Vatreni - kao što mu imekaže
Trinaestogodišnji Kragujevčanin prvi je na rang listi Teniskog saveza Srbije u kategoriji dečaka do 14 godina, ovogodišnji prvak države, prvi na mastersu osmorice najboljih u zemlji, pobednik brojnih međunarodnih turnira. Prvi pehar osvojio je sa pet i po godina i očekuje da će 2021. ući u top pet igrača Evrope njegovog uzrasta
Pre dva meseca navršio je tek trinaest godina, a u vitrinama stana njegovih roditelja već je naređano osamdeset pobedničkih pehara sa raznih domaćih i međunarodnih teniskih turnira. Poslednji je sa zvaničnog državnog prvenstva u kategoriji juniora do 14 godina.
Ovo je uvod za priču o velikom teniskom talentu Ognjenu Miliću, mladom Kragujevčaninu, koga su ljubitelji i poznavaoci „belog sporta” već upoznali – bar medijski. Na početku mora se pomenuti jaka sportska genetika dečaka Ognjena: po ocu on je unuk Milašina Ujke Milića, fudbalske veličine Kragujevca, desnog beka „Radničkog” od 1965. do 1977, srčanog, upornog i primerenog igrača, koji je za „crvene” igrao i kada su bili najbolji – prvoligaši u staroj velikoj Jugoslaviji. Nažalost, Ujka je
preminuo 2002, a Ogi je rođen pet godina kasnije.
Rekosmo, Ognjen Milić je prošlog četvrtka osvojio titulu državnog prvaka u kategoriji juniora do četrnaest godina. Turnir je održan na terenima Teniskog kluba „Meridiana” u Novom Sadu, uz učešće 65 takmičara, među kojima su dominirali oni stariji godinu dana od Ogija. To ga nije sprečilo da ostvari svih pet pobeda, sve rezultatom 2:0, dakle bez izgubljenog seta, ali i sa samo deset izgubljenih gemova.
Samo nekoliko dana pre toga, na masters turniru koji je igran u Beogradu na teniskim terenima „Novak”, Ogi je takođe bio najbolji. Takmičila su se osmorica prvorangiranih dečaka iz Srbije po listi Teniskog saveza, a naš mali as opet nije izgubio ni jedan set.
Dogodine u top pet u Evropi
Na razgovor za ovaj tekst Ognjen dolazi sa ocem Nikolom, koji mu je najveća podrška i pratilac na svim takmičenjima u zemlji, ali i u svetu. Ognjen je vižljast, vitak dečak, tamnoput – što po prirodi, što od sunca na terenima, sada ima samo četrdeset kilograma, ali tek će da raste i jača. Prvi utisak je da je ćutljiv i veoma skroman, ali čim počne razgovor pokazuje svoju pravu ličnost: na pitanja odgovara kratko i jasno, veoma tečno i ne da se zbuniti pri namernom pokušaju novinara da ga
„zapetlja”. To pokazuje da mu je koncentracija na visokom nivou, da brzo misli i da je verbalno samouveren.
Zašto pominjemo ove Ogijeve osobine? Zato što je za tenisku igru potreban upravo takav mentalni sklop, što često možemo čuti od dobro verziranih TV komentatora, dok gledamo mečeve vrhunskih svetskih asova.
To potvrđuje i otac Nikola, uz sve ograde da je prema sinu možda i subjektivan, ali njegove kvalitete dokazuju rezultati.
- Ova godina je zbog korona virusa takmičarski bila tanja, neki turniri su otkazani, a na neke van Srbije bilo je ili nemoguće ili rizično otići. Ipak, sve što je odigrao Ognjen je dobio, kaže Nikola.
To je samo nastavak veoma uspešne 2019, kada je Ognjen Milić proglašen za najboljeg juniora u Srbiji u kategoriji do dvanaest godina. Pobedio je na letnjem i na zimskom prvenstvu države, s tim što se leti igra na šljaci, a zimi u dvorani, na betonskoj podlozi.
Prošle godine bio je najbolji na šest međunarodnih turnira koji su igrani u Vrsaru (Hrvatska), Kopru, Ulcinju, Beogradu, Čačku i Prokuplju. I tako je već godinama, prvo u kategoriji do osam godina, pa do deset, dvanaest i sada do četrnaest. Realne su prognoze da Ogi 2021. uđe u top pet tenisera u Evropi u svojoj kategoriji.
Inače, u direktnim susretima sa najboljim vršnjacima iz drugih zemalja, on ima takođe odličan skor. Pobeđivao je prvake Japana, Rusije, Italije, Hrvatske, Nemačke, Danske, Portugalije... Već je i dosta proputovao.
- Igrao sam u Hrvatskoj, Sloveniji, Italiji, Francuskoj, na Malti, u Grčkoj, Crnoj Gori, Rumuniji, Nemačkoj... I više ne mogu da se setim, brzinski odgovara Ogi.
Inače, on je zvanično član beogradskog kluba „Dril”, a trenira na terenima „Rado” u Kragujevcu i u Beogradu.
- Svakoga dana imam treninge od po tri-četiri sata, najčešće ponedeljkom, utorkom i sredom u Kragujevcu, a onda idemo u Beograd, a bude i drugačije, zavisno od rasporeda obaveza, kaže otac Nikola.
U Kragujevcu ga vodi trenerski tim koji čine Zorica Petrov, Dušan Marinković i Bojan Jovanović, dok u Beogradu radi sa Veljkom Barjaktarovićem, koji je trenirao mnoge mlade talente, među njima i Filipa Kecmanovića.
Od plastičnog dečjeg reketa
A kako je Ogi izabrao baš tenis i kada?
- Mi smo petnaestak godina živeli u Grčkoj, tamo se Ognjen i rodio, ali smo se vratili u Kragujevac pred njegov polazak u školu. Kada je imao nepune tri godine, deda po majci kupio mu je teniski reket, onaj plastični, dečji, sasvim slučajno, ne znajući da on ima urođeni talenat za tenis, seća se Nikola Ognjenovih početaka.
Malo kasnije, videvši kako on „udara” lopticu, otac ga je odveo u jedan teniski klub u grčkom gradu Verija. Kada su ga videli, treneri su rekli da je premali da bi počeo da trenira, ali ipak su ga „isprobali”. Onda su se uverili da – iako je mali, ima izuzetnog dara i tako je sve počelo. Već sa pet i po godina odigrao je prvi turnir u Grčkoj u kategoriji mališana do osam godina i – pobedio. Još od tada ređaju se njegovi uspesi na turnirima.
Nekako u to vreme Milići su posetili i Jelenu Genčić, trenera koji je „otkrio” Moniku Seleš, Novaka Đokovića i druge uspešne tenisere. Tek da čuju šta će ona reći o Ognjenu i njegovim igračkim predispozicijama.
- Rekla nam je, sasvim iskreno, kao pravi profesionalac, Ognjen tada sa pet godina ima bolje motorne sposobnosti nego Đoković kada je bio šestogodišnjak. To je bio dodatni motiv da se cela porodica posveti njegovom sportskom razvoju, kaže Nikola.
Međutim, tenis je sport koji mnogo košta, skupa je oprema, putovanja, smeštaj... Kako se porodica finansijski snalazi?
- Ognjen je igrao na međunarodnom turniru u Kopru, gde ga je kao talenta zapazio Kristijan Mesaroš, hrvatski teniser koji je aktivno igrao do pre nekoliko godina i bio je 180. igrač sveta. Prišao mu je, upoznali smo se i preporučio se kao jedna vrsta menadžera, jer je već zastupao srortske firme „La kosta” i „Tehnifajber”. Pao je dogovor, napravili smo ugovor na tri i po godine i Ognjen od tada nema problema sa nabavkom opreme, reketa, patika, objašnjava Nikola.
A ima li kakve pomoći od Teniskog saveza Srbije?
- Nije imao, a ubuduće će imati. Pošto je nedavno ponovo postao i državni prvak i pobednik na masters turniru osmorice najboljih, Savez će mu od sledeće godine plaćati troškove puta i smeštaja na turnirima u zemlji i inostranstvu. Sve je to značajna pomoć, ali dosta toga mora da pokriva i porodica, recimo ishranu, potrebne napitke i slično, kaže otac.
Ognjen je sada pošao u sedmi razred Osnovne škole „Moma Stanojlović”. I on i tata kažu da su prezadovoljni odnosom i direktora i nastavnika prema Ognjenovim obavezama. Dopuštaju mu odsustvo iz škole kada ima turnir, naravno uz uslov da propušteno gradivo savlada i da bude redovno ocenjen. On za sada s tim nema problema.
Na kraju, pitamo ga ko mu je uzor među teniskim velikanima, čiju igru najpomnije posmatra i pokušava da „skida” neke poteze. Odgovor stiže „iz cuga”:
- To je Rafael Nadal, prvo zato što sam i ja levoruk kao on, a oduševljavaju me i njegovi spinovi koji su za protivnike često nerešivi, kaže Ogi.
Za slabije poznavaoce tenisa – spin je udarac kojim se jako zarotira loptica, prelazi visoko preko mreže i ima visok odskok od terena, pa je težak za vraćanje ako se loptica ne uhvati na vreme.
- Dosta vežbam i slajs udarac, dodaje Ogi, a to je opet zarotirana loptica, uglavnom bekhend udarcem, prelazi tik iznad mreže i, za razliku od spina, pri dodiru sa podlogom prosto se „ukopa” i najčešće promeni pravac kretanja.
To su, inače, teniski udarci koji koriste dobri i iskusni igrači. A zar Ognjen Milić nije dobar, o tome govore rezultati, a bogami i iskusan je – već osam godina je na teniskim terenima, sa reketom i lopticom. Dok ne postane senior proći će još pet godina i samo neka nastavi kako je dosad „mlatio” protivnike.
Trinaestogodišnji Kragujevčanin prvi je na rang listi Teniskog saveza Srbije u kategoriji dečaka do 14 godina, ovogodišnji prvak države, prvi na mastersu osmorice najboljih u zemlji, pobednik brojnih međunarodnih turnira. Prvi pehar osvojio je sa pet i po godina i očekuje da će 2021. ući u top pet igrača Evrope njegovog uzrasta
Pre dva meseca navršio je tek trinaest godina, a u vitrinama stana njegovih roditelja već je naređano osamdeset pobedničkih pehara sa raznih domaćih i međunarodnih teniskih turnira. Poslednji je sa zvaničnog državnog prvenstva u kategoriji juniora do 14 godina.
Ovo je uvod za priču o velikom teniskom talentu Ognjenu Miliću, mladom Kragujevčaninu, koga su ljubitelji i poznavaoci „belog sporta” već upoznali – bar medijski. Na početku mora se pomenuti jaka sportska genetika dečaka Ognjena: po ocu on je unuk Milašina Ujke Milića, fudbalske veličine Kragujevca, desnog beka „Radničkog” od 1965. do 1977, srčanog, upornog i primerenog igrača, koji je za „crvene” igrao i kada su bili najbolji – prvoligaši u staroj velikoj Jugoslaviji. Nažalost, Ujka je
preminuo 2002, a Ogi je rođen pet godina kasnije.
Rekosmo, Ognjen Milić je prošlog četvrtka osvojio titulu državnog prvaka u kategoriji juniora do četrnaest godina. Turnir je održan na terenima Teniskog kluba „Meridiana” u Novom Sadu, uz učešće 65 takmičara, među kojima su dominirali oni stariji godinu dana od Ogija. To ga nije sprečilo da ostvari svih pet pobeda, sve rezultatom 2:0, dakle bez izgubljenog seta, ali i sa samo deset izgubljenih gemova.
Samo nekoliko dana pre toga, na masters turniru koji je igran u Beogradu na teniskim terenima „Novak”, Ogi je takođe bio najbolji. Takmičila su se osmorica prvorangiranih dečaka iz Srbije po listi Teniskog saveza, a naš mali as opet nije izgubio ni jedan set.
Dogodine u top pet u Evropi
Na razgovor za ovaj tekst Ognjen dolazi sa ocem Nikolom, koji mu je najveća podrška i pratilac na svim takmičenjima u zemlji, ali i u svetu. Ognjen je vižljast, vitak dečak, tamnoput – što po prirodi, što od sunca na terenima, sada ima samo četrdeset kilograma, ali tek će da raste i jača. Prvi utisak je da je ćutljiv i veoma skroman, ali čim počne razgovor pokazuje svoju pravu ličnost: na pitanja odgovara kratko i jasno, veoma tečno i ne da se zbuniti pri namernom pokušaju novinara da ga
„zapetlja”. To pokazuje da mu je koncentracija na visokom nivou, da brzo misli i da je verbalno samouveren.
Zašto pominjemo ove Ogijeve osobine? Zato što je za tenisku igru potreban upravo takav mentalni sklop, što često možemo čuti od dobro verziranih TV komentatora, dok gledamo mečeve vrhunskih svetskih asova.
To potvrđuje i otac Nikola, uz sve ograde da je prema sinu možda i subjektivan, ali njegove kvalitete dokazuju rezultati.
- Ova godina je zbog korona virusa takmičarski bila tanja, neki turniri su otkazani, a na neke van Srbije bilo je ili nemoguće ili rizično otići. Ipak, sve što je odigrao Ognjen je dobio, kaže Nikola.
To je samo nastavak veoma uspešne 2019, kada je Ognjen Milić proglašen za najboljeg juniora u Srbiji u kategoriji do dvanaest godina. Pobedio je na letnjem i na zimskom prvenstvu države, s tim što se leti igra na šljaci, a zimi u dvorani, na betonskoj podlozi.
Prošle godine bio je najbolji na šest međunarodnih turnira koji su igrani u Vrsaru (Hrvatska), Kopru, Ulcinju, Beogradu, Čačku i Prokuplju. I tako je već godinama, prvo u kategoriji do osam godina, pa do deset, dvanaest i sada do četrnaest. Realne su prognoze da Ogi 2021. uđe u top pet tenisera u Evropi u svojoj kategoriji.
Inače, u direktnim susretima sa najboljim vršnjacima iz drugih zemalja, on ima takođe odličan skor. Pobeđivao je prvake Japana, Rusije, Italije, Hrvatske, Nemačke, Danske, Portugalije... Već je i dosta proputovao.
- Igrao sam u Hrvatskoj, Sloveniji, Italiji, Francuskoj, na Malti, u Grčkoj, Crnoj Gori, Rumuniji, Nemačkoj... I više ne mogu da se setim, brzinski odgovara Ogi.
Inače, on je zvanično član beogradskog kluba „Dril”, a trenira na terenima „Rado” u Kragujevcu i u Beogradu.
- Svakoga dana imam treninge od po tri-četiri sata, najčešće ponedeljkom, utorkom i sredom u Kragujevcu, a onda idemo u Beograd, a bude i drugačije, zavisno od rasporeda obaveza, kaže otac Nikola.
U Kragujevcu ga vodi trenerski tim koji čine Zorica Petrov, Dušan Marinković i Bojan Jovanović, dok u Beogradu radi sa Veljkom Barjaktarovićem, koji je trenirao mnoge mlade talente, među njima i Filipa Kecmanovića.
Od plastičnog dečjeg reketa
A kako je Ogi izabrao baš tenis i kada?
- Mi smo petnaestak godina živeli u Grčkoj, tamo se Ognjen i rodio, ali smo se vratili u Kragujevac pred njegov polazak u školu. Kada je imao nepune tri godine, deda po majci kupio mu je teniski reket, onaj plastični, dečji, sasvim slučajno, ne znajući da on ima urođeni talenat za tenis, seća se Nikola Ognjenovih početaka.
Malo kasnije, videvši kako on „udara” lopticu, otac ga je odveo u jedan teniski klub u grčkom gradu Verija. Kada su ga videli, treneri su rekli da je premali da bi počeo da trenira, ali ipak su ga „isprobali”. Onda su se uverili da – iako je mali, ima izuzetnog dara i tako je sve počelo. Već sa pet i po godina odigrao je prvi turnir u Grčkoj u kategoriji mališana do osam godina i – pobedio. Još od tada ređaju se njegovi uspesi na turnirima.
Nekako u to vreme Milići su posetili i Jelenu Genčić, trenera koji je „otkrio” Moniku Seleš, Novaka Đokovića i druge uspešne tenisere. Tek da čuju šta će ona reći o Ognjenu i njegovim igračkim predispozicijama.
- Rekla nam je, sasvim iskreno, kao pravi profesionalac, Ognjen tada sa pet godina ima bolje motorne sposobnosti nego Đoković kada je bio šestogodišnjak. To je bio dodatni motiv da se cela porodica posveti njegovom sportskom razvoju, kaže Nikola.
Međutim, tenis je sport koji mnogo košta, skupa je oprema, putovanja, smeštaj... Kako se porodica finansijski snalazi?
- Ognjen je igrao na međunarodnom turniru u Kopru, gde ga je kao talenta zapazio Kristijan Mesaroš, hrvatski teniser koji je aktivno igrao do pre nekoliko godina i bio je 180. igrač sveta. Prišao mu je, upoznali smo se i preporučio se kao jedna vrsta menadžera, jer je već zastupao srortske firme „La kosta” i „Tehnifajber”. Pao je dogovor, napravili smo ugovor na tri i po godine i Ognjen od tada nema problema sa nabavkom opreme, reketa, patika, objašnjava Nikola.
A ima li kakve pomoći od Teniskog saveza Srbije?
- Nije imao, a ubuduće će imati. Pošto je nedavno ponovo postao i državni prvak i pobednik na masters turniru osmorice najboljih, Savez će mu od sledeće godine plaćati troškove puta i smeštaja na turnirima u zemlji i inostranstvu. Sve je to značajna pomoć, ali dosta toga mora da pokriva i porodica, recimo ishranu, potrebne napitke i slično, kaže otac.
Ognjen je sada pošao u sedmi razred Osnovne škole „Moma Stanojlović”. I on i tata kažu da su prezadovoljni odnosom i direktora i nastavnika prema Ognjenovim obavezama. Dopuštaju mu odsustvo iz škole kada ima turnir, naravno uz uslov da propušteno gradivo savlada i da bude redovno ocenjen. On za sada s tim nema problema.
Na kraju, pitamo ga ko mu je uzor među teniskim velikanima, čiju igru najpomnije posmatra i pokušava da „skida” neke poteze. Odgovor stiže „iz cuga”:
- To je Rafael Nadal, prvo zato što sam i ja levoruk kao on, a oduševljavaju me i njegovi spinovi koji su za protivnike često nerešivi, kaže Ogi.
Za slabije poznavaoce tenisa – spin je udarac kojim se jako zarotira loptica, prelazi visoko preko mreže i ima visok odskok od terena, pa je težak za vraćanje ako se loptica ne uhvati na vreme.
- Dosta vežbam i slajs udarac, dodaje Ogi, a to je opet zarotirana loptica, uglavnom bekhend udarcem, prelazi tik iznad mreže i, za razliku od spina, pri dodiru sa podlogom prosto se „ukopa” i najčešće promeni pravac kretanja.
To su, inače, teniski udarci koji koriste dobri i iskusni igrači. A zar Ognjen Milić nije dobar, o tome govore rezultati, a bogami i iskusan je – već osam godina je na teniskim terenima, sa reketom i lopticom. Dok ne postane senior proći će još pet godina i samo neka nastavi kako je dosad „mlatio” protivnike.