Ispravljaju se nepravde prema pravim vlasnicima
U Kragujevcu je naslednicima vraćeno više od stotinu objekata po Zakonu o restituciji, a ove godine donete su i prve odluke kojima se utvrđuje pravo na obeštećenje kroz državne obveznice
Nedavna odluka Gradskog veća da se bioskop „Radnički” izuzme iz imovine koja je data na korišćenje Domu omladine, s obzirom da je ovaj objekat u postupku restitucije vraćen naslednicima, ponovo je pobudio interesovanje za bavljenje ovom temom. Koliko i koji objekti su do sada vraćeni i šta je sledeće predviđeno Zakonom o restituciji - pitanja su na koja smo odgovore potražili u ogranku Agencije za restitucije u Kragujevcu, čija nadležnost pokriva 52 opštine u osam okruga.
Zanimljiv podatak je da su do sada obrađeni gotovo svi podneti zahtevi, za više od polovine doneta su prvostepena rešenja, a konačno je vraćeno više od stotinu objekata, uglavnom stanova i poslovnih objekata.
U strukturi zahteva, međutim, gotovo 80 odsto podnosilaca izjasnili su se za obeštećenje, što znači da najveći broj objekata i zemljišta ne mogu biti vraćeni u naturalnom obliku. Ovaj postupak je tek na početku, a u 2016. godini donete su prve odluke kojima se samo utvrđuje pravo na obeštećenje. Inače, Zakonom je predviđeno da se do kraja 2018. godine tek utvrdi ukupan iznos obeštećenja koji će biti isplaćen preko državnih obveznica u narednih 12 godina.
Nisu svi zadovoljni
Za stare Kragujevčane svakako je zanimljiva činjenica da je bioskop „Radnički dom”, jedan od prvih bioskopa u gradu, vraćen zakonskim naslednicima pravosnažnim rešenjem Agencije još u januaru ove godine. Devetoro naslednika, od kojih većina živi u Beogradu, dobili su na raspolaganje ceo objekat koji sadrži podrumski deo sa biletarnicom, bioskopsku salu, kao i lokal koji je sastavni deo tog objekta i nalazi se do Ulice 27. marta.
Osim bioskopa doneto je i prvostepeno rešenje za vraćanje restorana „Paligorić”, ali s obzirom da je sadašnji korisnik uložio žalbu, naslednici će morati da pričekaju na konačnu odluku. Slična je situacija i sa starom porodičnom zgradom i desetak pripadajućih objekata porodice Bojadžić koji se nalaze u Ulici Nikole Pašića. Ni ovo rešenje nije pravosnažno, s obzirom da je nedavno doneto i da još uvek traje rok za prigovore.
Direktor kragujevačke Agencije za restituciju Veljko Jovanović kaže da su u mnogim situacijama naslednici veoma dobro prošli prilikom vraćanja imovine, a naročito kada je reč o lokalima u kojima je razrađena neka delatnost. Takav je slučaj sa objektom na uglu ulica Nikole Paćiša i Đinđićeve, gde se nalazi pekara „Katarina“. Ništa manje nije bio zadovoljan ni naslednik lokala u Daničićevoj ulici, gde se nalazi kafana „Stara Jugoslavija”, koji je odmah prodao nasledstvo uz konsatatciju da
je njegovoj porodici u staroj Jugoslaviji oduzeto i da je posle toliko godina vraćeno kao „Stara Jugoslavija”.
- Nisu, međutim, svi zadovoljni onim što su dobili u nasledstvo. Tako, recimo, jednoj gospođi na Maloj vagi vraćen je lokal u prizemlju kuće, a ona sada ne može da ga izda jer nema zainteresovanih, a ni da ga proda. Sa druge strane, mora da plaća porez na imovinu, pa joj je to sada predstavlja veliki izdatak, objašnjava Jovanović.
Treba podsetiti da je u centru grada naslednicima vraćena Apoteka „Šumadija” u Karađorđevoj ulici, kao i ceo potez oko ovog objekta. Takođe, na uglu Ulice Svetozara Markovića, vlasnici su dobili sve objekte koji se tu nalaze - lokal gde se nalazio butik „DŽeger”, optičarska radnja i kafići. I čuvena kafana „Rujna zora” u Pivari bila je predmet restitucije koji je uspešno okončan, kao i ceo objekat gde se nalazi Apoteka „Palilula”, a nekada je u jednom njegovom delu bio smešten i
„Autosaobraćaj”.
Takođe, rešeni su i brojni predmeti vezani za vraćanje objekata kojima je gazdovalo Trgovinsko preduzeće „Srbija”
Očekivalo se više zahteva
Naš sagovornik kaže da su očekivali da će biti podneto više zahteva za veći broj lokala, ali to se nije desilo. Takav je slučaj i sa objektom Doma omladine u Ulici Branka Radičevića, koji je svojevremeno oduzet vlasnicima, ali se do marta 2014. godine, do kada je bio rok za podnošenje zahteva niko nije pojavio da potražuje ovu imovinu. Sa druge strane, dobar deo objekata u centru grada je porušen i oni ne mogu biti predmet naturalne razmene već se ulazi u postupak obeštećenja.
Naš sagovornik objašnjava da postoje predmeti koji su vrlo složeni, pre svega zbog protoka vremena (prošlo je 70 godina otkako su oduzeti), zatim zbog toga što je stanje u javnim registrima nepokretnosti vrlo konfuzno, tako da je vrlo teško utvrditi činjenično stanje, kao i zbog opstrukcija iz raznih centara moći i uticajnih ljudi na nivou Republike. - Imamo situacija kada nam korisnici ne dozvoljavaju da uđemo u lokal da izvršimo uviđaj, jer smatraju da oni raspolažu imovinom i da je
to njihovo. Takvih slučajeva, na sreću, nije bilo u Kragujevcu. Imamo dobru saradnju sa lokalnim vlastima i vrlo profesionalno radimo ovaj posao, naglašava Jovanović i dodaje da i ovde postoje ljudi koji koriste oduzete objekte po ko zna kom osnovu, šta više ljute se i prigovaraju na rešenja, ali to je njihovo pravo, kaže Jovanović, a Zakon mora da se sprovodi.
U Agenciji su veoma zadovoljni dosadašnjim rezultatima i dinamikom rada, a postupak restitucije ide svojim tokom. Deo koji se odnosi na naturalnu restituciju je pri samom kraju, a ove godine donete su i prve odluke kojima se utvrđuje pravo na obeštećenje. Kako je objašnjeno to nisu rešenja po kojima se isplaćuje oduzeta imovina, već se njima samo utvrđuje osnovica za obeštećenje. Do kraja 2018, ukoliko se i ovog puta ne prolongira rok, biće utvrđeni iznosi obeštećenja, koji će se
isplaćivati preko državnih obveznica u narednih 12 godina.
- Mada postoje sporadični problemi, oni, generalno, nisu mogli da uruše kontekst koji ima restitucija kao jedan vid ispravljanja istorijske nepravde. Naslednici kojima je vraćena imovina mogu da raspolažu i da je koriste po svojoj želji. Naš rad je krajnje transparentan, šta više omogućili smo korisnicima da preko interneta pristupe svom predmetu i pogledaju sve radnje koje su preduzete i steknu uvid u stanje predmeta, a da pri tom ne moraju da dolaze u Kragujevac ukoliko žive van
grada, kaže Veljko Jovanović.
Za pohvalu je činjenica da je Agencija dobila odlične ocene od Evropske komisije i Evropskog parlamenta. Naime, u prošlogodišnjoj rezoluciji naglašen je pomak u zaštiti imovinskih prava, a kao primer dobre prakse navedena je jedino Agencija za restituciju.
NEREŠENI SLUČAJEVI
Šta će biti sa „Leptirićem”
Zahtev za vraćanje imovine podnet je i za objekat u Karađorđevoj ulici, gde se nalazi obdanište „Leptirić”. NJegov vlasnik bio je Rudolf Švebel, naš sugrađanin koji je osuđen nakon Drugog svetskog rata, a nakon toga rehabilitovan, čime je ispunjen uslov za vraćanje objekta.
Ovaj predmet je, međutim, još uvek na razmatranju, pošto je u toku veštačenje veštaka građevinske struke, a očekuje se i izjašnjenje gradskog javnog pravobranioca. Zakonom je, inače, predviđeno da objekti koji se koriste za potrebe državnih organa, ili organa lokalne samouprave za delatnosti iz oblasti obrazovanja, zdravstva ili zaštitu dece ne mogu se vratiti naslednicima, ukoliko bi tim vraćanjem bio znatno ometen rad jedne ovakve ustanove. Sve nedoumice vezane za takve situacije
utvrđuju se pojedinačno u svakom slučaju. U ovom konkretnom, čeka se izjašnjenje grada i nadležne ustanove, nakon čega će biti doneto rešenje.
Slična je situacija i sa objektom pored Trezora Narodne banke koji koristi Poreska uprava, gde je u toku postupak utvrđivanja o tome da li ovaj objekat može da se vrati ili će biti predmet obeštećenja zakonskih naslednika.
IZMENE ZAKONA KASNE ZBOG IZBORA
Formirana radna grupa
Agencija je još pre godinu i po dana inicirala i izmene Zakona o restituciji vezane za poljoprivredno zemljište, ali se on još nije našao na dnevnom redu republičkog parlamenta. Ovo se odnosi na substituciju, odnosno proces zamene zemljišta u slučajevima kada ono ne može da se vrati, ali bi se mogla izvršiti zamena za zemljište iste kategorije samo na drugoj lokaciji.
Ove nedelje konačno je formirana radna grupa za izradu dva propisa - Zakona o restituciji i Zakona o povraćaju poljoprivrednog zemljišta. U izradu novog, izmenjenog zakona biće uključena tri ministarstva - pravde, finansija i poljoprivrede.
Osnova za izradu je prednacrt koji je urađen još prošle zime, ali zbog izbora do sada nije bio u razmatranju. Novi zakon bi trebalo da reši pitanje vraćanja poljoprivrednog zemljišta, koje ide dosta sporo, posebno kada su u pitanju komasirane parcele.
Agencija je do sada primila oko 10.000 zahteva za vraćanje poljoprivrednog zemljišta na nivou Republike, kojima je obuhvaćeno od 30.000 do 40.000 ljudi. Novi zakon bi trebalo da im olakša da ostvare svoje pravo. Podneti zahtevi odnose se na oko 96.000 hektara zemljišta, a budući da Srbija ima 540.000 hektara, vraćanje u naturi ne bi trebalo da ugrozi njen poljoprivredni fond.
Prethodni prednacrt predviđao je da se zemljište vraća u naturi, a ukoliko ne postoji dovoljno oranica u jednoj katastarskoj opštini, ili ako ono ne može da bude vraćeno zbog strateških investicija baš u toj opštini, može se vraćati zemlja iz susedne ili susednih katastarskih opština, istog kvaliteta.
Do sada je vraćeno oko 17.000 hektara zemljišta po važećem zakonu, dok je po zakonu iz 1991. vraćeno oko 150.000 hektara. Na teritoriji Kragujevca vraćeno je oko 38 hektara šuma i šumskog zemljišta. Ukupno u ovoj područnoj jedinici naslednici su dobili oko 4.000 hektara šuma.