošla među građanima i da li bi mu uspelo tadašnje „prekomponovanje vlasti” u gradu.
Na veoma posećenoj konferenciji za novinare, u četvrtak, 6. jula. Nikolić je utvrdio da stanje u gradu u ovom momentu nije alarmantno, kao što bi se na osnovu izveštaja Fiskalnog saveta moglo pomisliti. Rekao je da su finansije stabilne, ali da i dalje mora da se radi na konsolidaciji i uz pomoć države. Finansije su stabilne jer se sva plaćanja vrše redovno i u roku, a gradska komunalna preduzeća u najvećem broju nemaju dugove i nisu pod blokadom
Čak je i kritikovao Fiskalni savet što je sada, posle tri godine, izašao sa ovom ocenom, jer ona može gradu da stvori problem. Zapravo, ovakav izveštaj može loše da utiče na potencijalne investitore sa kojima se pregovara i otvara pitanje da li je ovaj grad prava odrednica za njihovo ulaganje. Ti investitori ovih dana zovu i pitaju šta se događa, što je stvorilo pravu pometnju, kaže
gradonačelnik.
Pri tom je prvi čovek grada zaboravio da je pre tri godine i sam gradio kampanju za preuzimanje vlasti na prezaduženosti grada, i to veoma transparentno i javno, a da se nije brinuo previše kakve će to efekte imati na potencijalne investitore.
Nakon ovih ocena postalo je nejasno da li se Nikolić slaže sa ocenom Fiskalnog saveta da je grad pred bankrotom, ili takvu ocenu negira. Pojašnjenje koje je usledilo mnogo toga je razjasnilo. Nikolić, naime, tvrdi da gradski budžet duguje 4,5 milijardi dinara, od čega su dugovi prema „Energertici” 1,2 milijarde, a dugovi EPS-u 600 miliona dinara.
- Samo zahvaljujući tome što EPS i „Energetika” ne „napadaju” budžet grada stanjeje stabilno. Kada bi rešili da sve naplate prinudnim putem bila bi nestabilna situacija i mogli bismo da proglasimo bankrot, rekao je Nikolić.
Stanje, dakle, ipak jeste na korak od bakrota, jer ko može da garantuje da ove dve državne firme neće jednog dana pokrenuti prinudnu naplatu, iako je gradonačelnik govorio da slede pregoovori o potpisivanju reprograma za ove dugove.
Smanjenje duga
Očekujući, s pravom, da će ga novinari pitati o učinku njegove vlasti za ove dve godine i devet meseci, koliko je na čelu grada, odnosno kakvo je sada stanje gradkog duga, u odnosu na one četiri milijarde dinara s kraja 2014. godine, koje pominje Fiskalni savet, Nikolić je pripremio obilje podataka.
Tako je utvrdio da je danas zaduženost gradskog budžeta 4,5 milijardi dinara, dakle za 500 miliona dinara veće nego pre tri godine. Ali, kako tvrdi, sadašnja vlast je učinila mnogo na štedljivom i domaćinskom raspolaganju gradskim novcem, pa je stanje ukupnog duga grada, kada sesaberu dugovi budžeta i javnih preduzeća, znatno bolje.
To je ilustrovao podatkom da je ukupan dug budžeta i preduzeća na kraju 2014. bio 106miliona evra, a da danas taj zbor iznosi 65 miliona evra, što je umanjenje za nekih 50 miliona. Ako je ovaj podatak tačan, onda jenejasno zašto gradu treba još deset godina da sredi finansije.
Ali, cifre o smanjenju ukupnog duga treba ipak uzeti sa rezervom. Često je od ranije pominjana sumnja da se kod ovakvih zbrajanja dugova budžeta i dugova preduzeća primenjuje dupliranje dugova. Na primer, grad duguje Preduzeću za izgradnju grada milijardu dinara, a ovo preduzeće krajnjim izvođačima radova isto toliko.
Iako se radi zapravo o jednom istom dugu, jer kad grad isplati novac preduzeću, ono plati radove, ali se u zbiru dug računa dvostruko, jer duguju i preduzeće i grad, pa se dug duplira. Da lije i koliko ovakvih dupliranja bilo u Nikolićevoj matematici nije poznato, jer ona se može primeniti i kod drugih gradskih firmi kojima gradduguje.
Izostanak investicija
No, bilo kako bilo, gradonačelnik tvrdi da će nam za konačnu stabilizaciju gradske kase trebati celih deset godina. Za ovu konstataciju imao je i dopunu. Trebaće nam decenija za oporavak ako sami budemo rešavali problem, ali ako nam država bude pomagala, kao do sada, i ako se desi jedno investiciono čudo, na kome radimo, za sve će trebati mnogo manje vremena.
Država je do sada, otkako je Nikolić na vlasti, finansijski pomagala grad, i to vanredno, preko onoga što mu po zakonu sleduje, pa je za ovo vreme uplatila Kragujevcu oko 700 miliona dinara. Može da se očekuje da će takvih vanrdnih pomoći biti i ubuduće.
Sa investicionim „čudima” stvar će, sva je prilika, ići mnogo teže, jer je Nikolić i do sada najavljivao krupne kineske investicije, kakva je bila najava aranžmana sa kompanijom „CMEK”, koja je trebalo da izgradi fabriku za preradu junećeg mesa i da uloži u tov junadi u Šumadiji, pa od toga do sada nije bilo ništa.
Na nedavnom sajmu investicija u Kini Kragujevac se ambiciozno predstavio i zatražio partnere za četiri velike investicije, prava mala „čuda”, od filmskog grada u Kneževom arsenalu, preko velikog zabavnog parka, proizvodnje hrane za kinesko tržište, do ulaganja u radnu zonu „Feniks”.
Možda se najavljeno „čudo” krije među nekim od ovih projekata, ali čuda se retko događaju, dok se aktuelna gradska vlast pokazala najslabijom upravo na tom zadatku – privlačenju novih invsticija. Za vreme njihove vlasti u Kragujevac nije došao ni jedan novi investitor i utisak je da oni grad zaobilaze u širokom luku.
Takođe, i gradske investicije, one iz budžeta, u protekle tri godine su potpuno zaustavljene, a upravo one stvaraju uslove za privlačenje novih ulaganja. Upravo tu se i krije veliki procenat cifre umanjenja ukupnog duga grada, jer tri godine ni dinar nije uložen u investiranje. Gradonačelnik na to kaže da, jednostavno, nije bilo sredstava.
Kako će gradska vlast ubuduće rešavati teško stanje u budžetu? Po izjavi gradonačelnika Nikolića, ići će se na povećanje prihoda, ali ne poskupljenjem komunalnih usluga, niti povećavanjem stope poreza na imovinu, već povećanjem obuhvata obveznika poreza na imovinu. I , naravno, na ono što je najteže i što im do sada nikako nije išlo, na privlačenje novih investitora koji bi otvarali nova radna mesta, što bi donelo povećanje poreza na zarade. Sve sami teški zadaci, a teška decenija koja je
pred nama već počinje da otkucava. 
KONKURS ZA MEDIJE
Verovatno na jesen
Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić izjavio je na konferenciji za štampu daće konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja, koji u gradu nije raspisivan tri godine, verovatno biti raspisan na jesen, „ali ne u iznosu koji bi mediji voleli”. Po njegovim rečima, grad prethodnih godina nije finansirao medijske sadržaje zbog nedostatka novca i zbog potrebe definisanja prioriteta, među kojima je smeštaj dece u vrtićima.
Upitan kako je u vreme krize budžeta doneta odluka da se pomogne samo jedan madij, RTK, koji je grad nedavno ponovo preuzeo do nove privatizacije, i to sa 50 miliona dinara, te iz kojih izvora su obezbeđena sredstva, Nikolić je odgovorio da je odlučeno da se nađu i odvoje sredstva da se ta medijska kuća stavi na noge jer su građani peticijom sa 10.000 potpisa jasno rekli da hoće da imaju televiziju.
- Tu želju građana moramo da ispunimo. Kako smo uspeli da skupimo ta sredstva, uspeli smo, kao što smo do sada sve uspevali da rešimo, zaključio je Nikolić.
PRESEDAN U RADU SKUPŠTINE GRADA
Tužbe protiv sudija
Gradonačelnik Radomir Nikolić obelodanio je na konferenciji za novinare da i neke odluke sudova ozbiljno destabilizuju gradski budžet i da će zbog toga biti podnete tužbe protiv sudija koje takve odluke donose. On je konkretno naveo primer da se upravo obavlja prinudna naplata zaostalog duga Košarkaškog kluba „Radnički”, i to od grada Kragujevca kao dužnika, ali da rešenje o prinudnoj naplati nije zakonito jer je klub još u sporu. Zato je najavio da će protiv sudije koji je doneo ovakvo
rešenje podneti krivičnu prijavu jer su prekršene pravne norme.
Ako do ovoga zaista dođe to će biti presedan i prvi put da neka lokalna vlast tuži sudiju zbog odluke koju je doneo, s obzirom da postoji pravo žalbe i čitav niz pravnih „lekova” kako nezadovoljna stranka u postupku može da reaguje, a da je sudijska funkcija nezavisna u radu. Sve je više komentara daje ovo otvoreni pritisak na rad pravosuđa u Kragujevcu od strane gradonačelnika.