Na najprestižnijem takmičenju za mlade umetnike, koje organizuje Niš art fondacija, Kragujevčanin Milan Stepović osvojio je prvu nagradu. Među 1.500 crteža, slika, grafika i skulptura stručni žiri je izabrao 47 radova, a za najbolje delo proglašena je Milanova slika „Hedonizam“.

Koliko ova nagrada znači u svetu mladih umetnika govori činjenica da na ovom festivalu učestvuju i već afirmisani umetnici do 35 godina, koji iza sebe već imaju po nekoliko izložbi, pa ne čudi da skoro svi studenti FILUM-a već godinama šalju svoje radove na konkurs, nadajući se bar pohvali. Da stvar bude zanimljivija, naš sugrađanin je osvojio prvu nagradu iako je ovo bio prvi put da učestvuje na nekom ozbiljnom takmičenju, pa je sreća, ponos, ali i odgovornost da opravda nagradu tim pre i veća. 

- Slika je nastala prošle godine za završnu izložbu FILUM-a. Već tada sam želeo da je pošaljem u Niš, ali da sam to uradio ne bih imao čime da završim godinu. Takođe, slika je dva metra puta metar i po, pa mi je trebalo mnogo vremena da je završim uz obaveze koje sam imao na fakultetu. Organizatori svake godine nagoveste dobitnicima da bi trebalo da se pojave na završnoj svečanosti, pa kada su me pozvali i rekli da bi bilo lepo da dođem, profesor Goran Rakić mi je rekao da očekujem neku nagradu. Ipak, smatrao sam da se radi o pohvali ili, u najboljem slučaju, trećem mestu, objašnjava naš sagovornik.

Međutim, kada su proglasili njegovo ime, kaže, osećaj je bio neverovatan, u istom trenutku preplavili su ga iznenađenje i oduševljenje, jer je ovo najznačajniji događaj u njegovom životu. 

Zanimljivo je da pre samo pet godina ovaj mladi umetnik sebe ne da nije video u slikarstvu, već se time nije ni bavio. Milanova priča je netipična, jer njegov talenat još u ranom detinjstvu nisu otkrili roditelji, prijatelji ili nastavnici. NJegova priča ne počinje sa prvim blokom za crtanje i bojicama koji najčešće i opredele  budućnost deteta. On je imao sasvim drugačiji put. Završio je Prvu tehničku školu, a zatim upisao Visoku školu strukovnih studija za vaspitače. 

Kako sam priznaje, tamo je izdržao samo nedelju dana i uz ozbiljan prekor roditelja vratio se kući. Rešio je da pauzira tu godinu i sasvim slučajno je video oglas za časove slikanja. Prijavio se više iz hobija, ali je veoma brzo savladao potrebne veštine i počeo da se sprema za prijemni ispit na Filološko umetničkom fakultetu.

- Prvi put sam počeo da crtam u srednjoj školi kada su ostali učenici odgovarali, pa je moj talenat primetila profesorka kod koje sam išao na privatne časove. Talenat je ono bez čega se ne može, tome i služi prijemni da bi se otkrili talenti, ali se onda on vežbanjem na fakultetu usavršava. Po meni, u likovnoj umetnosti mora da postoji nešto više od zanata, mora da postoji nešto metafizičko, skriveno, nešto što ne može da se iskaže rečima. Svaki umetnik može da iznese subjektivno mišljenje o onome što je naslikao, ali pitanje je kakve će emocije delo da izazove kod posmatrača, ističe Milan Stepović.

Baš zato je za temu svojih slika izabrao motiv đubrišta, jer - po njemu - ono najbolje svedoči o čoveku danas. 

- Velika je razlika između lepog i uzvišenog. Lepo je ono što se dopada na prvi pogled, a to je na slici nešto što je harmonično, a uzvišeno je ono gde je subjekat, umetnik ili posmatrač u potpunosti poražen. Ispred takve slike ne osećate neki doživljaj lepote, ali vas ona šokira, iznenadi i u vama budi neki osećaj straha ili nelagodnosti.I zato moje slikarstvo teži tome da bude više uzvišeno nego da bude lepo.

Zanimljivo je da je njegov put do realizma koji danas slika išao preko renesanse i kopija starih majstora. Kopirajući slike nekih od najpoznatijih renesansnih umetnika, dobio je zadatak da Veneru i tri gracije sa Botičelije slike  „Proleće“ prenese u savremeno doba.

Prvo mesto gde ih je ubacio bilo je đubrište, a objašnjava da mu je bilo fascinantno što su ljudi dolazili da vide sliku i više nisu obraćali pažnju na Veneru nego ih je provociralo mesto na kome se ona nalazi.

U dogovoru sa mentorom Goranom Rakićem rešio da počne da se bavi samo scenama iz savremenog života i tako je nastala serija slika sa motivom đubrišta. Ona koja je osvojila nagradu u Nišu naslikana je kao treća, a ujedno je bila i njegov završni rad na studijama.

- Ja sam slikar realizma, a u umetnosti realizma je najbitnije da umetnik bude dosledan svom vremenu. Postoji mnogo stvari koje mogu da slikam - portrete, mrtvu prirodu... - ali sve to je fotografija odavno rešila. Pojavom fotografije bilo je potpuno besmisleno oslikavati nešto što fotoaparat može da uradi tehnički mnogo savršenije nego slikar. Zato sam izabrao đubrište jer je to tema koja najviše svedoči o čoveku koji je zanemario duhovnu stranu, komentariše Stepović.

Objašnjava da mu je najteže da izbegne da mu se motivi na slikama ponavljaju, pa je u novoj seriji koju je započeo po dobijanju nagrade nastavio da se bavi istom tematikom, ali na đubrišta ubacuje i figure. Radi se o ljudima koji se mogu naći na takvim mestima, o pijancima, beskućnicima, prosjacima. Đubrište je nešto što ih sve povezuje, a na svojim slikama nastoji da pokaže kolika i kakva je uloga čoveka u takvim sudbinama.

Kao najzaslužnijeg za uspeh naš sagovornik navodi mentora Gorana Rakića bez koga kaže da ne zna u kom bi pravcu završio. 
- Goran je veoma strog i kritičan profesor. Uvek iznese svoje iskreno mišljenje, realnu sliku kakva god da je. Nikada nas nije motivisao da radimo nešto što nije dobro i nikada nije okrenuo leđa studentu. Pored njega tu su i drugi profesori i asistenti, kojima sam zahvalan, jer sve što sam naučio, naučio sam na fakultetu. Zadovoljstvo je raditi sa takvim umetnicima, kaže Milan.

Iako ambicizno radi na novoj seriji za koju kaže da je mnogo bolja i veštija od prethodne, već mu se posle nagrade javljaju kustosi koji žele da izlaže slike u njihovim galerijama. To mu prija i nada se da će uskoro prirediti i prvu samostalnu izložbu, a do tada slede mu master studije na Filološko umetničkom fakultetu. Vrednu novčanu nagradu će iskoristiti za nastavak školovanja, za kupovinu platna, boja, materijala, a ne isključuje mogućnost i da ostane na fakultetu - ako za to postoji mogućnost.