Odbornik nije imao interes
Zbog toga što nije ispunio zakonski uslov da bude izabran na ovu funkciju, Viši sud je poništio izbor Nemanje Dimitrijevića za direktora „Čistoće”, koja je u međuvremenu postala JKP „Šumadija” i u svoj sastav primila još četiri firme. Ovo je prvi put da sud poništava izbor za direktora javnog preduzeća, jer su dve prethodne tužbe odbačene
Posle odluke sudije Višeg suda u Kragujevcu Marije Filipović da poništi rešenje Skupštine grada Kragujevca od 28. juna 2017. godine, kojim je za direktora JP „Čistoća” imenovan Nemanja Dimitrijević, gradskoj vlasti su na raspolaganju dve opcije. Ili će prizhvatiti odluku suda i raspisati novi konkurs za direktora sada JP „Šumadija”, jer se „Čistoća” transformisala i dobila novo ime i četiri nove firme pripijila u svoj sastav, ili će iskoristiti zakonsku mogućnost da se žali Apelacionom sudu u
roku od 15 dana od prijema presude.
Druga varijanta nosi sa sobom rizik, jer grad ne raspolaže jakim pravnim argumentima da brani izbor Dimitrijevića. U slučaju da se na apelaciji potvrdi odluka Višeg suda nastala bi vrlo zabrinjavajuća situacija u preduzeću „Šumadija”, nekadašnja „Čistoća”, jer svako ko je nezadovoljan nekom odlukom koju je doneo Dimitrijević mogao bi da je obori na sudu, pošto je ovaj bio nelegalni direktor. Takođe, direktor koji je trenutno pod sporom treba da potpiše uzimanje kredita od 13 miliona evra za
investicije, pa i ta odluka može biti osporena.
Član 25. nije uvažen
Kako je došlo do ovakvog propusta i da Komisiji za izbor direktora u javnim preduzećima promakne vrlo krupna činjenica, teško je odgovoriti. Tek, kada je Komisija od pet prijavljenih kandidata za direktora „Čistoće” na prvo mesto rangirala Nemanju Dimitrijevića, diplomiranog ekonomistu, a skupštinska većina ga svojom odlukom imenovala na tu funkciju, Dejan Raonić, nekadašnji direktor ovog preduzeća, koji se i sam prijavio na konkurs, odlučio je da Gradsku skupštinu tuži Višem sudu.
- Jednostavno, znao sam da Dimitrijević ne ispunjava uslov iz Zakona o javnim preduzećima da bi uopšte bila prihvaćena njegova kandidatura. Član 25. ovog Zakona kaže da kandidat za direktora javnog preduzeća mora imati tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima tog javnog preuzeća. Dimitrijević je radio u „Viner štediše” osiguranju u Kragujevcu, a potom i u Fudbalskom klubu „Radnički”, te je jasno da ovaj uslov ne ispunjava, kaže Raonić.
On napominje da je pravni zastupnik Skupštine grada, Gradski javni pravobranilac, dugo izbegavao da dostavi dokaze iz „Viner štediše” osiguranja, koji bi, po njima, trebalo da pokažu da je direktor zakonski izabran. Pred kraj suđenja ti su papiri dostavljeni i oni pokazuju da je Dimitrijević za šest godina, od 2011. do 2016, radio u ovoj firmi u Kragujevcu menjajući razna rukovodeća mesta, da bi na kraju bio i direktor Filijale, i da je za to vreme učestvovao u osiguravanju kragujevačkih
javnih preduzeća i to „Vodovoda”, „Čistoće” i „Zelenila”.
Ti ugovori o osiguranju trebalo je da budu dokaz da je radio poslove koji su povezani sa poslovima JKP„Čistoće”. Ali, sud je ovakvu argumentaciju odbio, pa se u presudi navodi: „Sud je utvrdio da poslovi koji su navedeni u potvrdi ’Viner štediše’nisu povezani sa poslovima sakupljanja otpada koji nije opasan (delatnost ’Čistoće’, prim M.P.), te lice koje je izabrano za direktora javnog preduzeća ’Čistoća’ ne ispunjava uslove koji su predviđeni Zakonom o javnim preduzećima.”
Nateran da ode
Dejan Raonić, koji je bio direktor „Čistoće” od 2010. do 2015. godine, za vrame vlasti Veroljuba Stevanovića, i pripadnik njegove stranke, kaže da on nema ništa protiv Dimitrijevića, jer se on nije sam izabrao, već da je tužio Skupštinu grada, koja je izglasala spornu odluku.
Zato se čudi da su pre stavljanja na glasanje Komsiji za izbor direktora promakle ovakve stvari, jer sekretar te komisije trebalo bi da bude pravnik, a i u Skupštini grada postoji pravna služba koju su morali da konsultuju. Ali, na te ljude je izvršen pritisak da to prihvate, a zna se ko je mogao to da uradi, uveren je Raonić.
Interesantna je i argumentacija koju je imao pravni zastupnik trada, odnosno Skupštine, jer se tvrdilo da je kandidat osiguravao „Čistoću”, pa je tako povezan sa poslovima tog preduzeća. To je toliko besmisleno, smatra Raonić, jer onda je sa poslovima „Čistoće” povezana i ona firma koja joj prodaje hranu za pse za Službu Zoohigijene, ili vulkanizeri koji krpe gume na vozilima „Čistoće, zaključuje on.
Naš sagovornik, koji je proveo pet godina na čelu „Čistoće” kao „Verkov kadar”, magistar je tehničkih nauka, a sa čela te firme nije smenjen, već je sam podneo ostavku 27. februara 2015. godine, nekoliko meseci nakon dolaska nove vlasti na čelo sa Radomirom Nikolićem. Učinio je to, kako kaže, zbog direktnih pritisaka iz gradske vlasti koje je bilo teško izdržati i jer su ga lično prozivali za stvari koje nemaju veze sa regulativom po kojoj se radi.
- Video sam da su na vlast došli ljudi koji nemaju veze kako se obavlja delatnost preduzeća. Govorim o gradskoj vlasti, jer su odatle na mene vršeni proitisci. NJihov uslov bio je da ja više ne mogu da ostanem u „Čistoći”. Tadašnji v.d,. direktora Radosav Matić mi je rekao da se dogovorio sa gradonačelnikom Radomirom Nikolićem da ja odem iz preduzeća i da biram u koju ću drugu gradsku firmu. To je javno rečeno i na Skupštini grada. Oni se dogovorili, a mene ništa nisu
pitali. Odabrao sam „Vodovod”, gde danas radim kao stručni saradnik za integrisani sistem menadžmenta, kaže Raonić.
Ovaj privrednik napominje da je bio direktor u Verkovoj vlasti, kao i član njegove stranke, te da su uverenja i pogled na razvoj grada te grupe ljudi ostali isti i razlikuju se od ovoga danas.
- Samo se u Kragujevcu na ovakav način otpuštaju viškovi iz javnog sektora i samo je u našem gradu ovoliko ljudi proglašeno viškom. Nigde više se to nije desilo. Da li ste negde pročitali suprotno. Mi prednjačimo u tome i ovo mi liči na osvetu i uklanjanje svakog ko je imao veze sa bivšom vlasti, zaključuje Raonić.
A što se tiče nezakonitog izbora direktora „Čistoće” i sadašnje „Šumadije”, prvostepeni sud je rekao svoje, odnosno poništio rešenje kao nezakonito, pa se čeka šta će odlučiti Skupština grada.
PRETHODNE TUŽBE ODBAČENE
Odbornik nije „imao interes”
Tužba protiv Skupštine grada zbog nezakonitog izbora direktora „Čistoće”, koju je Viši sud uvažio presudom o poništenju izbora, treća je koja je poslednjih godina podneta sudovima u Kragujevcu zbog kršenja zakona kod postavljenja rukovodilaca javnih preduzeća.
Prethodne dve tužbe istom Višem sudu podneo je odbornik „Šumadijske regije – PSG” Bojan Stojadinović, nakon što je 22. jula 2016. godine, na sednici po hitnom postupku, Skupština grada imenovala v.d. direktore dva javna preduzeća. Za v.d. direktora Javnog stambenog preduzeća postavljen je Vladislav Selaković, a za v.d. direktora „Parking servisa” Dušan Petković.
- Izabrani kandidati u tom trenutku nisu imali potrebnu kvalifikaciju za obavljanje ovih fukncija, jer nisu imali pet godina radnog iskustva na poslovima sa visokom stručnom spremom. Ja sam tada kao odbornik podneo tužbe Višem sudu misleći da je to evidentna i jasna stvar i da to kršenje zakona neće moći da prođe tek tako jer je sve precizno definisano. Tužbu sam podneo bez advokata, misleći da je stvar čista, jer ja dobro poznajem Zakon o javnim preduzećima i Statut grada,
kaže Stojadinović.
Pokazalo se da je ovaj odbornik napravio grešku što nije uzeo advokata, jer ima nekih proceduralnih stvari koje nije znao. Tužba za izbor v.d. direktora JSP-a je odbačena jer se Stojadinović zbog bolesti nije pojavio na sudu, a nije znao da treba da traži odlaganje ročišta, pa je protumačeno da je odustao.
Kod druge tužbe za izbor direktora „Parking servisa”, međutim, stvar je mnogo interesantnija, jer se sudija Višeg suda presudila da tužbu odbaci sa obrazloženjem da Stojadinović nema interesa da vodi ovaj spor.
- Pokušao sam sudiji da objasnim da imam i te kako interes da vodim spor jer ja sam odbornik Skupštine koja je donela nezakonitu odluku, ja sam njen član, iako sam opozicija, i telo čiji sam član radi nezakonito. Zar to nije moj interes? Sudija je onda meni objasnila da bih ja imao interes da sam smenjeni direktor firme gde je došlo do izbora novog direktora, ili da sam konkurisao za to mesto, pa nisam prošao. Ali, tu konkurs nije ni rapisivan, jer je izbor za v.d.
direktore. Video sam da sud tera po svome i ne uvažava činjenice, pa sam odustao od žalbe višoj instanci, a potrošio sam i 20.000 dinara. Tako su te presude ostale, seća se Stojadinović.
On kaže da je njegov princip da ne komentariše kadrovska rešenja vlasti, ali kada vidi nezakonitost mora da se umeša. Tako je javno za govornicom reagovao i kod izbora Nemanje Dimitrijevića za direktora „Čistoće” iz istih razloga kao Raonić, zbog neispunjavanja zakonskih uslova iz člana 25. Zakona o komunalnom delatnostima.
- Kada sam govorio da kandidat nije radio tri godina na poslovima koji su povezani sa poslovima „Čistoće”, gradonačelnik Nikolić mi je sa mesta gestikulirao da jeste, odnosno da je izbacivao smeće iz stana u kontejner, na šta su se odbornici vladajuće koalicijue smejali. Vidite dokle ide ta bahatost, kaže Stojadinović.