Bolja zaštita ili izrabljivanje radnika
Dok su sindikati novi zakon dočekali „na nož“ jer smatraju da je on „protiv radnika Srbije”, a da će njegova primena da ozakoni dalje „izrabljivanje sirotinje“, u Ministarstvu za rad tvrde da će na ovaj način svi radnici imati isti radno pravni status
Iako aktuelna zakonska regulativa ne zabranjuje, ali ni ne definiše preciznije takozvani „rad na lizing”, odnosno ustupanje ljudskih resursa, prema nekim procenama bar 60.000 radnika u Srbiji angažovano je upravo na taj način. Takav oblik rada podrazumeva da se radnici zapošljavaju kod specijalizovanih agencija, a one ih onda „ustupaju” poslodavcima kojima su potrebni radnici na privremenim i povremenim poslovima.
Budući da postoje brojne nedoumice u vezi sa načinom na koji agencije u Srbiji angažuju radnike, država je procenila da je potrebno da se ta oblast reguliše posebnim zakonom, pa je tim povodom prošlog utorka u Kragujevcu organizovana prva od pet javnih rasprava o Nacrtu zakona o agencijskom zapošljavanju na lizing, koji je Ministarstvo rada nedavno objavilo. Ovim zakonom je, pored ostalog, predviđeno da poslodavac može da unajmi do 30 odsto od ukupnog broja zaposlenih, a iz zakona će
biti izuzeti državni službenici, oni koji rade posredstvom omladinskih i studentskih zadruga i firmi koje pružaju usluge drugim preduzećima na poslovima obezbeđenja, održavanja higijene i sličnim.
Nakon Kragujevca, razgovori na ovu temu do 23. novembra biće organizovani još i u Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru i Beogradu.
Sindikati: nepotreban oblik zapošljavanja
Iznajmljivanje radnika na lizing odavno je praksa na domaćem tržištu rada, ali je to, tvrde u kragujevačkom ogranku Saveza samostalnih sindikata Srbije, rađeno potpuno nezakonito, ali uz prećutnu saglasnost nadležnih, pre svega Ministarstva rada. Oni su novi zakon dočekali „na nož“ jer smatraju da je on „protiv radnika Srbije” i da je gori čak i od „najgoreg Zakona o radu”, a da će njegova primena da ozakoni dalje „izrabljivanje sirotinje“.
– Ove agencije za iznajmljivanje radnika u Srbiju su došle još 2003. i to skoro neprimetno i mimo domaće zakonske regulative. Najpre su stigle inostrane, iz Švajcarske, SAD i drugih država, a u međuvremenu su registrovane i one domaće, kojih danas ima čak 116, i koje, sve skupa, već godinama, uz prećutnu podršku Ministarstva rada, inspekcijskih službi i drugih nadležnih organa, potpuno nezakonito iznajmljuju radnike na lizing, pošto im važeći propisi nikako ne omogućavaju da se bave tom
delatnošću. Ovaj zakon legalizuje obespravljenost radnika i dovodi pola miliona radnika u Srbiji u nezavidan položaj, jer će zakon omogućiti da toliko njih bude zaposleno putem lizinga, odnosno iznajmljivanjem radnika, rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Kragujevca Jugoslav Ristić.
On smatra da je ovo potpuno nepotreban oblik zapošljavanja jer već imamo zakonski uređene povremene i privremene poslove, rad na određeno vreme, probni rad. Ovde je, tvrdi Ristić, reč o „krađi tuđeg rada”, jer agencije za zapošljavanje ne obavljaju nikakvu delatnost, nego samo koriste tuđu nesreću i siromaštvo kako bi na njima zaradili.
- Mi smo u principu protiv ovakvog oblika rada jer smatarmo da on pogoduje samo ljudima koji hoće da žive bez rada, ali smo svesni da će taj Zakon ipak biti usvojen, pa ćemo uputiti primedbe i pokušati da maksimalno smanjimo broj onih koji će raditi na ovaj način, da taj radnik bude skuplji za poslodavca, kao što je u Evropi, i da ovakav način zapošljavanja bude izuzetak a ne pravilo, kao što je to kod nas, kaže Ristić.
Radnik koji se „zaposli“ posredstvom agencije biće iznajmljen poslodavcu koji neće imati nikakve obaveze prema njemu i poslodavac u svakom trenutku može da mu kaže da mu više nije potreban. Iznajmljeni radnik, nadalje, neće moći da podigne kredit kod banke, bez čega je danas nemoguće da se reši bilo koje ozbiljnije egzistencijalno pitanje.
U Ujedinjenim granskim sindikatima „Nezavisnost” koji imaju i svog predstavnika u radnoj grupi za izradu novog zakona, kažu da su dostavili niz primedaba i da su mnoge prihvaćene. Kao naročito značajnu ističu da su uspeli da ograničene procenat zaposlenih kod poslodavca preko agencija za lizing na 10 odsto, a uz posbeno odobrenje Ministarstva za rad još dodatnih 20 odsto.
- Tražimo da svi koji su zaposleni preko agencija imaju sva prava koja se garantuju Zakonom o radu, tako da ćemo tražiti još jednu izmenu člana 13. novog zakona, a ona se odnosi na angažovanje zaposlenih prilikom najave štrajka. Slažem se sa kolegom Ristićem da je sve ovo nepotrebno s obzirom da postoji dovoljan broj raznih oblika zapošljavanja koji su definisani Zakonom o radu, rekao je Dejan Đokanović predsednik UGS „Nezavisnost” u Kragujevcu.
Ministarstvo: ista prava za sve zaposlene
Predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da država novim zakonskim rešenjima pokušava da uredi ovu oblast i iz pravnog vakuuma izvuče više desetina hiljada ljudi koji rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Ti ugovori će otići u prošlost, a sa njima i ovaj modni trend, koji je kao isplativa kategorija zavladao u srpskim kompanijama, koje za male pare dobijaju kvalitetnu radnu snagu.
Drugim rečima, zakonom će biti uređeno da agencije za lizing mogu da zaključuju ugovore o radu na neodređeno ili određeno vreme, a radnici angažovani posredovanjem agencija bi trebalo da imaju istu platu kao i radnici firme-korisnika u kojoj su angažovani, kao i pravo na bolovanje, godišnji odmor, pa i otpremninu ako bude prestala potreba za njihovim radom. Tako će, najzad, ovi ljudi dobiti pravnu zaštitu, koju do sada nisu imali, zbog čega njihovim statusom i pravima nije mogla da se
bavi ni inspekcija rada.
Nacrt zakona predviđa da radnik preko jedne ili više agencija za zapošljavanje može da radi kod istog poslodavca do 24 meseca, a u slučaju da ostane na radu i nakon isteka dve godine mora da dobije ugovor o radu na neodređeno vreme, ali samo u slučaju ako pokrene postupak pred sudom protiv poslodavca.
Iako je ovom skupu trebalo da prisustvuju i predstavnici agencija koje se bave zapošljavanjem radnika na lizing, pojavila se predstavnica samo jedne agencije koja je odbila da da izjavu za medije.