Dok gradske vlasti uveravaju da će Zavod za zaštitu zdravlja radnika opstati, samo u drugom statusu, kao ogranak Doma zdravlja, sindikati i pojedine stranke se protive tom rešenju, zahtevajući da Zavod opstane i radi samostalno, a da odgovorni za likvidaciju snose odgovornost

Ko je kriv što Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Kragujevac, poznatiji kao „Zastavina ambulanta” ili „Zastavina medicina rada”, ide u prunudnu likvidaciju odlukom Agencije za privredne registre? Može li ova stara zdravstvena ustanova sa šest decenija dugom tradicijom da preživi likvidaciju i nastavi da radi u drugom obliku, pod tuđim imenom, ili samostalno sa promenjenim imenom?
Sva ova pitanja prethodnih dana nebrojeno puta su pretresana po Kragujevcu, njima su se bavili sindikati, stranke, gradska uprava, obični građani. Kako i ne bi kada je sve zakuvano jednim skandalom kakav odavno nije viđen, a vezan je za nepoštovaenje zakonskih propisa, što je inače manir aktuelne gradske vlasti.
Ovaj skandal doveo je u pitanje opstanak zdravsvtene ustanove duge tradicije, radna mesta 183 zdravstvena radnika i lečenje 35.000 pacijenata koji su usmereni na ovu ustanovu. Zbog toga što poslovodstvo Zavoda nije slalo završne račune APR-u za 2015, 2016. i 2017. godinu ova agencija je 31. decembra prošle godine objavila na sajtu da će pokrenuti prinudnu likvidaciju ako se u roku od 90 dana propust ne ispravi.
Prošla su ta tri meseca, a ovu opomenu niko od poslovodstva Zavoda nije video, ni za nju čuo. Nisu za to znali ni nadležni u Skupštini grada, a Zavod je od 29. juna prošle godine pod ingerencijom lokalne uprave koja od tog dana preuzima osnivačka prava, ali i obaveze i odgovara za stanje u Zavodu, te kao osnivač postavlja i novo poslovodstvo, na čelu sa direktorom Antoniom Dimitrovskim, koji je do tada bio odbornik vladajućeg SNS-a u Skupštini grada.
Pošto za opomenu nije znao niko ko je trebalo i za 90 dana propust nije otklonjen, 29. maja APR donosi odluku o prinudnoj likvidaciji koja počinje od tog dana i postupak je nepovratan, odnosno ništa se ne može izmeniti.   
 

Molba Ministarstvu zdravlja


Kada je ova vest objavljena među zaposlenima je zavladao strah za radna mesta, kod pacijenata neizvesnost kako će se ubuduće lečiti, a u javnosti ogorčenje zbog ovako velikog propusta i nebrige gradske vlasti i rukovodstva Zavoda.
No, iz gradske vlasti su ubrzo izašli sa rezervnim planom, odnosno saopštenjem da će od Ministarstva zdravlja tražiti da se zaposleni u Zavodu preuzmu od Doma zdravlja Kragujevac i nastave da rade, postajući njegov ogranak. Ništa se ne gasi, sve ostaje kao što je bilo, samo sada kao ogranak Doma zdravlja. Lekari će raditi u istoj zgradi koja je upisana kao vlasniptvo grada, rekla je član Gradskog veća za zdravstvo Gordana Damnjanović, saopštivši da je od Ministarstva zatraženo ovakvo rešenje.
I dok se čekalo šta će biti na sastanku predstavnika grada i Zavoda u Ministarstvu zdravlja u utorak, 18. juna, kada ovaj tekst ide u štampu, u javnosti se nisu stišavale rasprave da li je ovo rešenje prihvatljivo, ili je bolje da Zavod ostane samostalan, ali pod drugim imenom, sve do zahteva da se odluka o likvidaciji poništi i sve vrati u prethodno stanje. Naravno, odgovoornost za neviđeni skandal i dalje traže sve organizacije koje se u javnosti oglašavaju.
Nikola Ribarić, načelnik Uprave za zdravstvo i socijalna pitanja Skupštine grada, kaže da grad jeste preuzeo osnivačka prava nad Zavodom, ali da je odgovornost za ono što se desilo na odgovornom licu u Zavodu, a to je direktor.
- Grad je osnovao mnoga preduzeća i postavio odgovorna lica koja vode računa i upravljaju firmama u kojima su postavljeni. Ne može to gradska vlast da radi umesto njih. Trebalo je da oni predaju završne računa koji su bili urađeni, a oni su ih poslali na adresu Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, a na na APR, kaže Ribarić.

On smatra da će odgovorni podneti sankcije samim tim što će se uvesti likvidacija firme, ona će biti brisana i neće više imati ni menadžment, pa samim tim oni ostaju bez funkcija. Oko samog sprovođenja plana „B”, odnosno preuzimanja zaposlenih od strane Doma zdravlja, smatra da će odgovor biti pozitivan i da je realno da budu preuzeta sva 153 ugovorena radnika, dok je za oko 30 neugovorenih takođa, kako tvrdi, podnet zahtev za preuzimanje, ali niko ne može da garantuje kakav će ishod biti.
Konačno, grad jeste preuzimanjim osnivačkih prava preuzeo zaposlene, imovinu Zavoda, odnosno zgradu koju je uredno uknjižio u katastru na svoje ime, ali je preuzeo na sebe i neizmnirene obveze koje su u tom momentu, po Ribariću, izonsile oko 150 miliona dinara, od čega su najveći deo bile obaveze za poreze i doprinose od nekih 80 miliona dinara.
- Sve je to grad uradio na zahtev zaposlenih da pomogne da opstane ovaj Zavod i oko 200 zaposlenih, a oni nisu predavali završne račune da prikriju koliko su dugova atvorili kroz godine rada. Od nasleđenih dugova Zavoda grad je već isplatio 37 miliona dinara i ostalo je još oko 120 miliona da se plati. Od toga jer najveći deo za poreze i doprinose, oko 90 miliona. Grad je sklopio reprogram da se ove obaveze plaćaju na pet godina. Umesto toga sada će sve to morati da se isplati do kraja jula, do kada traje likvidacija. Sredstva će se obezbediti rebalansom ovogodišnjeg budžeta, kaže Ribarić. I to je deo finansijskog i ne malog troška neodgovornosti nadležnih oko vođenja Zavoda.

Protiv pripajanja Domu zdravlja

Sindikalne organizacije iz Zavoda za zaštitu zdravlja radnika najoštrije su u traženju odgovornosti za propuste jer se radi o njihovoj egzistenciji. Svi sindikati koji deluju u Zavodu podnele su 13. juna Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu krivičnu prijavu protiv rukovodstva zbog nepodnošenja završnog računa za tri godine.
Sindikat „Sloga”, Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, Sindikat medicinskih sestara i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije saopštili su tom prilikom da su od pre tri dana suočeni sa strahom od gubitka posla.
Gordana Živanović, potpredsednica Sindikata „Sloga” u Zavodu, kaže da su njen i ostali sindikati poslali zahtev ministru zdravlja da se sačuva Zavod takav kakav je sada, sa svim zaposlenima.
- To može da se uradu, iako je u toku likvidacija, tako što će se osnovati novi Zavod kao novo pravno lice. Dobiće se novo ime tako što bi se izbrisao početak naziva koji glasi: „DOO za zdravstvenu zaštitu radnika” i ustanova bi se zvala samo : Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, što je sada samo drugi deo imena, kaže Gordana.
Odbijanje da se zaposleni pripoje Domu zdravlja i budu njegov ogranak ona obrazlaže time što je Zavod institucija po kojoj je grad postao poznat i ima tradiciju preko 60 godina. Sem toga, Zavod je ustanova višeg ranga od Doma zdravlja i jedini pravi put za sve zaposlene i pacijente je da ostane samostalan.
- Ne možemo da verujemo nadležnima iz gradske vlasti kada kažu da će nas Dom zdravlja preuzeti. Imamo iskustvo od pre nekoliko godina kada je isto trebalo da se uradi sa Službom stomatologije u okviru Zavoda. Isto je obećano da će oni nastaviti da rade u svojim ordinacijama, ali će se formalno pripojiti gradskom Zavodu za stomatologiju. Ništa od toga nije bilo, ordinacije su prazne i zaključane, a stomatolozi ostali bez posla, kaže Gordana.
Ona napominje da su sindikati predali zahteve gradonačelniku Kragujevca Radomiru Nikoliću, iste koje su uputili na adresu ministra, ali su njihovi zahtevi zavedeni na pisarnici. Hteli su potvrdu da je gradonačelnik primio zahteve, ali je nisu dobili jer im je odgovoreno da on nije u gradu. Inače, ovim povodom prvi čovek grada se još nije oglasio, iako ga mnoge stranke u svojim saopštenjima porozivaju kao najodgovornijeg za ove teške propuste.
 

Gradska uprava znala


I novoosnovana Stranka slobode i pravde (SSP) protivi se da Zavod bude ogranak Doma zdravlja. Na konferenciji koju su održali u samom zavodu Dalibor Jekić, predsednik Inicijativnog odbora u Kragujevcu, založio se da se osnuje novi Zavod tokom likvidacije u brisanja sadašnjeg, za šta smatra da ima zakonskih mogućnosti.
- Potrebno je da Zavod ostane samostalan jer je naš stav da je gradu potreban jak Dom zdravlja i jak Zavod za zaštitu radnika. Sa priključenjem Domu zdravlja koje se pominje Zavod bi bio njegov ogranak i pitanje je koji bi broj ljudi tamo prešao, a koliko ostalo bez posla. Zavod ima dugu tradiciju i ugled i zaista je pitanje da li je ovo što se desilo sa završnim računima namera ili primer krajnje neodgovornosti, smatra Jekić.
Ovo pitanje postavlja, kako kaže, jer ima informacije da je gradskoj upravi dostavljeno obaveštenje koje je postavljeno na sajt APR-a 31. decembra proše godine, a odnosi se na pokretanje likvidacije Zavoda ako se ne otklone propusti za 90 dana.
Čudno je da niko u gradskoj upravi nije reagovao iako se znalo šta sledi i, na osnovu ovoga, sve upućuje na to da je gradska vlast znala da će do ovoga doći. Zašto nije ništa preduzeto? Po Jekiću, moguće je da je u pitanju nastavak politike „gašenja i spajanja” u javnom sektoru grada, isprobana kod vipe komunalnih preduzeća tokom proteklih meseci.
- Moguće je da je ovo nastavak toga da se spoje dve zdravstvene firme, da Dom zdravlja preuzme Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika i tu je na delu ona njihova priča da se tako racionalizuje poslovanje jer nema dva direktora, dve pravne službe, dva računovodstva i da se smanjuju troškovi. Mislim da ta priča ne stoji jer takva objedinjavanja firmi ne prolaze ispit funkcionalnosti i kvaliteta pruženih usluga. Na primer, biti ogranak Doma zdravlja posle statusa Zavoda je poražavajuće. Pored toga, pričalo se kada je grad preuzimao Zavod da će on dobiti regionalni karakter, jer ima i medicinu rada i većinu specijalističkih službi, ali se to nije desilo, kaže Jekić.