Posao žrtvovan zbog politike
Posle 16 godina aktivnog bavljenja politikom, ovaj lekar danas se kaje što je krenuo tim putem, jer je zbog toga zapostavio privatnu tekstilnu firmu, kao i prvu privatnu bolnicu koju je svojevremeno otvorio u Kragujevcu
Poznati kragujevački maksilofacijalni hirurg dr Vladan Vučićević poslednje dve decenije više je u gradu bio poznat kao političar i privatni preduzetnik nego po svojoj osnovnoj struci u kojoj ima zvanje specijaliste.
Sa jedne strane, vezivan je za privatnu firmu „Senka”, čiji je vlasnik i koja je godinama bila vrlo uspešna u tekstilnoj branši i izradi zaštitne radne odeće, a sa druge, pune četiri godine je kao odbornik Skupštine grada „stolovao” u gradskom parlamentu i bio zapažen kao oštar kritičar lokalne vlasti, jer je uvek bio u opoziciji. Četiri godine bio je i republički poslanik.
Danas, kada se kao političar penzionisao, jer pre dve godine sa svojom grupom građana nije prešao cenzus za gradsku Skupštinu, kao svoju najveću grešku smatra što je uopšte ulazio u politiku. 
- Ja sam krenuo da se bavim politikom na talasu narodne energije koja je tražila promene, 1990. godine. Smatrao sam da naša zemlja mora da živi bolje i da se politika vodi na drugi način. Aktivno sam se uključio u Srpski pokret obnove i bio u vrhu te stranke u Kragujevcu. Ali, sa promenama došlo je razočarenje i nade su se pretvorile u maglu. Umesto da najodgovornije poslove obavljaju najstručniji, postavljani su nestručni sa kupljenim diplomama, umesto poštenih na glavna mesta su postavljani
nepošteni. Zapravo, smenjeni su lopovi, ali ne zato da se nova vlast bori za građane, već za samu sebe i da se što više napune sopstveni džepovi, kaže danas Vučićević.
Osnivanje tekstilne firme
Svoju tekstilnu firmu „Senka” Vučićević je osnovao 1987. godine. Razlog što se otisnuo u branšu koja mu nije bila poznata je što je njegova supruga tada bila bez zaposlenja, a najmanja ulaganja su bila upravo u pokretanju šivačkih poslova. U početku su izrađivali dečje krpene igračke i odlično prolazili jer se kod nas niko time nije bavio.
Nakon nekoliko godina posao je stao jer su neke naše firme počele da uvoze takve igračke iz Kine kojima nisu mogli da pariraju ni po ceni, niti asortimanu. Posle toga prelaze na izradu dečje konfekcije i time se bave narednih nekoliko godina, ali i tu konkurencija postaje sve veća, kao i uvoz iz Kine.
Porodična firma uzima novi smer i pre 20 godina osnivaju prvo domaće privatno preduzeće koje šije zaštitnu radnu odeću.
- Bili smo zadovoljni jer smo postigli kvalitet i dizajn da smo mogli da pariramo firmi „LJubiša Milidragović”, koja je bila najveća u toj branši kod nas, kaže Vučićević.
Danas je na mestu direktora porodičnog poreduzeća Vučićevićev sin Miloš, diplomirani ekonomista. Kaže da je zadovoljan što je stao na čelo očevog preduzeća jer nije imao izbora, a o izazovima koje mora da savlada odgovara da su veoma veliki.
Za dve decenije, otkako Vučićevići šiju ova odela, bilo je i uspona i padova, a sadašnja faza mogla bi se opisati kao borba za opstanak. Svojevremeno su imali i po 20 radnika, a sada pet, računajući i direktora. Snabdevaju mnoge velike firme u okruženju, „Juru”, „Kronošpan”, „Grah automative”, ali i druge širom Srbije.
Stariji Vučićević, dr Vladan, kaže da je domaća tekstilna industrija dovedena u tešku situaciju zbog nelojalne konkurencije sa stranim firmama koje naša država zove i deli im pogodnosti šakom i kapom.
- Naša država je trebalo da uzme spisak domaćih firmi koje su preživele i opstale u poslednjih 20 godina, radile bez blokiranog računa i dugova, redovno isplaćivale zarade i da ta preduzeća izdvoji i posebno ih podrži. Ovo zbog toga jer su te firme opstale u nemogućim uslovima nestabilne države, tržišta, inflacija...Time su pokazale da imaju sposobnost i kvalitet, da imaju dušu i da mogu da budu nosioci razvoja, da zaposle još ljudi i pokrenu privredu, kaže dr Vučićević.
Kako pomoći
Način da se ovim preduzećima pomogne je, smatra naš sagovornik, da im se da isto što i strancima, a to su subvencije za novo zapošljavanje i bespovratna sredstva za novu modernu opremu. Ipak, sve to je izostalo. Naš predsednik zove strane investitore i nudi im najbolje uslove i jeftinu radnu snagu, uz napomenu da ako u okruženju nađu bolje uslove dođu kod njega, a on će im dati još bolje, kritikuje Vučićević.
I još nešto. Napominje da naše privrednike vlast treba da dočeka kao strance, sa osmehom, a ne da ih gleda kao plen, da se od njih traži da nešto daju ako treba da dobiju lokaciju za gradnju, dozvole i sve ostalo što treba.
Vučićević je razočaran u politiku i kaje se što je ušao u to kolo, ali u našoj politici je uvek bilo mnogo njegovih kolega na listama, ali i među poslanicima, odbornicima. Najnoviji primer je direktor Dečje klinike u Tiršovoj, ugledni lekar i profesor, koji je prvi na listi SNS-a za lokalna izbore u Beogradu.
Vučićević kaže da je uvek tako u predizbornoj kampanji jer su svakoj stranci potrebni ugledni ljudi da privuku birače. Kada se izbori završe ugledni više nisu potrebni, kaže Vučićević, jer pored njih ne mogu da ostvare svoj cilj ličnog bogaćenja, već im tada trebaju hohštapleri pored kojih se taj plan lakše sprovodi u delo.
Bivšem političaru bavljenje tim poslom je odmoglo, kako smatra, i kada je davnih devedesetih osnovao u Kragujevcu prvu privatnu bolnicu. U toj bolnici „Vučićević”, čije su prostorije bile u produžetku porodične kuće na Metinom brdu, u Ulici Čegarskoj, gde se danas nalazi i tekstilna firma „Senka”, bili su angažovani ugledni lekari, kao profesor Slavković sa Klinike „Banjica” u Beogradu, profesor Piščević, maksilofacijalni hirurg iz Beograda, profesor Rade Pavlović, dr Žarko Sretenović i
sam dr Vučićević.
Upravo tih godina Vučićević je izbio u prvi plan kao odbornik u gradskoj Skupštini, pa je u gradu poistovećen sa tom novom, a ne lekarskom profesijom. Po gradu se govorilo – on je političar, a ne doktor, što je donelo negativan imidž bolnici i ona je morala da bude zatvorena.
Danas Vučićević kao politički penzioner ne žali što je van svih političkih dešavanja, ali pomno prati zbivanja u gradskom parlamentu u čijim je klupama sedeo deceniju i po. Prati i vajkanja aktuelne vlasti da su za sve krivi prethodnici koji su ostavili ogromne dugove, pa su sada njima ruke vezane.
- Sadašnji gradski funkcioneri nisu na vlast došli, nego su je preoteli. Nakon toga su pretprošle godine to potvrdili i na izborima. Kada su preuzimali vlast vrlo su dobro znali koliko je ozbiljna finansijska situacija u gradu, ali su obećavali da će vrlo brzo doneti prosperitet svojim sugrađanima. Sada vidimo da je ova vlast jedno veliko razočaranje. Bez obzira na jake političke veze sa Beogradom, što je kod nas veoma bitno, sadašnji gradonačelnik nije učinio za Kragujevac ništa
značajno po čemu bi građani mogli da ga primete, smatra Vučićević.
Ovaj iskusni gradski političar često je u gradskom parlamentu, zbog svog oštrog jezika i jer je uvek bio opozicija, ostavljao utisak usamljenog borca i nekog ko se bori sam protiv svih, pa je zbog toga često bio neshvaćen, a ponekad ubirao simpatije i političkih protivnika. Zato nije slučajno što je poslednji odbornički mandat završio kao samostalni odbornik, nakon što se iščlanio iz „Nove Srbije” Velje Ilića.
Da li zbog očevog lošeg iskustva, ili ne, tek njegove kćerke su se opredelile za struke vezane za medicinu. Starija je doktorirala na farmaceutskom fakultetu u Kragujevcu, gde radi kao asistent, a mlađa na Stomatološkom fakultetu u svom gradu, gde je na postdiplomskim studijama, nastavljajući porodičnu tradiciju.
DEO RADIONICE I GOTOVI PROIZVODI IZ „SENKE“ ZA POZNATE KUPCE
Vladan Vučićević: Naša država trebalo je da uzme spisak domaćih firmi koje su preživele u poslednjih 20 godina, radile bez blokiranih računa i dugova i redovno isplaćivale zarade zaposlenima i da njih finansijski podrži, umesto što ogromne subvencije daje nekim strancima
