Kroz zabavu o drevnim običajima i tradiciji
Kragujevčanin Goran Anđelković, koji već godinama radi kao đakon Srpske pravoslavne crkve u Zapadnoj Evropi, osmislio je društvenu igru inspirisan praistorijskim kulturama na ovim prostorima
Đakon Goran Anđelković služi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Eparhiji zapadnoevropskoj na jugu Francuske i severu Španije i decenijama se bavi grbologijom (heraldikom). To njegovo znanje o našem nasleđu, plus dva meseca totalne izolacije u Francuskoj tokom prvog talasa pandemije, doprineli su da dovrši svoju davno začetu ideju - društvenu igru na temu našeg praistorijskog nasleđa „Lepenku”.
Ova igrica za cilj ima da se ljudi bolje i bliže upoznaju sa kulturom, pismom i običajima takozvanog Dunavskog perioda naše praistorije, Vinčanskom kulturom i Lepenskim virom.
- Za vreme totalne blokade od skoro dva meseca zbog korone u Francuskoj u samoizolaciji, gde nismo smeli da napuštamo domove, pa čak ni da služimo službe u crkvi, razmišljao sam o srpskoj kulturi, tradiciji, običajima... i simbolima koji se na ovim našim prostorima „protežu” čak do praistorije. Želeo sam da napravim nešto što bi pomoglo mlađoj populaciji da se edukuje, a nama starijima da se podsetimo da naši narodni, pa čak i crkveni običaji sežu i imaju korene čak u tim drevnim vremenima
praistorije, započinje priču đakon Goran o idejama iz kojih je nastala igrica „Lepenka”, inspirisanom takozvanim Dunavskim periodom tog doba.
Igra koju je on osmislio povezuje Lepenski vir, Starčevačku i Vinčansku kulturu sa današnjim dobom, a mogu da je igrju dva ili tri igrača.
- Prvobitni šator, a potom kuća, pravljena je trostrano na šestini kruga i na taj i takav „prostor” asocira sama tabla na kojoj se igra odvija. Svako na početku izvlači po jedan kamenčić na kome treba da prepozna oznake iz Vinčanskog prapisma i uporedi ga sa današnjim. U pitanju su simboli, neka vrsta „prapisma” iz kojih će se kasnije razviti sva „pismena” i na Istoku i na Zapadu, pojašnjava on.
Prag, ognjište i uprtnik
Ime igri „Lepnka” dao je i po reci Lepenici, ali i kulturi Lepenskog vira i samom pojmu „lepenka” - vrsti podizanja kuća koje su u to vreme bile lepljene blatom, što se jasno vidi na arheološkim nalazima.
Igra se sastoji iz tri dela i ima tri različita „sistema dinamike”.
- Prvi deo je obrazovni i u njemu treba da prepoznamo jedan Lepenski znak ili slovo koje bi odgovaralo našem, sadašnjem ćiriličnom pismu. U drugom delu postvaljamo „tegove” na svakom ćošku od „šatora” ili „kuće” koji imaju prag, ognjište i uprtnik. U trećem delu u igru uvodimo figurine koje predstavljaju nekadašnje „zaštitnice” koje su bile čuvari domova, ljudi i njihovih porodica, uvodi nas Goran u tajne igranja „Lepenke”, u kojoj nije samo cilj da se sakupe poeni i pobedi, već da se
igrajući je postigne zajedništvo porodice i zajednice koje je tada postojalo, a koje toliko nedostaje savremenom čoveku.
Svi elementi igre su prirodnog porekla jer je njegova zamisao bila da u svakom segmentu što više približi i dočara taj prastari period.
- Sama tabla za igru je istkana od trava poput asura, a figurine su od kamenčića. Tu su i školjke koje trebaju da nas podsete da su one bile prva zvanična moneta na svetu. U igri postoje i „Svetlosni zraci” (tadašnja u Vinčanskoj kulturi - „Svetlosna slova” Z, S i Š) koji su neka vrsta „džokera” i ako njih izvučete, njima možete da poboljšate svoj stanje na tabli ili da vas izvuče iz neke „nevolje”, kao na primer kada „upadnete” u živi pesak, nastavlja đakon Goran Anđelković.
Za razliku od svih ostalih društvenih igara u „Lepenki” se umesto kockice koristi štapić (naravno, od prirodnog materijala - drveta) i on predstavlja četiri prirodna elementa koje i danas u svojim običajima koriste Srbi, ali i svi ostali narodi na svetu, a to su: vatra (Sunce), zemlja, vazduh i voda, otletvorene kroz četiri ondašnje „žrtvene životinje” - jagnjeta, petla (ili pauna), svinje i šarana.
Sve od prirodnih materijala
Partija u proseku traje oko pola sata, u sklopu nje dobijate i sva pravila i pojašnjenje o načinu igre, ali i brojna saznanja o tom periodu naše Dunavske praistorije koje je njen tvorac đakon Goran Anđelković „podelio” sa potencijalnim igračima „Lepenke”. Inače, postoji i ideja da igra zaživi i u virtuelnom-video formatu. Za sada se igra prodaje samo na francuskom, ali se njen autor nada skorijem pojavljivanju i na našem tržištu.
Kada mu poslovi u crkvi dozvoljavaju i u svoje slobodno vreme naš sagovornik sem heraldike i grbologije izučava i stare tehnike borenja. Taj njegov hobi doneo mu je brojne uloge u igrano-dokumentarnim serijalima istorijske tematike. Upravo pre letošnjeg dolaska u Kragujevac snimao je fil „Poslednji dvoboj”.
- Francuska u kojoj trenutni živim obiluje brojnim dvorcima i zamkovima. Taj ambijent je inspirativan i naročito interesantan američkoj filmskoj publici i produkcijskoj kući „21. vek” koja snima filmove sa tematikom Srednjeg veka. U ovom poslednjem filmu koji govori o poslednjem pravom dvoboju, duelu iz časti, igrao sam jednog zapadnevropskog vlastelina, kaže Goran Anđelković, kome je umešnost mačevanja donela rolu u ovoj produkciji.
Pa, eto, pošto KOVID-19 ne popušta, vreme u kući možete da provedete igrajući „Lepenku” koja nas podseća na našu praistoriju ili pogledate neku od istorijskih produkcija (ima ih na internetu) u kojima Kragujevčanin Goran Anđelković umešno barata kopljem, lukom i strelom ili se mačuje.