Kako su izigrani tehnološki viškovi
Višegodišnje usaglašavanje da li je isplata nadoknada za ljude koji su ostali bez posla Nacionalna služba zapošljavanja obračunavala iz neto ili bruta iznosa, rezultiralo je obustavom preko 13.000 predmeta, jer je tako rekao Vrhovni kasacioni sud, pozivajući se na stav državnog revizora. Advokat Ivan Dojčinović tvrdi da je to pravni presedan, politička odluka i da je ljudima zakidano u bilo kojoj varijanti obračuna
Jedno mišljenje državnog revizora praktično se izdiglo iznad zakona i ustava i potrlo ih, smatraju pravnici. Na taj način je preko 13.500 ljudi, koji su tužili Nacionalnu službu za zapošljavanje (NZS) zbog zakidanja na isplati nadoknade nakon gubitka posla, dovela u situaciju da umesto da dobiju tu razliku, moraju da plate sve sudsketroškove, što u proseku iznosi 50.000 - 100.000 dinara, pa i više, u zavisnosti od dužine trajanja procesa.
Advokati smatraju da je na taj način učinjena nepravda velikom broju ljudi koji su jednim političkim potezom dovedeni u beznadežnu situaciju, a istovremeno stvorena je slika pravne nesigurnosti, jer su, po istom osnovu, drugi dobili na sudu i naplatili svoja sledovanja.
Mišljenje našeg sagovornika advokata Ivana Dojčinovića je sledeće:
- Da bi se uopšte razumela ova priča mora se poći hronološki, od njenog početka. Najpre je sud rekao da je u pitanju neto obračun i doneo nekoliko hiljda presuda. Zatim je NSZtvrdila u svojim žalbama da je to bruto iznos, imajući u vidu izveštaj državnog revizora, nakon čega Vrhovni kasacioni sud dosnosi stav da je bruto iznos važeći. Slede šarolike presude. Idu veštačenja koja utvrđuju da je uvek plaćeno ispod zakonskog minimuma, pa i kod bruto principa. Iza toga ide izveštaj državnog
revizora koji utvrđuje da je pogrešno obračunavana naknada i kao „šlag na tortu” dolazi nova odluka Višeg suda u Kragujevcu gde se kaže preko 13.000 ljudi nema nikakvo pravo na naknadu, objašnjava advokat iz kancelarije Kastratović & Dojčinović.
Zastoj u predmetima
Ovaj advokat kaže da je suštinski problem u vezi tužbi protiv NSZ bio kod definisanja minimalne zarade. Članom 70. stav 2 Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisano je da novčana naknada koju primaju licaza slučaj nezaposlenosti ne može biti viša od 160 odsto, niti niža od 80 posto od minimalne zarade utvrđene za mesec u kom se vrši isplata naknade. Negde preko 80 posto korisnika naknade je ulazilo u kategoriju čija je naknada bila niža od 80 posto minimalne
zarade, kako je tadašnjim Zakonom o radu bila definisana.
Po Dojčinovićevim rečima, u nekoj prvoj fazi, od 2014. do januara 2017. godine Osnovni sud u Kragujevcu, a i Viši sud bili su stava da je minimalna zarada neto kategorija, te da se doprinosi za PIO i zdravstveno osiguranje ne obračunavaju na teret radnika, a samim tim ni na teret korisnika novčane naknade. Primaoci novčane naknade u slučaju nezaposlenosti dobijaju neto iznos naknade. To je proizilazilo iz tadašnjeg Zakona o radu i odluka Višeg suda da minimala zarada nije bruto već neto
kategorija.
NSZ je tvrdila da je postupala po nalogu državnog revizora, a on je 2011. godine utvrdio propust u radu NSZ, koji je u tome da je minimalnu zaradu definisala kao neto kategoriju, a državni revizor je rekao da je to bruto kategorija. Od tada NSZ počinje da obračunava novčanu naknadu na način koji je bio predmet ovih sporova.
Od septembra 2016. godine Osnovni sud u Kragujevcu zastaje sa svim postupcima u kojima je tužena Nacionalna služba za zapošljavanje, iako je do tog trenutka bilo pravosnažno rešeno oko 3.900 predmeta, usvajanjem većine tužbenih zahteva, jer za sud u Kragujevcu ništa nije bilo sporno, ali je i on ipak potom zastao.
- Zastoj je trajao do januara 2017. kada je Vrhovni kasacioni sud dao svoje pravno shvatanje u pogledu metodologije obračuna novčane nadoknade u slučaju nezaposlenosti. Zanimljivo je da je to urađeno na zahtev Osnovnih sudova iz Aranđelovca, Prijepolja, Niša i Smedereva, koji su postavili sporno pitanje. Odgovor, shodno odredbama zakona, nije obavezujući za sve sudove, kaže Dojčinović, dodajući da je nakon što je Kasacioni sud dao svoje mišljenje, ipak postao obavezujući za sve osnovne i
žalbene sudove u Republici Srbiji.
Retroaktivno dejstvo zakona
Nakod toga nastupa neka druga faza u ovom zamešateljstvu. Viši sud u Kragujevcu prilikom odlučivanja po žalbama NSZ ukida prvostepene presude, prihvata stav Kasacionog suda i naknadu u slučaju nezaposlenosti tretira kao bruto kategoriju, iako se tek izmenama Zakona o radu 2014. godine minimalna zarada definiše kao bruto kategorija. Šta to znači?
- To znači da je po mišljenju suda minimalna zarada bruto kategorija i da to važi i za period i pre izmena Zakona o radu. Faktički, daje se retroaktivno dejstvo zakonu, kaže Dojčinović.
Po rečima našeg sagovornika, imajući u vidu sve te činjenice, Viši sud rešenjima ukida prvostepene presude i sudovima i strankama u postupku nalaže da se obavi veštačenje, kako bi se videlo ko je u pravu, pa da se u ponovnom postupku utvrdi da li je NSZ u spornom periodu - koji je obuhvaćen tužbama, kao neto novčanu naknadu isplaćivao iznose u visini 80 posto minimalne zarade, vremenom provedenim na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. To je takozvani bruto princip, umanjen za
iznos doprinosa za zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje. Ukoliko to nije slučaj, tužilac bi imao pravo da od NSZ po osnovu nadoknade štete potražuje razliku između isplaćene naknade i ona koja bi mu pripadala po rešenju NSZ.
- U tom tenutku Viši sud zauzima stav da u zavisnostiod načina obračuna novčanenaknade tužioci i dalje imaju mogućnost da je naplate - ukoliko je u obračunima bilo nepravilnosti. Druga bitna činjenica koje se ovde pojavljuje je izveštaj državnog revizora iz 2015. godine, koji se odnosi na kontrolu rada NSZ za 2014. i godine unazad. On kaže da NSZ nije pravilno obračunavala novčanu naknadu u slučaju nezaposlenosti, pa je tako visinu novčane naknade upoređivala sa iznosom od 80, odnosno 160
odsto minimalnezarade za koji se vrši isplata, umesto za mesec u kome se vrši isplata novčane naknade, što nijeu skladu sa odredbama Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, ističe Ivan Dojčinović.
Pogrešan fond sati
On dalje pojašnjava da državni revizor u jednom svom izveštaju utvrđuje da NSZ naknadu obračunava kao neto kategoriju i ukazuje joj da treba da je obračunava kao bruto, ali u drugom izveštaju, kroz par godina, kaže - vi obračunavate naknadu kako treba, ali primenjujete pogrešan fond sati. I opet isplaćujete manje.
- Veštačenjem o toku postupka utvrđeno je da je NSZ plaćala korisnicima naknade manje od 80 posto, iako se ona obračunava i kao bruto kategorija. Manje od zakonskog minimuma. Takođe, u postupcima se utvrdilo, nezavisno od fonda sati koji se primenjuje prilikom obračuna, da je ta naknada uvek manja od zakonom propisanog minimuma, što znači da opet NSZ nije isplaćivala pripadajuće iznose korisnicima naknade, saglasno rešenju koje je prethodno donela, tvrdi advokat Dojčinović.
Posle toga, sudska praksa u Kragujevcu biva šarolika. Jedan broj sudija Osnovnog suda odbija zahteve, a drugi usvajaju i faktički od januara 2017. pa sve do decembra prošle godine, nema ni jedne odluke Višeg suda po tom pitanju, iako je 13.000 predmeta bilo u radu. U decembru, Viši sud donosi odluku da korisnici naknade nemaju uopšte pravo na naknadu.
- To rešenje sada sud navodi kao zakonito, iako se u potpunosti razlikuje od instrukcija koje je prethodno dao osnovnim sudovima, u rešenjima kojim je ukidao tadašnje presude. Potpuno nešto treće je izabrao sud kao rešenje, kaže Dojčinović.
U odlukama Višeg suda kaže se da je NSZ radila po nalogu državnog revizora ne uzimajući u obzir drugi izveštaj revizora nego samo onaj prvi iz 2011. godine, da je tretirala naknadu kao bruto kategoriju i nema nepravilnosti u radu, uz potpuno zanemarivanje drugog revizorskog izveštaja iz 2014-2015. godine, u kome se kaže da je NSZ pogrešno obračunavala naknadu.
- Dokazi koji su predloženi i koji su isticani u toku prvostepenog postupka i posle i po žalbi, jednostavno za sud ne postoje. Niti se bave tim izveštajem, niti ga obrazlažu, jednostavno ignorišu njegovo postojanje na štetu korisnika naknada. Tako da imamo situaciju potpuno šizofrenu da u jednom periodu od četiri-pet godina imamo 4.000 presuda potvrđenih od strane Višeg suda, gde se kaže da ljudi imaju pravo, a nakon toga imamo period gde sud kaže da u zavisnosti od izvođenja odgovarajućih
dokaza stranka može imatipravo, a i ne mora na naknadu štete, da bi sada sud rekao da nezavisno od bilo čega što se izvelo u postupku strane nemaju pravo na nadoknadu štete jer nisu oštećene radom Nacionalne službe, kaže Ivan Dojčinović.
Kraće rečeno, ko je naplatio naplatio je, ko nije, nikad neće. Jedino ako se po ustavnimžalbama ne dogodi neko čudo, jer je jedino još to preostalo.
Ovakva situacija svakako izaziva pravnu nesigurnost jer od ljudi koji su, recimo u istoj firmi, proglašeni tehnološkim viškom, jedni su naplatili svoja potraživanja, a drugi koji su imali manje sreće u istoj situaciji nemaju pravo na naknadu štete.
- Vi ne smete da imate od strane viših-žalbenih sudova dve različite presude u jednoj istoj pravnoj situaciji, a mi smo u Kragujevcu imali skoro 4.000 pravosnažno okončanih predmeta, koji su naplaćeni. Ovo je situacija koja nije normalna i to znaju svi, od sudija, preko advokata do samih stranaka. Ovo je presedan, jer se ovakva opstrukcija i ignorisanje prava nikada nije desila u istoriji srpskog pravosuđa, ističe advokat Dojčinović.
Ostalo im je još da upute ustavne žalbe Ustavnom sudu, a ukoliko i on sve potvrdi preostaje samo Strazbur, što povlači još četiri-pet godina borbe za pravdu.
- Ako mi ovaj postupak sada ne sprovedemo do kraja,ne pričam samo u svoje ime, nego iznosim stav svih kolega, mi ćemo dozvoliti da se ovakva stvar u budućnosti ponovi i dovede nas u nezavidnu situaciju. Po meni, ovo je jedna politička odluka, jer ne vidim ni jedan racionalni razlog i obrazloženje, kaže advokat Ivan Dojčinović.
PODACI OSNOVNOG SUDA
Ukupno je bilo 17.405 tužbi
Prema podacima Osnovnog suda, a na zahtev avokatske kancelarije Kastratović & Dojčinović od 9. juna 2017. godine, ukupno je vođeno 17.405 parničnih postupaka protiv Nacionalne službe za zapošljavanje, nerešeno je ostalo 13.502, a rešenih – pravosnažno okončanih – 3.903. Dakle, 13.502 korisnika je jednim potezom trajno odbijeno i neće moći da ostvari naknadu štete.
Svaki pojedinačni predmet ima troškove na ime sudskih taksi, veštačenja, advokatskih usluga... Da se postupak ekspresno završio troškovi bi izašli na 50.000, dinara, što je u praksi retkost, pa su ti iznosi višestruko veći, s obzirom na dužinu trajanja postupka i višegodišnja lutanja sudova.