Ugašena Zastava INPRO
Preduzeće zatvorilo kapije i pogone, a radnici uzeli otpremnine i raskinuli radni odnos, pošto nije uspeo Plan reorganizacije jer ga poverioci nisu usvojili zbog velikih dugova
Pored preduzeća „Šumadija” DOO (nekadašnji DES) koje je sa oko 50 zaposlenih na ivici opstanka, drugo veliko preduzeće u Kragujevcu iz grupe zaštitnih radionica, koje zapošljava više od 50 posto lica sa invaliditetom, „Zastava INPRO”, ne stoji nimalo bolje, naprotiv.
INPRO postoji još samo na papiru, dok su na njegovim kapijama i proizvodnim pogonima zaključani katanci, a radnici su se saglasili da prihvate socijalni program i sa otpremninama su raskinuli radni odnos i napustili firmu.
Krajem avgusta prošle godine objavljeno je da su radnicima ponuđene otpremnine i odlazak iz preduzeća jer poslovodstvo i nadležna ministarstva ne vide izlaz iz teške situacije. Tada se od 132 zaposlena 129 prijavilo da uzme pare i ode.
Ovu vest pratila je i druga koja je ulivala kakve takve nade da će deo radnika INPRO-a ipak moći da se zaposli u jednoj privatnoj firmi koja bi imala isti proizvodni program kao njihov pogon šivačnice, a to je izrada HTZ opreme, cirada i slično. Rečeno je tada da bi ova firma sa slovenačkim kapitalom trebalo da se otvori u pogonima „Zastave rezervni delovi” i da bi preuzela 70 do 80 radnika iz šivačnice INPRO-a, s tim da bi hteli da preuzmu više od 50 posto invalidnih lica kako bi
dobili status zaštitne radionice, što donosi subvencije od države.
Propali pregovori
Ovih dana saznajemo da su pregovori sa tom slovenačkom firmom propali i da do najavljenog ponovnog zapošljavanja gotovo dve trećine bivših radnika „Zastave INPRO” nije došlo. Ipak, u istom tom poslovnom prostoru „Zastave RD”, kako navode isti izvori, sada jedna druga firma planira da se bavi istom proizvodnjom i u postupku je registracije preduzeća, a potencijalni radnici se nalaze na obuci.
Među njima je, navodno, i jedan broj bivših radnika šivačnice INPRO-a, ali manji nego što se pominjalo dok su aktuelni bili Slovenci. Da li će i koliko njih zvanično dobiti novi posao videće se kada se ova firma registruje, ali za razliku od prethodnih zainteresovanih investitora, oni navodno ne pokušavaju da dobiju status zaštitne radionice jer je to mukotrpan posao na dugom štapu, kako kažu upućeni.
Tako je od nekadašnje dve velike firme sa statusom zaštitnih radionica u gradu, koje su zapošljavale više od 50 odsto lica sa invaliditetom i omogućavale im da zarade, ali i da se radno rehabilituju, ostao samo bivši DES „Šumadija” koji se bori sa pretnjom stečaja.
„Zastava INPRO” se praktično ugasila, iako po zakonu još postoji, ali tu se radi samo o zapetljanom sticaju okolnosti pravne prirode. Naime, preduzeće je 23. aprila prošle godine podnelo Privrednom sudu u Kragujevcu predlog za uvođenje stečaja sa Unapred pripremljenim programom reorganizacije (UPPR).
Taj program predvideo je da firma nastavi da radi i u narednih pet godina vrati dugove poveriocima. Pored standardnog proizvodnog programa, proizvodnje auto prikolica i izrade HTZ opreme (radna odeća) u pogonu šivačnice, predviđa se i nadogradnja kamiona ruskog GAZ-a.
Ovaj UPPR je skoro godinu dana nekoliko puta vraćan na doradu i popravku, da bi ga poverioci odbili na prvom ročištu kada su se o njemu izjašnjavali, 27. septembra prošle godine. Protiv su bili i Fond za razvoj i Republička poreska uprava, kao najveći poverioci.
Žalba pro forme
Zašto je zaposlenima nuđen socijalni program krajem avgusta 2008. godine, koji su oni sa skoro 100 posto prihvatili, pre nego što je bio poznat ishod glasanja za UPPR koje se odigralo mesec dana nakon toga? Pošto socijalni program nudi Ministarstvo privrede, izgleda da je i njima, a i poslovodstvu bilo jasno da taj plan reorganizacije neće proći zbog velikih dugova preduzeća.
Ipak, posle odbijanja poverilaca da usvoje UPPR poslovodstvo preduzeća koristi jednu pravnu mogućnost i upućuje žalbu Višem privrednom sudu u Beogradu zbog odbijanja plana.
Na sve to, da bi se konačno stavila i pravna tačka na ovu priču, jer je u praksi već stavljena, oglasilo se Ministarstvo privrede koje je 5. novembra prošle godine podnelo predlog da se u INPRO-u pokrene stečajni postupak.
Ali, ovaj predlog Privredni sud ne može da razmatra dok se zvanično po žalbi o UPPR-u ne oglasi Viši privredni sud. Inače, Ministarstvo je u predlogu dalo sliku vrlo teške finansijske situacije u ovom preduzeću. Tako je navedeno da je firma u trajnoj nesposobnosti plaćanja i da je 2017. godinu završila sa gubitkom koji je za 337 miliona dinara iznad visine kapitala, a od 4. avgusta 2016. godine preduzeće je u neprekidnoj blokadi od 830 dana za iznos od 55 miliona dinara.
Kada se i ove formalne prepreke otklone i u preduzeću otvori stečaj, vrlo malo će poverioci moći da se naplate jer ova firma gotovo da nema imovinu. Radila je u iznajmljenim halama, pa je tako šivačnica bila u pogonu „Hortikulture”, a metalski pogon koji je pravio prikolice u hali „Sivi dom” Fabrike oružja, za koju su morali da plaćaju zakup.
Što se opreme tiče, nju su u velikoj meri prodali sudski izvrštelji radi namirivanja dugova, tako da je pitanje šta će ostati za prodaju tokom stečaja.
M. PANTIĆ
NISU PREŽIVELI PRIVATIZACIJU DELA FIRME
„Trigano” jaka konkurencija
Pokazalo se da „Zastava INPRO” nije uspela da preživi privatizaciju dela preduzeća koja se odigrala u avgustu 2016. godine, što su mnogi i prognozirali. Tada je ova firma prodala 20 posto pokretne imovine, odnosno opreme, francuskom „Triganou” za 287.000 evra, uz obavezu da francuski partner preuzme 160 radnika, od kojih su 50 posto lica sa invaliditetom. Mnogi su predviđali da neprivatizovani deo teško može da opstane jer je ostao sa malo opreme i dobio jaku konkurenciju, pošto francuska firma takođe izrađuje auto prikolice. Kao kontraargument pominjano je da je ovim spasen bar deo preduzeća i da bi bez prodaje dela firme ceo „INPRO” dospeo u stečaj.