Željko Zirojević , publicista, autor mnogih naučno-istraživačkih radova, na sednici naučno nastavnog veća Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika (SKANU) 19. juna ove godine izabran je za akademika.

 „Željko Zirojević je dete doseljenika iz Brajičevića kod Gacka. Genetski je vezan i pomalo nostalgičan prema prostorima gde se u zagrljaj sreću i sjedinjuju mediteranska i planinska klima. Prva darujući dobrodušnost i toplinu, a druga veliku snagu i izdržljivost. Tako objedinjene daruju ljude razboritošću, snažnim intelektom, plemenitošću, nepokolebljivošću, što je bila prva terapija za Željkove uspehe i ostvarenja. Rastao je i razvijao se u okruženju ponosne Hercegovine i ponosne Šumadije. Stalno je menjao stanište da bi se skrasio u njegovom i našem Kragujevcu”, rekao je dr Radenko Krulj u obrazloženju predloga za prijem Zirojevića u SKANU.
 Istorijske teme dominiraju u dosadašnjim Zirojevićevim radovima.
- Istorija je učiteljica života, istorijske istine ne mogu da se sakriju. Sudu istorije smo podložni svi! Nažalost, u prošlosti su greške činili i jedni i drugi. Naše je da iz grešaka izvučemo pouke, naučimo nešto, naučimo da sačuvamo svetu srpsku zemlju Kosovo i Metohiju i kako da sačuvamo majčicu Srbiju, za koju su od 1912- 1918. godine i od 1941 -1945. godine,  ginuli oni koji su se borili za slobodu i čast svog naroda. Ovaj čin dodele zvanja akademika je dokaz da sam sve što sam radio radio istinito, na bazi činjenica, dokumenata, istorijske istine. Nažalost, u Srbiji je sve manje Obilića, a sve više Brankovića, komentariše Zirojević, inače predsednik Gradskog i Opštinskog odbora SUBNOR-a Kragujevac i Šumadije, i potpredsednik SUBNOR Srbije i dodaje:
-Titulu akademika darujem gradu Kragujevcu. Darujem je svima onima koji su svoj život dali da bismo mi bili srećni i slobodni. Šumadija i Kragujevac vekovima brane slobodu srpskog naroda. Kragujevac je kolevka Srbije, prestoni grad, grad iz koga sve počinje, grad iz koga su potekle i gde su završile mnoge stvari. Ovo moje novo zvanje darujem mojim saborcima i ratnim drugovima sa Kosova i Metohije, slavnom Prištinskom korpusu Treće armije čiji sam pripadnik bio i delio sudbinu sa običnim ljudima.
Moji saradnici, ratni drugovi, saborci, veterani ljudi dobre volje, obični ljudi kao što sam ja,  ovo priznanje su doživeli kao svoje i svojevrsno priznanje i njima.
Na pitanje kada će se prvi put potpisati kao akademik, odgovara:
- Moje sledeće delo biće roman! Ja ne patim od funkcija i zvanja, ja patim da dosegnem znanja! Ni jedna titula, ma kako se zvala, nije prepoznatljiva, kao što je prepoznatljivo ime, očevo ime i prezime!