I prošle subote bio je skr5oman broj antirežimskih protestanata, ali je viđeno nešto novo: Svim liderima opozicije ponuđeno je da se obrate građanima, stranke su na Đačkom trgu imale svoje štandove gde su ljudi mogli da razgovaraju sa stranačkim prvacima ili da im ostavljaju napisana pitanja sa telefonom za odgovore

U okviru šetnji „Jedan od pet miliona“ protekle subote održan je protest koji su organizatori nazvali „Srbija na nogama“. Okupili su se građani, ali i opozicioni lideri, članovi Pokreta slobodnih građana i stranaka koje čine Savez za Srbiju, koji su prvi put pozvani da šetaju, govore i upoznaju sa građanima, kako bi se „razbio zid“, otklonile neke predrasude i stvorilo jednistvo pobunjenih protiv aktuelne vlasti, koje je, kako je poručeno sa skupa, neophodno za dalju borbu.
Kragujevčani su dvadeset peti put od Robne kuće prošetali centralnim gradskim ulicama do Đačkog trga, na kojem su ih ovoga puta dočekali štandovi Pokreta slobodnih građana, Demokratske stranke, Dveri, Stranke slobode i pravde i Narodne stranke. Uz zvuke bubnjeva počeo je “govornički“ deo protesta, a okupljenima su se obratili opozicioni lideri Sergej Trifunović, Zoran Lutovac, Boško Obradović i Dragan Đilas.  
Kragujevčanima se obratio i Vladimir Gajić, advokat i predsednik Pravnog saveta Narodne stranke.
- Opozicija ima samo jedan zadatak koji treba da ispuni, a to znači da bude u jednom frontu, na jednoj listi i da solidarnost bude motiv koji će je voditi. Nema trulih kompromisa, nema lažnih dijaloga, nema popuštanja", rekao je Gajić isped Prve kragujevačke gimnazije.
Kada, kako kaže, režim diktature bude pao, treba da se promeni sistem i pokrene postupak pred Ustavnim sudom radi zabrane rada Socijalističke partije Srbije, Srpske napredne stranke i Srpske radikalne stranke, da im bude zabranjeno obavljanje bilo kakvih funkcija u javnom životu.
Član nekadašnjeg „Otpora“ Srđan Milivojević okupljenima je rekao da mora da se vrati akademska čestitost.
- Niko ko je danas na vlasti nema šta da traži sutra u političkom životu. Mora biti donet Zakon o lustraciji i Zakon o ispitivanju porekla imovine, smatra Milivojević.

Jedinstvo kao uslov za uspeh

Ovoga puta su se pod sloganom „Istrajnost, solidarnost i poverenje“ ujedinile opozicione stranke, organizatori protesta i građani. Atmosfera je bila pozitivna, iako je broj građana bio dosta manji nego tokom prvih šetnji, kada je masa brojala više hiljada ljudi. Opozicioni lideri bili su zadovoljni što je sve bilo u znaku jedinstva.
- Ovo je prvi put da je organizator protesta želeo potpuno otvoreno da političari i lideri stranaka učestvuju na protestu. To je jedan vrlo interesantan koncept, jer su ljudi malo prezasićeni politikom i dosta toga negativnog se vezuje za stranke, ali to ne znači da nema i pozitivnih stvari, a ovaj potez Kragujevčana da pozovu opozicione političke stranke i lidere da se predstave građanima zaista je jedan nov i lep znak da zapravo dobijemo priliku da predstavimo sebe, svoje ljude i ideje. Ovo je za mene bilo jedno izuzetno dragoceno iskustvo, rekao je nakon protesta lider Dveri Boško Obradović.
Lider Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović istakao je da se od početka svog ulaska u politiku zalagao za jedinstvo naroda i svih opozicionih elemenata, jer svi imaju zajednički cilj.
- Poruka je svakako jedinstvo i to je ono što je za mene najbitnije. I pored političkih neslaganja mi možemo da govorimo o stvarima o kojima se ne slažemo i imamo potpuno različite stavove i mišljenja na jedan kulturan način, ali to je nešto što bi tek trebalo da usledi kad oteramo nekulturu, a i to je veliki posao, objasnio je Trifunović.
Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas zahvalio se organizatorima iz Kragujevca i složio sa porukama o značaju jedinstva, kako opozicije, tako i građana.
- Samo svi zajedno možemo da promenimo ovu vlast, a onda će doći vreme da svako pokaže svoje specifičnosti. Mislim da je dobro što smo se okupili i poslali poruke bez mržnje, bez agresije, jer je dovoljno podela u Srbiji. Moramo da okrenemo našu budućnost na neku drugu stranu, smatra Đilas.
Lider Demokratske stranke Zoran Lutovac podseća i da su članovi opozicije od početka prisutni na protestima.
- Možda je prvi put opozicija za mikrofonom, ali ljudi koji su članovi stranaka, simpatizeri, glasači su sve vreme na ovim protestima. Mi smo građani kao i svi drugi. Ja kao građanin, ali i kao lider stranke, ne smatram se ni manje ni više važnim da bi tražio svoje mesto na protestu. Nije poenta da se mi borimo ko će stati za mikrofon. Najmanje što treba ljudima je da im objašnjavamo kako je njima. Nama je potrebno da definišemo šta ćemo da uradimo i mi smo to definisali u Sporazumu s narodom, jasno smo rekli šta želimo, izneli zahteve prema vlasti i ako se to ne ostvari onda će mnogo više građana biti na ulicama, rekao je Lutovac.
Organizatori protesta su zadovoljni skupom „Srbija na nogama“ i poručuju da su ostvarili svoju zamisao, ali da je neophodan kontinuitet jedinstva.
- Skup je bio uspešan pre svega zbog atmosfere koja je bila. Prvi put su ljudi iz opozicije izašli na ulicu, a da su ih organizatori pozvali s voljom i željom da dođu i svi su bili veoma opušteni. Broj ljudi mi nije toliko bitan. Bila mi je bitna atmosfera i poruka. Ako  se precizno definišu ciljevi političkog delovanja, razlike mogu da se zanemare, pa kad budu bili izbori onda će te razlike doći do izražaja, gde će građani odlučiti koja im se politička opcija više dopada, kaže Nebojša Veljković, jedan od organizatora protesta u Kragujevcu.
Po njemu je neophodna saradnja između opozicije, organizatora protesta, nevladinog sektora, medija, građanskih udruženja i slobodnih intelektualaca.
- Ovo liči na početak predizborne kampanje, ali sigurno nije. To nije ni bio cilj, jer ne znamo kada će izbori. Pod ovakvim uslovima se neće izlaziti na izbore i mi nemamo mandat da okupimo opoziciju da ih nateramo da budu na jednom mestu, ali za ovih šest meseci ja sam stekao utisak da su oni mnogo jedinstveniji u ovome što se trenutno radi oko protesta nego što to može da izgleda u medijima i u javnosti, objasnio je Veljković.
Lutovac je istakao da u prilog tome govore skupovi koji su sada iznad bilo kojih razlika u političkim programima i ideologijama, jer je zajednički cilj borba za normalnu Srbiju koja bi trebalo da bude ideologija svakog normalnog čoveka.
Boško Obradović je istakao da zajedničke aktivnosti govore o zrelosti opozicije i nada se da će je građani prepoznati.
- Kao što je svima, nadam se, poznato, naša ideja nije da mi dođemo na vlast kada padne vlast Aleksandra Vučića, naša ideja je da dođe jedna nestranačka grupa prvorazrednih stručnjaka koji će urediti kompletan sistem u Srbiji – medije, izbore, pravosuđe, parlament, da ti ljudi budu vlada stručnjaka koja će trajati godinu dana, pa tek onda da idemo na nove izbore gde ćemo se svi takmičiti sa svojim programima, a onda neka pobedi onaj za koga će narod glasati slobodno, bez pritisaka i ucena.

Kragujevčani postavljali pitanja

Na Đačkom trgu tokom protesta građani su mogli i da postavljaju pitanja opozicionim liderima koji su bili raspoloženi za razgovor. Osim te, Kragujevčani su imali priliku da na papirima postave pitanja i ostave svoje kontakt telefone, a političari su obećali da će ih pozvati i odgovoriti im, što je bilo veoma dobro prihvaćeno među okupljenima, ali i onima kojima su pitanja upućena. Ovo je još jedan od načina na koji se mogao uspostaviti dijalog između važnih činilaca aktuelnih protesta.
- To da građani mogu da ostave svoja pitanja i da mi imamo obavezu da im se javimo i odgovorimo na njih je nešto što do sada nisam video u Srbiji i zahvalan sam Kragujevčanima i organizatorima što su razbili barikadu, između političara i naroda i što su nas zbližili. Nećemo se u svemu složiti, ali krenuli smo da komuniciramo i da se bolje upoznajemo, smatra Boško Obradović.
Iz Kragujevca su tokom proteklih šest meseci poslate brojne slike i poruke značajne za proteste, ali je poslednji skup svakako bio nešto novo i za sada deluje kao primer dobre prakse. Opozicija je, međutim, poručila da je Kragujevac značajan centar koji ne treba zanemariti ni u kontekstima van protesta.
- Kragujevac je jedan od najbitnijih gradova. Kragujevac je prvo imao jednu svetlu istoriju opozicionog delovanja u svakom smislu, tako da je u tom smislu Kragujevac stvarno srce Srbije, rekao je Trifunović.
Lutovac smatra da je promenama o kojima se govori decentralizacija izuzetno važna, pa tako vidi i Kragujevac kao jedan od, administrativnih, političkih i kulturnih centara.
- Moramo da napravimo Srbiju u kojoj će svaki regionalni centar dobiti posebnu pažnju, jednu vrstu autonomije, podstreka da razvija kao administrativni, politički i kulturni centar, razvija ceo region. To mora da bude naša politika. Ne politika gde će jedan čovek ili grupa ljudi iz Beograda da određuje svakome šta će da radi, pa i ko će biti direktor Gimnazije u Kragujevcu. To više ne sme da se radi, smatra Lutovac.
Od kada su protesti napunili šest meseci postojanja pojavile su se brojne analize stanja – šta je postignuto, šta je moglo bolje, na čemu su protesti pali i koliko će još da traju. Lider Pokreta slobodnih građana podseća da nema nikakvih rokova i da je reč o dugim procesima čiji uspeh zavisi od strpljenja i polemike o vremenu, pa i od uzdržavanja od svođenja bilo kakvih računa u ovom trenutku.
- Nema rokova. Desiće se onda kad bude trebalo da se desi i onda kad bude zrelo da se desi. Glavni krivci za ovo smo mi. Vučić je samo posledica našeg nedelovanja, tako da onog momenta kad prestanete da se pitate o rokovima to će da se desi, objasnio je Trifunović.
Dragan Đilas ipak podseća na postignuća tokom trajanja protesta.
- Mislim da je ovaj protest promenio Srbiju, da su ljudi pokazali hrabrost. Na kraju, došli smo do bojkota Skupštine od strane opozicije, da nećemo na izbore pod ovim uslovima. Mi samo moramo da nastavimo ne očekujući pomoć od nekoga i verujući u to što govorimo i u to što ćemo zaista uraditi.
Lider Dveri takođe je podsetio na događaje i promene koje su se desile.
- Veliki sam protivnik onih koji govore  da su se protesti ugasili, propali, da nema ništa od toga – to je jedna krupna laž i velika zlonamernost prema svim onim herojima, posebno ljudima u malim gradovima koji su protestvovali tokom ovih šest meseci. Mnogo je urađeno – ljudi su se oslobodili straha, izašli na ulice, pokazali su građansku hrabrost, pokrenuli političke promene, pritisli smo vlast, došlo je do smene određenih fukcionera. Nismo završili posao, ali smo na tom putu.