Biohemičar za koga će se tek čuti
Dok mladi mašataju da se dokopaju inostranstva i evropske plate dr Petar Čanović želi samo da stekne svetsko znanje koje će primeniti u svojoj zemlji i pruži pomoć sugrađanima
Dvadesetdevetogodišnjeg Petra Čanovića ne treba posebno predstavljati jer se on već dobro kotira u stručnoj javnosti, ali za one koji to neznaju, ovo je izvrsna prilika. Reč je o mladom, pre svega skromnom i stasalom naučniku, docentu na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu koji je pomerio granice, ne samo objavljujući naučne radove u prestižnim međunarodnim stručnim časopisima iz oblasti medicine, pa i u onim američkim u kojima retki dobijaju šansu da se pojave, nego je paralelno gradio
ime u oblasti za koju se opredelio - biohemiji.
On je sam sebi krčio put i stvarao šanse, iako potiče iz poznate lekarske porodice. NJegove ambicije i uloženi trud su umeli da prepoznaju na ovdašnjem Medicinskom fakultetu, gde danas radi u zvanju docenta na predmetu biohemija. Ima i dobru saradnju sa Fakultetom medicinskih nauka u Beogradu - katedrom biohemije sa kojom sarađuje u nauci. Trenutno je angažovan na takozvanom junior projektu ovdašnjeg Fakulteta medicinskih nauka uz pomoć koga dobija sredstva za dalji naučni rad.
Dokazani odlikaš
Petar je najpre završio Osnovnu školu „21 oktobar” u Kragujevcu sa odličnim uspehom, a onda 2004. upisao Srednju medicinsku školu „Sestre Ninković” smatrajući, još tada, da je jako bitno imati neki zanat u rukama, te da je to dobro za jednog mladog čoveka. Roditelji su ga nagovarali da bi bilo bolje da upiše gimnaziju, ali on je ostao pri svom stavu. Nakon završene Medicinske škole sa visokim prosekom, 2008. upisuje Medicinski fakultet u Kragujevcu – smer doktor medicine. Šest godina kasnije
nakon završetka fakulteta, odnosno osnovnih akademskih studija, upisao je doktorske akademske studije na istom fakultetu. Smer je bio klinička i eksperimentalna biohemija.
Prosek je bio više nego odličan - bezmalo pa čista desetka. Od 2014. godine, nakon upisa doktorskih studija, krenuo je s laboratorijskim radom, što je za njega bilo novo, s obzirom da se na osnovnim studijama ne bave u toj meri laboratorijom, i tu su počeli da rade istraživanja sa ćelijama karcinoma, što je izuzetno popularno na polju nauke.
Tu je počela saradnja sa Prirodnomatematičkim fakultetom iz Kragujevca, odakle su uzimali određene supstance radi ispitivanja cito-toničnog efekta na tumorske ćelije, ali takođe i na zdrave ćelije. Neki od tih kompleksa bili su kompleksi rutenijuma na kojima je on doktorirao 2017. godine.
Rezultati su bili značajni i pokazano je da ti kompleksi poseduju cito-tonični efekat na tumorske ćelije, a na zdravim je efekat znatno manji. Desetak Čanovićevih radova prošlo je međunarodnu kategorizaciju. Takođe, ima objavljene radove i u časopisu ovdašnjeg Fakulteta medicinskih nauka, našta je, kako kaže, posebno ponosan. Prvi njegov stručni rad objavljen je u tom časopisu 2014. godine, i taj rad mu je u neku ruku i najdraži. Vezan je za Epštajn-Barov virus.
- Zaista sam se trudio i to je zahtevalo dosta odricanja, truda, rada, a na kraju se sve isplatilo. Imao sam veliku privilegiju i čast da radim sa divnim profesorima, kako na pretkliničkim predmetima, tako i na kliničkim koji su nesebično s nama delili svoje znanje i na taj način svim studentima pomogli da na lakši način savladaju gradivo koje je zaista jako obimno i teško, kaže glavni junak ove priče.
NJegova prva prekretnica u životu bila je praktično 2006. godina, kada je bio treća godina Medicinske škole. Tada se dosta radio praktični deo nastave u bolnici. Video je da je to, zapravo, ono što voli i to mu je bio podstrek za nastavak školovanja i da završi medicinu.
- S obzirom da su i članovi moje porodice, otac i stric, lekari, to je bio još jedan razlog zašto sam želeo da to upišem i završim. Oni su mi to zaista približili, kaže dr Čanović.
Uspon u karijeri obeležila je divna saradnja sa profesorkom Ivankom Zelen, koja je posle bila i njegov mentor na doktoratu, i praktično onaj jezičak na vagi koji je prevagnuo da se opredeli baš za biohemiju.
- Rad sa njom je bio veliko zadovoljstvo na osnovnim studijama, a kasnije i na doktorskim, kada sam upisao smer klinička i eksperimentalna biohemija. Mogu reći da su mi njena nesebična pomoć i divna saradnja omogućili da uradim doktorsku disertaciju i da prosto zavolim biohemiju još na osnovnim studijama, kao predmet,iako je to, što se može videti po studentima, vrlo težak predmet koji zahteva puno rada, objašnjava dr Petar Čanović.
Svi planovi vode u Kragujevac
I dok mladi mašataju da se dokopaju inostranstva i evropske plate dr Čanović samo želi da stekne što više svetskog znanja koje će primeniti u svojoj zemlji i pomoći svojim sugrađanima.
- Dobili smo neke komplekse iz Slovačke zahvaljujući profesoru Vladi Volareviću na imunologiji. Uradili smo set eksperimenata i publikovali smo rad u međunarodnoj kategorizaciji. To znači puno za moju karijeru i za sada je jedan od mojih, mogu reći, najboljih radova. U njega sam uložio dosta snage i energije, objašnjava naš mladi naučnik, koji ima dosta planova za budućnost i uglavnom su svi vezani za rodni grad.
- Što se tiče mojih daljih planova ono što bih lično voleo je da se dalje usavršavam, ako bude prilike, u inostranstvu i da sva nova znanja koja budem usvojio primenim u Kragujevcu i u Srbji, kaže dr Čanović.
Za njega je Kragujevac divan grad, ma šta drugi pričali, ima divne profesore i studente i velika je privilegija i čast biti student Univerziteta u Kragujevcu. On dalju budućnost vidi samo u Kragujevcu, ali ako bi se desio neki poziv koji se ne odbija, sa nekog prestižnog instituta poput američkih i evropskih, ili neke klinike svetskog glasa, otišao bi da se oproba tamo.Ali, samo na određeno vreme. Na duži vremenski perod ili doživotno, kaže, da ne bi mogao.
Petar je svestran momak. Osim medicine voli dosta da čita knjige, igra šah, da se bavi sportom i, naravno, da se druži s vršnjacima. Na pitanje da li se odrekao nekog dela života zarad brilijantne karijere i kako je pomirio tolike obaveze, hobije i neke sporedne stvari sa toliko vremena provedenih nad knjigom i učenjemrekao je kratko - kad se hoće sve se može, a zatim dodao:
- Nakon studentskih dana bilo je malo teže i bilo je većih odricanja, a manje slobodnog vremena za izlaske i druženja. Međutim, smatram da svaki student u Kragujevcu, pošto radim s njima, može imati slobodnog vremena ako se lepo organizuje. Jeste bilo malo problema dok sam studirao, ali tek predstoji vreme za nadoknadu, kaže kroz smeh dr Petar Čanović.
Na kraju razgovora napominje i da je jako ponosan što studenti na Fakultetu medicinskih nauka imaju tu mogućnost da sarađuju sapredavačima, rade u laboratoriji i da svoje radove prezentuju na studentskim kongresima, što je velika stvar.
NJegov najveći oslaonac i vetar u leđa tokom studija, a i danas, bila je i ostala njegova majka Zorica, koja je barabar s njim kroz sveprolazila, na čemu joj je beskrajno zahvalan.