Duša me boli za ovaj grad
Kako se danas upravlja, Kragujevac se sve više svodi na palanku - bez razvojnih perspektiva, bez investicija, bez kulture, sporta, medija, primerenog urbanizma. Sve se to vidi „golim okom”, a šta se dešava sa javnim finansijama, budžetom, planovima - to ne znam, jer gradonačelnik i njegov tim takve informacije nam ne dostavljaju
Prošlo je dve godine otkad je Veroljub Stevanović smenjen sa gradonačelničkog mesta, posle prekomponovanja skupštinske većine i čuvenog „karantinskog” pripremanja odbornika za ovaj čin. Svejedno što nije odradio pun mandat, Stevanović je u istoriji Kragujevca tokom protekla dva veka čovek sa najdužim stažom na čelu grada - bilo da se zvao gradonačelnik, predsednik opštine, načelnik. Ukupno je rukovodio gradom četrnaest godina, prvo od 1996. do 2000, pa potom od 2004. do 2014.
Danas je radni status Veroljuba Stevanovića - penzioner, a politički - aktivni odbornik u Skupštini grada i narodni poslanik u Skupštini Srbije.
- I dalje radim punim kapacitetom, ili ovde u stranci, ili u Narodnoj skupštini, neprestano sam u kontaktima sa mnogo ljudi i odlično se osećam. Kao gradonačelnik sam imao više obaveza i posla, ta funkcija je tražila mnogo rada, ali ni sada nisam besposlen. Naprotiv.
Ipak ste za aktuelnu gradsku vlast i posebno gradonačelnika Radomira Nikolića i dalje dežurni krivac za sve što ne valja u gradu. Neprestano ponaljaju da su nasledili izuzetno loše stanje, naročito u sektoru javnih gradskih finansija.
To je razumljivo. Kada neko nema znanja, ideja, energije i vizije da uradi nešto dobro i korisno, on traži opravdanja na drugoj strani, misleći da će skinuti sa sebe odgovornost time što svu krivicu prebacuje na prethodnike u vlasti. Isto to radi i premijer na državnom nivou okrivljujući ranije vladajuće garniture za sve što danas ne valja, ali samo one od 2000. do 2012. godine, kada on i radikali nisu bili na vlasti.
Hoćete li da kažete da ste vi, sa svojim ljudima i partnerima u vlasti dobro vodili grad?
Uopšte ne tvrdim da nismo pravili greške, da nije bilo i pogrešnih poteza, ali za vreme naše vladavine Kragujevac je među svim opštinama i gradovima u Srbiji sa 137. dospeo na drugo mesto po svim parametrima, došao je u rang Novog Sada, odmah iza Beograda. A gde smo sada? Posle dve godine ja ne mogu da prepoznam grad, nazadovao je i srozan u svakom pogledu. Mi smo uspeli da pokrenemo grad, da ga uredimo i uljudimo, uprkos svim „kažnjavanjima” iz Beograda, opstrukcijama, umanjenju finansija iz Republike. A ovi su samo 2016. godine dobili nekoliko stotina miliona dinara pride iz državne kase i šta su uradili?
Po čemu ne prepoznajete grad posle dve godine?
Prvo, po najelementarnijoj stvari, a to je higijena. Ona je na najnižem mogućem nivou, gušimo se u đubretu i smradu i slušamo prazne priče o nabavci novih kontejnera i kamiona smećara. Gde su oni, kada će stići u grad? Sa istim brojem kamiona mi smo održavali čist grad i garantujem - sa istom ovom opremom za sedam dana ja bih sredio i očistio grad da blista kao nekada.
Šta je još propalo?
Sve. Ne znam odakle da počnem. Kultura je na najnižem nivou i imamo institucije bez sadržaja. Vrhunski sport više ne postoji, klubovi su uništeni i takmiče se u nekim nižerazrednim ligama. Svi gradski mediji su pred gašenjem jer se iz budžeta ne izdvaja novac za njihovo finansiranje. Više ne postoji ni agrarni budžet, a u komunalnu infrastrukturu se ne ulaže ništa. Pred izbore je potrošeno dvesta miliona dinara za krpljenje i asfaltiranje nekih ulica, ali bez plana i reda. Urađena je samo jedna manja deonica Ulice Dušana Đorđevića u Petrovcu, a nije postavljen ni metar novog vodovoda i kanalizacije. U privredi takođe nije urađeno ništa, nema investicija, nema ni jedne nove firme koja ovde ulaže.
Predstavnici sadašnje gradske vlasti tvrde da su od vas nasledili velike dugove i da zbog toga nema prostora za nova ulaganja. Je li to tačno.
To je opet jedna demagoška priča i traženje načina da pokriju svoju nesposobnost i neznanje. Kada je reč o dugoročnom zaduživanju, dakle o kreditima sa dužim rokom otplate, daću vam zvanične podatke državne Agencije za javni dug, po kojima je Kragujevac u obavezi da do 2022. otplati oko milijardu dinara. Poređenja radi, dug Novog Sada je pet milijardi, a Novi Sad nije pet puta veći od Kragujevca, dok je obaveza grada Beograda 45 milijardi, a ni Beograd nije 45 puta veći od Kragujevca. Ili, duplo manji Zrenjanin za isti period ima javni dug od 800 miliona dinara.
Osim tih zaduženja, navode se finansijske obaveze prema raznim drugim poveriocima, još od 2006. i 2007. godine, koje opterećuju sadašnji budžet.
Ne kažem da nije bilo nekih ranijih, prenetih obaveza, ali to je za današnje uslove besparice skoro normalno. A te obaveze od pre deset i više godina na koje ukazuju ljudi iz sadašnje gradske vlasti uglavnom su izmišljotine. Pa, koji bi poverioci čekali po deceniju da naplate svoja potraživanja. Uostalom, ja sam više puta predlagao i tražio da se suočim oči u oči sa svim predstavnicima vlasti, sa gradonačelnikom i svim članovima Gradskog veća, javno, na televiziji koju oni odaberu, pa da „ukrstimo” podatke i vidimo ko je u pravu. Takvo sučeljavanje oni do sada nisu prihvatili.
Zameraju vam da ste i javna komunalna preduzeća doveli skoro do bankrota, da su u velikim dugovima, sa zaostalim platama?
Ja ću opet odgovoriti podacima. Pre dve godine, kada su naprednjaci preuzeli vlast, na primer, u „Zelenilu” je kasnila samo jedna plata, a dug prema dobavljačima bio je neznatan. Sada se duguju dve plate i dug dobavljačima je 12 miliona dinara. Još drastičnije je u „Šumadijasajmu”. Oktobra 2014. plate su kasnile samo jedan mesec, dugovanja su bila dvadesetak miliona, dok sada zaposlenima duguju pet zarada, a dug je dostigao dvesta miliona dinara. Slično je i u drugim javnim preduzećima.
Bile su najavljene i krivične prijave protiv vas i vaših saradnika zbog navodnih finansijskih mahinacija. Gradonačelnik Nikolić javno je govorio i o prijavi specijalnom tužilaštvu zbog vraćanja novca stranom investitoru koji je kupio plac, a potom odustao od gradnje. Da li je nešto od toga sudski procesuirano?
Koliko ja znam - nije. Mene su samo jednom pozvali da dam neku izjavu, čovek koji je valjda bio zadužen da vodi istragu na sve se nasmejao. Naravno, da je bilo stvarnih razloga za neka krivična gonjenja, naprednjaci bi to iskoristili, ali pošto je sve bilo čisto, njihove pretnje i najave velikih sudskih procesa bile su samo demagoške i u službi političkog marketinga.
Posebno vam se zameralo da ste bili „široke ruke” prema sportu i da ste nemilice trošili gradske pare za fudbal i košarku.
Opet ću govoriti samo podacima. Iz gradskog budžeta na godišnjem nivou izdvajano je 220 miliona i ni dinara više. To je bilo oko tri posto budžeta, ne projektovanog, već ostvarenog, i mislim da su to bila opravdana ulaganja. Postali smo drugi sportski grad u Srbiji, naši timovi uspešno su nastupali u skoro svim ligama najvišeg ranga, a vrhunski sport je jedan od najboljih načina za promociju grada, uz to što na dobar način angažuju mlade. Takođe, naši sugrađani mogli su da uživaju u vrhunskim manifestacijama. A šta danas imamo? Trećeligaše i klubove u nekim najnižim zonama. To je bruka za grad.
Jeste li preterivali sa davanjem fudbalerima i košarkašima „Radničkog”?
Fudbaleri su bili u super ligi, a košarkaši u regionalnoj, na nivou bivše Jugoslavije. Iz gradskog budžeta njima smo mesečno davali po oko pet miliona dinara i oni su na najregularniji način pravdali utrošak tog novca. Sve ostalo bilo je od sponzora, sa kojima su imali ugovore, i te odnose oni su međusobno regulisali, niko iz gradske uprave nije im se u to mešao.
Dok ste bili u gradskoj vlasti, Republika je Kragujevcu bitno umanjila transferna sredstva. Koliko se to odražavalo na stanje budžeta?
Pa, naravno da se odražavalo, jer smo godišnje bili zakinuti za neku stotinu miliona dinara. Otkad su u Republici na vlasti naprednjaci i socijalisti, mi smo kao grad imali „poseban tretman”, naravno loš. Prevratom u Kragujevcu sve se promenilo i odmah su odvrnute slavine za dotok para - po partijskoj, naprednjačkoj liniji. Pored toga, država nam je ostala dužna dve i po milijarde dinara po osnovu poreza na zarade zaposlenih u Vojnoj fabrici. To je skoro polovina jednogodišnjeg budžeta grada i da smo taj novac imali na raspolaganju sve bi bilo znatno bolje.
Skupština Srbije nedavno je usvojila izmenu zakona po kojoj se menja proporcija raspodele tog istog poreza na plate - na štetu gradova i opština. Jeste li vi glasali za to?
Naravno da nisam, ni ja, ni cela opozicija. Novim načinom raspodele tih prihoda Kragujevac će biti „kraći” sigurno za dvesta miliona dinara. Međutim, slušao sam neke poslanike iz opština gde su naprednjaci na vlasti i oni su u neformalnim razgovorima bili apsolutno protiv takve promene zakona, ali kada je došao dan za glasanje - svi su podržali Vladin predlog.
Na kraju, kako danas vidite Kragujevac?
Po onome što vidim - duša me boli za grad. Celog života trudio sam se i radio da Kragujevac bude dobar, razvijen, uređen i da u njemu Kragujevčanima bude ugodno. Međutim, kako se njime sada upravlja, on se sve više svodi na palanku - bez razvojnih perspektiva, bez investicija, bez kulture, sporta, medija, primerenog urbanizma. Sve se to vidi, tako da kažem, golim okom, a šta se stvarno događa „iznutra”, u strukturama gradske vlasti, sa javnim finasijama, sa budžetom, planovima - to ne znam. Na žalost, ne samo kao građanin, već i kao odbornik i narodni poslanik, ja nemam informacija šta se tu dešava, svi smo mi neobavešteni, jer gradonačelnik i njegov tim rade tako da nama nisu dostupni ni osnovni podaci o bitnim stvarima iz života grada i dešavanjima u njemu u sveri javnih finansija, planiranja, održivog razvoja i svega ostalog.