KONTROLA DEČJIH IGRAONICA U KRAGUJEVCU
Otkrivena jedna nelegalna
U kontrolama koje je Inspektorat za rad od 2. do 4. februara sproveo u igraonicama, u objektima u kojima se organizuju proslave dečjih rođendana i privatnim u vrtićima širom Srbije, otkrivena je samo jedna neregistrovana ustanova tog tipa u Kragujevcu. Vlasnik se pravdao rečima da je igraonica ustvari u fazi priprema i da tek predstoji prikupljanje potrebne dokumentacije i registracija u APR-u. Ona se nalazi u Bulevaru kraljice Marije.
- Prvenstveni cilj bio je da se utvrdi broj onih koji obavljaju tu delatnost bez ikakvog pravnog osnova. U Kragujevcu je obavljeno osam pregleda ovih objekata i u samo jednom slučaju smo utvrdili da radnja radi neregistrovano, mimo svih propisa. Doneto je rešenje kojim je naloženo vlasniku da registruje radnju i da o tome obavesti inspektora rada, kaže Prvoslav Milenković, načelnik Odeljenja Inspecije rada u Kragujevcu.
U ostalih sedam kontrola nisu otkriveni propusti. Radnje na obodu grada koje rade neregistrovane, kao što su automehaničarske, električarske, servisi za pranja, ako ih inspekcija otkrije povlače kazne za vlasnike od 50.000-500.000 dinara. Ukoliko se ne postupi po rešenjima Inspekcije rada kojima se nalaže registracija tih radnji kazne su mnogo veće. Za pravna lica idu i do dva miliona dinara, a za preduzetnike od 300.000 do pola miliona dinara.
Prijave od konkurencije
- To je je već uzelo maha. Češće će se vršiti nadzori i ne samo Inspekcije rada već i svih drugih. Ovo jeste bila akcija, ali to je i trajni zadatak koji će biti i u narednom periodu i neće biti nikakvih odstupanja, kaže Milenković.
To znači da će svakodnevno neko biti na udaru kontrola. Gledaće se istovremeno rad privatnika za koje se sumnja da rade neregistrovano, a već su počele da stižu prijave građana i konkurencije, koja izmiruje regularno sve obaveze prema državi i kojoj je u interesu da i ostali posluju pod istim uslovima.
- Mi iz Inspektorata za rad redovno dobijamo naloge. Baš naša ekipa je u ovom trenutku na Ibarskoj magistrali i kontroliše rad na crno. Kolege iz drugih okruga dolaze u Šumadijski upravni okrug i vrše nadzor. Učestale su akcije, ali nema kampanjskog rada, a gde će i šta da se radi to je već pitanje organizacije posla. U svim delatnostima, bez izuzetaka, postji mogućnost da ima neregistrovanih radnji i nepijavljenih radanika, kaže načelnik Milenković.
Pored kontrole iz oblasti radnog odnosa (da li postoje neregistrovani lokali i radnici koji su angažovani „na crno”) Inspekcija rada je ovog puta kontrolisala i bezbednost igraonica i zdravlje na radu. Od prekontrolisanih osam lokala u Kragujevcu u pet je bilo osnova za preduzimanje mera, odnosno naloženo je rešenjima da se otklone propusti.
Ovi lokali moraju da imaju akt o proceni rizika, jer odredbe Zakona o bezbednosti odnose se na sve poslodavce, bez obzira koliko imaju zaposlenih. Po rečima našeg sagovornika, odredbe važe kako za „Fijat”, tako i za objekat za organizovanje rođendana. Normativa mora da bude uređena, a na koji način to je prepušteno poslodavcima da sami odrede.
Rešenja da se u ovim lokalima urade akti o proceni rizika su doneta i čeka se na istek rokova kako bi se videlo i da li se postupilo po tome. Iako su ostavljeni kraći rokovi tolerisaće se do mesec dana. Jer neki će normative za bezbednost možda raditi sami, a neki će angažovati neku licenciranu kuću. U svakom slučaju, kaže Prvoslav Milenković, to nije toliko rizična delatnost.
Radnici legalni
Zanimljivo je napomenuti i podatak da inspekcija u Kragujevcu nije naišla ni na jednog neprijavljenog radnika, što ne znači da takvi nisu angažovani po igraonicama i rođendaonicama, ali kontrolori možda nisu naišli u smeni gde ih ima. Možda je povećanoj disciplini doprineo i izmenjen Zakon o radu.
Stari je važio do 29. jula 2014. godine i po tako važećim propisima ako inspektor naiđe na neku osobu koja radi „na crno” mogao je, pored novčanog kažnjavanja poslodavca, da donese rešenje kojim bi naložio poslodavcu da prestane da angažuje takvu osobu. Tada nije bilo neke pomoći, objašnjava naš sagovornik. Može se čak reći da se išlo na štetu radnika koji je prihvatio da radi iz nekih svojih interea „ na crno”.
U takvim situacijama inspektor rada umesto da pomogne radniku, odmagao mu je - gubio je i to malo što ima. Novim Zakonom o radu koji se primenjuje od 29. jula 2014. inspektori rada dobili su ovlašćenja da nalože poslodavcu da zatečenog radnika koji je radio „na crno” prijavi u radni odnos ugovorom na neodređeno vreme i prijavni na osiguranje, što je drastična promena u odnosu na prethodni period gde je jedino rešenje bilo otpuštanje takvog radnika.
Danas sa puno argumenata inspektori mogu da pomognu tim ljudima, a sa druge strane radnici angažovani „na crno” sada su u prilici da mogu da prijavljuju inspekciji svoj status.