Zapali u dužničko ropstvo
Grupa od 33 meštana kroz prinudnu naplatu mora da namiri visoku cenu zemlje koja im je oduzeta 1978. godine za potrebe „Zastave”, a potom vraćena. Tada im je plaćano 1.500 dinara za ar, a sada moraju taj isti ar da plate 1.000 evra, pa traže da se odreknu tih parcela jer će ostati bez kuća i imanja
Korman polje postalo je čuveno 2010. godine kada je država nameravala da ekspropriše 82 privatne parcele od ukupno 30 i više hektara za formiranje zone u kojoj je fabrike trebalo da izgrade „ Fijatovi” kooperanti. Plan je propao jer je država nudila prvo 350 evra, pa na kraju 1.000 evra za ar, a vlasnici su tražili celih 4.000 evra.
Bilo je tu svega, od protesta, do žandarmerije koja je obezbeđivala geometre, a na kraju je država odustala od eksproprijacije, pa je nova radna zona za „Fijatove” kooperante nikla na prostoru kasarne u Grošnici.
Ako je neko pomislio da je od tada u Korman polju, gde parcele uglavnom poseduju meštani susednog Maršića, stanje mirno i da ratari nesmetano obrađuju svoju zemlju i njom raspolažu, grdno se vara. Ovde ponovo vri kao u loncu, a na delu je velika muka i ugrožena egzistencija 33 porodice kojima je odlukom suda došlo rešenje, a potom i prinudno izvršenje da moraju da plate parcele koje su im eksproprisane.
Ali, ta zemlja njima je oduzeta davno, još 1978. godine za potrebe širenja Fabrike automobila „Zastava”. Kako na tih oko 60 hektara „Zastava” nije ništa izgradila meštani su odavno počeli da traže, sudskim putem, da im se oduzeto vrati, odnosno da se obavi reeksproprijacija.
Tržišna cena
Nekima koji su vraćanje tražili pre mnogo godina parcele su vraćene, a oni su morali da vrate državi pare koje su dobili kao naknadu, pod prihvatljivim uslovima. Oni, pak, koji su vraćanje zemlje zatražili u novije vreme dobili su od suda rešenje da im se zemlja vraća, ali je dosuđeno vraćanje nadoknade koju im je platila država u iznosu od 1.000 evra po aru, što je navodno tržišna cena zemlje na ovoj lokaciji.
Dragiću Stankoviću došlo je rešenje o prunudnoj naplati, po kome treba da vrati pet miliona dinara za 62 ara zemlje koja mu je oduzeta pre 41 godinu, a sada mu je vraćaju. Na to se dodaju sudski troškovi od 300.000 dinara.
Prinudna naplata se kod ovog meštanina Maršića sprovodi već godinu dana i za to vreme mu se odbijalo dve trećine plate, a od pre dva meseca skidaju mu pola zarade.
- Od svih meštana kojima je pre četiri decenije oduzeta zemlja za „Zastavu” ima više grupa njih u razkličitim fazama pravsnog postupka. Neki su pokrenuli sudski postupak da vrate nadoknadu po istoj ceni koliko je platila država njima, a neki su, na primer, uspeli da se ponovo uknjiže na parcelama koje su im oduzete bez vraćanja ijednog dinara nadoknade državi, iako nikome nije jasno kako i po kom osnovu. Najgore je sa 33 porodice, među kojima je i moja, gde je razrezana
prinudna naplata sa zateznim kamatama, kaže Stanković.
On navodi da je država 1978. godine plaćala odštetu od 15 dinara po kvadratu zemlje, ili 1.500 dinara po aru. Sve do pre 15 godina onima koji su tražili vraćanje zemlje naknada koju treba da vrate je zaračunavana tako što je odšteta od 1.500 dinara za ar revalorizovana. Od 2005. godine više toga nema, a sada se traži tržišna cena od 1.000 evra. Inače, ondašnja cena iz 1978. godine koju je davala država, po mišljenju nekih veštaka, bila je potcenjena za 50 do 80 posto, tvrde meštani.
Poravnanje ne važi
Milanu Rankoviću za oduzetih 1,1 hektar na dve parcele traže da plati 11 miliona dinara, plus zatezne kamate. Opomenu da duguje ovaj iznos dobio je još u februaru prošle godine, uz pretnju prinudnim izvršenjem, koje kod njega još nije uvedeno.
Rankovićev slučaj je specifičan, jer je on još davno postigao sa predstavnicima Fabrike automobila poravnanje kojim odustaje od zahteva da mu se oduzeta zemlja vrati. Međutim, stečajni upravnik ne priznaje poravnanje između njega i „Zastave” i traži da mu se zemlja vrati, što sud i dosuđuje.
- Ovo oduzeto zemljište se vodi na državu, a grad Kragujevac ima hipoteku na tu zemlju zbog dugova „Zastave” prema gradu. Ne znam kako nam onda vraćaju zemlju koja je pod hipotekom, pita se Ranković.
I mladi meštanin Maršića Nikola Matejić je u grupi kojoj se prinudnim izvršenjem naplaćuje reeksproprijacija. Ali, on ističe nelogičnost da su prinudnom naplatom zadužili njegovog oca, koji ima redovne prihode, iako se radi o zemlji koju je on nasledio od dede po majci i polaže pravo na nju.
Draganu Nikoliću i njegovom bratu oduzeto je 1,2 hektara, a Osnovni sud je dosudio da moraju da vrate naknadu u iznosu od 10,5 miliona dinara, plus sudski troškovi. Sad čekaju prinudno izvršenje i pitaju se kada će ovo da isplate.
Nikolić kaže da hoće da se odrekne ove zemlje i oprosti je državi samo da izbegne dužničko ropstvo. Isto traže i ostali u grupi ugroženih Maršićanaca jer im preti da ostanu bez kuća na koje je pojedinima stavljena hipoteka. Kažu da je to odricanje od vraćanja parcela do pre nekog vremena moglo da se sprovede, a sada više ne može. Nezadovoljstvo raste iz dana u dan jer ne znaju kome da se obrate.
- Mi se sada pitamo da li smo stradali greškom, i to greškom čoveka koji nije više među živima, a to je naš advokat. On nas je ubeđivao da je prošlo više od 20 godina od kada je izvršena eksproprijacija, a da zemlja nije privedena nameni, pa se u tom slučaju kod reeksproprijacije ne vraća nikakva naknada, već zemlju treba natrag da dobijemo džabe. Ili smo ugroženi nerazumnim sudskim odlukama pri čemu nam je imovina ugrožena, a time i egzistencija naših porodica, jer smo
postali večni dužnici. Priča u Kormanu sa nesrećnom eksporpijacijom nije završena, već sada grupa nas ispašta zbog onoga što je bilo pre četiri decenije, zaključuje Dragić Stanković.
EKSPROPRIJACIJA 2012. GODINE IPAK SPROVEDENA
Odustajanje samo na papiru
Kada su se meštani Maršića 2010. godine pobunili jer nisu bili zadovoljni ponuđenom cenom od 350, pa potom i 1.000 evra po aru, poslednjeg dana te godine stiglo je zvanično reagovanje države, koja je odlučila da preseče neizvesnost. Tada su sve novine objavile da se oglasilo Ministarstvo privrede sa odlukom da se odustaje od eksproprijacije zemljišta u Korman polju za izgradnju fabrika kooperanata „Fijata”.
Rečeno je da je takva odluka preneta Republičkom javnom pravobraniocu u Kragujevcu, koji je trebalo da sprovede postupak eksproprijacije. Navedeno je u toj odluci da će se pogoni kooperanata izgraditi na drugom delu Korman polja, gde država ima u posedu ranije eksproprisanih 30 hektara i da će se nagoditi za otkup sa privatnicima za još pet hektara.
Kasnije je ovo promenjeno, pa je doneta odluka da se fabrike grade u Kasarni Grošnica. Ali, promenjena je i odluka Ministarstva privrede o odustajanju od eksproprijacije u Korman polju od 31. decembra 2010. godine. Neznano kako i na osnovu kojih odluka meštanima Maršića koji su bili protiv oduzimanja zemlje zbog niske cene, lokacije su eksproprisane tokom 2012. godine i isplaćene naredne godine i to po ceni koja je bila niža ili više od 1.000 evra, zavisno gde se parcela nalazi. Tako su neki
dobili za ar 350, a neki i do 1.500 evra. Ne zna se zašta je država namenila ovo eksproprisano zemljište koje je sada u njenom vlasniptvu.
Ono što iritira meštane Maršića je da se država još nije uknjižila na sve ove parcele, pa se 50 posto placeva i dalje vodi na bivše vlasnike, iako su isplaćeni, što stvara sumnje i razne priče.