INICIJATIVA ZA PODIZANJE OBELEŽJA SIMI MILOSAVLJEVIĆU PAŠTRMCU
Spomenik stricu čitave Srbije
I u godinama velikih jubileja, njihovom pompeznom obeležavanju i proslavljanju raznih datuma, bitaka i istorijskih ličnosti uvek ostane neko zaboravljen. A daleko od toga da je neko od tih iz ešalona „zaboravljenih” i „otpisanih” bio nevažan u svoje vreme i manje zaslužan od onih (pro)slavljenih i obeležavanih ličnosti.
Jedna od tih u našem kraju je i Sima Milosavljević Paštrmac, u narodu poznat po nadimku Amidža (na turskom – stric), jedan od najznačajnijih ustaničkih i državničkih ličnosti iz prvih decenija pretprošlog veka.
Na ideju da se slavnom Amidži, desnoj ruci kneza Miloša Obrenovića, podigne spomen obeležje u njegovoj rodnoj Ramaći, došao je Miodrag Nenadović (77) koga zemljaci znaju pod nadimkom Mija, a koji je i sam rođen u tom selu i to baš u zaseoku slavnih Milosavljevića – Paštrmama. Na ideju je došao sasvim spontano.
- U vreme obeležavanja godišnjice Drugog srpskog ustanka u Takovu, pomenuto je da je knezu Milošu podignut prigodan spomenik i u mestu njegovog rođenja Gornjoj Dobrinji u okolini Požege. Pomislio sam zbog čega i proslavljeni ratnik iz Prvog i Drugog srpskog ustanka i državnik, čovek kako su ga tada nazivali, „sa četiri imena” Sima Milosavljević Paštrmac Amidža, koji je u odsustvu kneza
Miloša vodio sve poslove Kneževine, nema u svojoj rodnoj Ramaći, ali ni bilo gde drugde nikakav spomenik ili obeležje. Smatram da je dužnost moje generacije i ljudi iz tog kraja da ispravimo tu nepravdu, kaže Mija Nenadović.
On se odmah latio akcije, okupio oko svog predloga grupu građana koji su svi poreklom iz ramaćanskog zaseoka Paštrme, odakle je bio i Amidža i za tu svoju ideju dobili punu podršku Mesne zajednice. Predlog o podizanju, za početak samo spomen ploče Paštrmcu u njegovom zavičaju, prosleđen je nadležnima u Skupštini grada (gde se posebno dopao Veroljubu Trifunoviću, članu Gradskog veća za prostornio planiranje, urbanizam i izgradnju), ali je osnovno pitanje „koliko bi to koštalo?”.
- Zaista ne mnogo, oko desetak hiljada dinara, spremno odgovara Mija, koji nije dangubio, jer je već obišao sve lokalne kamenoresce.
Po ideji grupe građana koje je on okupio oko svog predloga, Simi Milosavljeviću bi za početak bila postavljena spomen ploča na česmi u Ramaći u zaseoku Paštrme koja se vodom „napaja” baš sa Paštrmčevog izvora.Česmu su inače obnovili sami seljani 2005. godine i nalazi se stotinak metara od nekadašnje Paštrmčeve kuće.
I danas se u Ramaći u zaseoku pod Paštrmskom kosom pripoveda da je Sima Milosavljević svoju prvu kuću sagradio baš nadomak već pomenutog izvora. Kuća je bila veličine 10 puta 12 metara i u obliku ćiriličnog slova G. Paštrmčeva stara kuća dugo je odolevala zubu vremena i u njoj se živelo i stanovalo sve do 1910. Godine, kada je porušena. Ispod njegovog konaka nalazila se česma čija je kaptaža iskorišćena 1930. godine za izgradnju seoskog vodovda.
Veliko imanje Sime Milosavljevića Paštrmca, a koje se prostiralo od Paštrmske kose preko Taborišta do Turskih grobova, prodao je njegov sin Vule, za samo 505 dukata. Danas na toj teritoriji živi dvadesetak porodica.
U svom selu, kada je postao jedan od najimućnijih ljudi svoga doba, Sima Milosavljević, poznat kao veliki dobrotvor, obnovio je i proširio 1830. godine i čuvenu staru crkvu – Kumanicu. Nekoliko godina kasnije i sam će biti sahranjen u njenoj porti. Njegov konak, poznat kao Amidžin ili Momački, jedino je zdanje u Kragujevcu sačuvano iz doba Miloševog prestoničkog kompleksa.
- Nekada se i ulica u kojoj se nalazi i danas njegova privatna kuća zvala Paštrmčeva, a danas je to Svetozara Markovića. Sima Milosavljević je ostao i bez ulice u Kragujevcu. Svaka vlast kod nas smatra da od nje sve počinje. Bezobzirno brišu istoriju, stavljajući „svoje ljude”, a potiskujući u zaborav slavne i zaslužne prethodnike, trudi se Mija Nenadović da ispravi istorijsku nepravdu i od zaborava otrgne lik i delo Sime Milosavljevića.
U tom cilju on i njegovi „saborci” ne gube vreme – već na jesen planiraju postavljanje spomen ploče na česmi u zaseoku Paštrme, a iskreno se nadaju da će ova njihova akcija da podstakne brojne ljude poreklom iz Ramaće koji bi se kasnije organizovali i prikupili sredstva da slavni Amidža dobije i pravi spomenik, bistu u svom zavičaju.