I rezervoaru treba nauka
Tim sa Fakulteta inženjerskih nauka punih godinu dana radio je na svom projektu, a ideja je potekla prvenstveno iz razloga što su slični skeneri i iznajmljivanje ovakvih usluga i do 30 puta skuplji od njihovog uređaja
Tim koji čine studenti kragujevačkog Fakulteta inženjerskih nauka Dragan Stanojević, Milan Blagojević i Milan Bojović osvojio je prvu nagradu na Takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju, koje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja organizuje već 14 godina. U finale, koje je održano u Elektrotehničkoj školi „Mihajlo Pupin” u Novom Sadu, plasirala su se dva srednjoškolska i dva studentska tima. Naš tim bio je najbolji u kategoriji „Inovativne ideje” u podkategoriji „Najbolji
studentski tim NTI”. Inače, ovo takmičenje organizuje se zajedno sa takmičenjem „Od izuma do inovacije” i u završnicu se plasiralo šest srednjoškolskih i dva studentska tima.
Moćan alat
Na ovo takmičenje kragujevački inženjeri kandidovali su prototip 3D skenera koji ima veliku primenu širom sveta u različitim oblastima - od industrije do medicine. Svaki tim imao je deset minuta da predstavi inovaciju, dok je u drugom delu finala po jedan predstavnik svakog tima imao zadatak da za 60 sekundi predstavi inovaciju, koju je ocenjivao šestočlani žiri.
- Rotacijom oko vertikalne i horizontalne ose ovaj 3D skener digitalizuje celu svoju okolinu. Na osnovu toga dobija se oblak tačaka i to je digitalna prezentacija objekta u kome se skener nalazi. Snimanje prostora vrši se metodom merenja putovanja svetlosnog zraka i u kombinaciji sa softverom daje koordinate, geometriju i dimenziju svake tačke u prostoru, objašnjava jedan od članova tima Milan Blagojević.
Na ovoj tehničkoj inovaciji kragujevački inženjeri radili su godinu dana, a nastala je iz potrebe da se reši realan inženjerski problem. Naime, tokom radova na održavanju „Luk Oilovih” rezervoara za skladištenje nafte došlo je do toga da je u rezervoaru nastao manji pritisak u odnosu na pritisak koji vlada u okolini rezervoara, usled čega je došlo do velikih deformacija rezervoara, koje su ugrozile njegovu funkciju i integritet. Od tima sastavljenog od profesora i saradnika Laboratorije za
inženjerski softver Fakulteta inženjerskih nauka tražilo se da odrede koliko će još rezervoar moći da se koristi, odnosno broj ciklusa punjenja i pražnjenja rezervoara tokom koga neće doći do kolapsa konstrukcije.
- Naše rešenje bilo je da napravimo model konačnih elemenata (matematički model konstrukcije) na osnovu dokumentacije, a da ga onda „zalepimo” na realnu geometriju. Realna geometrija dobija se 3D skeniranjem unutrašnjosti rezervoara, a u vreme kada je ovo prvi put urađeno slični skeneri i iznajmljivanje ovakvih usluga bilo je veoma skupo. Prvenstveno iz tog razloga rodila se ideja da koncipiramo i razvijemo uređaj koji će da obavlja sličan ili isti posao, ali mnogo
jeftiniji, kaže Blagojević.
Na hiljade kompanija u svetu koristi 3D skener u različitim oblastima od industrije do medicine. Naš skener mogao bi mogao da bude i do 30 puta jeftiniji od onih koji su sada u upotrebi. Velikih je mogućnosti i može se koristiti i u poljoprivredi za dobijanje informacija poput indeksa površine lista, koje govore o tome koliko je njegovo stablo razvijeno, da li mu treba neka prihrana, navodnjavanje. Takođe, dodatno se može koristiti da se prati razvoj tog stabla, biljke ili čitavog
polja.
- Da bi izašao na tržište iz faze prototipa mora da pređe u fazu proizvodnje i skener odraditi od čvrstih materijala i upakovati ga sa pratećim softverom. Ovo je moćan alat koji digitalizuje svaki prostor, omogućava virtualno postavljanje mašina u proizvodnim halama, rekonstrukciju građevinskih objekata, dizajniranje i planiranje do najsitinih detalja, kaže Dragan Stanojević .
I ovde može lepo da se živi, ali...
Inače, Milan Blagojević (1982) i Milan Bojović (1990) su studenti doktorskih studija na smeru primenjena mehanika, na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu. Obojica su saradnici nekada Laboratorije, a danas Centra za inženjerski softver i dinamička ispitivanja i između ostalog rade na razvoju i primeni softvera za proračun konstrukcija metodom konačnih elemenata PAK.
Pored toga, Milan Blagojević se već 12 godina bavi 3D merenjima za potrebe industrije i nauke u Srbiji, korišćenjem koordinatnih mernih mašina (CMM), fotogrametrijskih mernih sistema i 3D skenera i jedan je od pionira u ovoj oblasti na Balkanu.
Ima porodicu i za sada je, kaže, zadovoljan poslom kojim se bavi. Na fakultetu ima status istraživača saradnika i planira da do kraja ove godine doktorira. Na pitanje da li dobija ponude da ode u inostranstvo i da li razmišlja o tome, priznaje da je više puta nameravao da ode iz zemlje, ali nikako da se to desi.
- I ovde bi moglo da se živi po evrospkim standardima, ali nažalost, nije tako. Osnovao sam svoju porodicu i mogli bismo svi da odemo, ali radim ovde i nije nam tako loše, priznaje stariji Milan iz tima.
NJegov imenjak Milan Bojović (1990) angažovan je na projektima iz vodprivrede i trenutno radi na projektu vezanom za hidroelektranu „Đerdap”. Na pragu je da doktorira, a još se ne izjašnjava o budućim planovima. Najmlađi je Dragan Stanojević, student osnovnih studija, a u svom završnom radu bavi se nekim aspektima razvoja rešenja 3D skenera.
U poslednjih nekoliko meseci iz njihove ekipe dvojica su napustila zemlju. Jedan je prihvatio ponudu „Simensa” i otišao u Češku, dok je drugi angažovan u Fabrici „Reno” u Temišvaru. U razgovoru sa svojim kolegama priznali su da tamo nisu mnogo bolji uslovi od ovih ovde, ali da se rasterećenije živi i da su rad i zalaganje kvaliteti koji se cene.