Bivšim radnicima „Zastave” po 600.000 dinara!?
Oko 15.000 ljudi, bivših radnika „Zastava automobila” i njihovih naslednika, nada se zgoditku od oko 600.000 dinara, a da bi dobili te pare treba samo da popune tri formulara, predaju ih Privrednom sudu i čekaju. Tako su bar čuli
Kroz grad se, od usta do usta, poslednjih mesec dana pronela priča da bi nakon bankrota „Zastava automobila” oni koji su ulagali u fabrički stambeni fond, a stanove nikada nisu dobili, sada mogli da budu obeštećeni. Nada je rođena, planovi za trošak se kuju, a bivši metalci padaju u nesvest čekajući redove.
Sve je počelo kada je Privredni sud u Kragujevcu 21. jula ove godine doneo rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad fabrikom „Zastava automobili” i pozvao sve poverioce da do 25. novembra prijave svoja potraživanja. Ovakva odluka suda bila je dovoljna da rasplamsa nadu bivših radnika ovog giganta.
- Priča se zahuktala negde u septembru. Peti sprat opštine, gde je Privredni sud, danima je potpuno zakrčen. Mnogi ne znaju kako popuniti fotokopirani obrazac u tri primerka, a na kopijama se jedva i razabire šta piše. Svi popunjavaju kako ko misli da treba, a na mestu gde treba upisati ukupan iznos potraživanja svi pišu kako im drago, najviše sumu od 600.000 dinara. Odakle im baš ta suma, ne znam. Sve deluje kao da se neko igra, pa istu sumu navode oni koji su u stambeni fond ulagali dve
godine i oni koji su ulagali 30 godina. Kada obrazac predaju, radnik suda im „lupi” pečat i dva primerka ubaci u kutije, a jedan „ide” radniku. Ništa mi tu nije jasno, kaže Miljojko Pantović, penzionisani „Zastavin” inženjer.
Od toga nema ništa, ali
Ovih dana se ta suma od 600.000 dinara pominje na svakom koraku u gradu, na autobuskim stanicama, na pijaci. Bivše kolege telefonom zovu jedni druge i javljaju im da popune papire, pa šta bude.
- Nastalo je ludilo. Ko je predao u Privrednom sudu, na petom spratu opštine, platio je 15 dinara za tri fotokopirana formulara. Sa druge strane, neki radnici su te formulare kupovali od neke agencije smeštene u hali „Jezero” i za to joj plaćali po 200 dinara. Odem danas u tu agenciju, a oni kažu da više ne primaju prijave i da je agencija prostor iznajmila na samo nedelju dana. Ko ovde koga vuče za nos, ne znam, kaže Gordana Mišić, dodajući da „od toga nema ništa”, ali i
priznajući da sanja od tih para da kupi novu kuhinju.
Milan Špirović je na vesti o „lakim” parama došao u Kragujevac iz Vrnjačke Banje gde sada živi. Radio je u „Zastava automobilima” samo dve i po godine, ali se ipak nada.
- Razmišljam – što, Špiro, tek tako da baciš te pare, 60.000 ili 100.000, toliko će mi valjda dati za dve i po godine ulaganja u stambeni fond. Ako ništa i ne bude, nema veze, bar sam obišao opštinu gde sam se venčao, kaže Špirović.
Žikica Jovanović dodaje da je došao jer „gde ima dima, ima i vatrice”. Radmili Kostić nije jasno kako da popuni rubriku o svom potraživanju, kako da zna koliko je za tuđe stanove od njene plate odvojeno od 1973. godine, koliko je radnih subota poklonila za dve decenije rada. Žena do nje kaže da ima rešenje, jer još čuva obračune plata za svih 30 godina staža!
Radnici pojašnjavaju da su godinama radili takozvanim „solidarnim” subotama, kada je čitava dnevnica odlazila u fond za izgradnju stanova, te da su radili i za proširivanje fabrike i izgradnju novih hala.
Mnogi nisu bili sigurni ni da li imaju pravo da traže novac, jer se u jednoj grupi govorilo da ga imaju samo bivši radnici „Zastava automobila”, dok su drugi smatrali da potraživanja mogu da prijave i radnici „Filipa Kljajića”, „Zastava kamiona”, „21. oktobra” i svih drugih kooperantskih fabrika. Jedna od sagovornica „Kragujevačkih” rekla je da je čak podmetnula i potraživanje svog muža koji je radio u „Zastavinoj” kovačnici pre privatizacije?!
Ovakva zbunjenost radnika ne čudi jer su na pitanje od koga su čuli da mogu da prijave potraživanja, svi jednoglasno odgovorili- od prijatelja, komšija, kolega. Zbog toga mnogi i ne veruju da će uspeti da povrate novac, a prijavili su se, kažu, tek radi reda, ništa ne košta, a imaju pravo da se nadaju. Većina radnika kaže da „od toga nema ništa”, da je ovo „samo još jedna buva”, ali svi znaju šta bi sa parama. Mile će sve dati na unuke.
Radiša Pavlović – „ima nade”
U Privrednom sudu u Kragujevcu 25. oktobra je doneto rešenje o proglašenju bankrotstva preduzeća „Zastava automobili AD” u stečaju. Imovina „Zastava automobila” sada treba da bude prodata kako bi se namirili svi poverioci, oni kojima je ova fabrika nešto dugovala, bilo da su to firme ili pojedinci. Iako bi to za radnike mogla da bude dobra vest, problem je što fabrika prema izveštaju koji je sačinio poverenik stečajnog upravnika, Nikola Basta, duguje 41 milijardu dinara, najviše
Londonskom i Pariskom klubu, od kojih su uzimani krediti.
On je istakao da su obaveze firme nekoliko desetina puta veće od stečajne mase, koja iznosi samo 650 miliona dinara. Posle ovakvih podataka pitanje je čemu radnici mogu da se nadaju, odakle da naplate svoja potraživanja.
Najpoznatiji „Zastavin” sindikalni lider i vođa stotinak radničkih protesta, Radiša Pavlović tvrdi da za ove radnike ipak ima nade. On je, takođe, član odbora poverilaca „Zastava automobila”. Pavlović tvrdi da je u finansijskom izveštaju navedeno samo 20 posto stečajne mase i da fabrika poseduje mnogo veću imovinu nego što je u izveštaju navedeno.
- Stečajni upravnik ima pravo da kroz takozvanu novopronađenu imovinu popuni stečajnu masu, kako bi se naplatili poverioci. Zbog toga ćemo kao odbor poverilaca tražiti da se sva imovina koja je političkim putem otuđena, vrati „Zastava automobilima”. Postoji imovina u Sloveniji i Crnoj Gori, koja vredi preko 30 miliona evra, a oko koje se vodi sudski postupak, pojašnjava Pavlović.
Iako podgreva nadu da bi radnici mogli da dobiju svoja potraživanja, Pavlović dodaje da oni koji su do sada predali zahteve nisu uradili kako treba, jer je većina radnika proizvoljno pisala sume.
- Prijave koje radnici podnose sa sumom od 600.000 dinara mogu lako da im budu odbačene jer je potrebno da se potraživanja i dokažu. Nelogično je da svi navode istu sumu, pa nisu svi izdvajali isti broj godina. Niko od njih nije predao dokumentaciju koja dokazuje da im fabrika baš toliko duguje. Ne kažem da je sve zalud, ali zahtevi moraju da budu dopunjeni, nepotpuni su. Tako predate zahteve sudija može da odbaci. U „Zastavi” postoje bilansi ko je i koliko ulagao i tražićemo da se oni
dostave u stečajni predmet, kaže Pavlović.
Kada će radnici i kako da dopune svoje prijave za sada nije jasno, jasno je samo da- nada umire poslednja.