Ni para, ni slobodnih dana
Kao višestruki davalac krvi Petar Ćirić dobio je zlatnu plaketu Ministarstva zdravlja, ali od direktora firme ne dobija zarađene dane koji mu, tvrdi, pripadaju. Direktor, međutim, kaže da slobodni dani mogu da se koriste samo onda kada su „zarađeni”, a ne da se odlažu i zbrajaju
Petar Ćirić, kontrolor prevoza iz Gradske agencije za saobraćaj, obratio se redakciji zbog uskraćivanja prava na korišćenje slobodnih dana koje je zaradio uglavnom po osnovu dobrovoljnog davanja krvi. On je dugogodiši davalac retke krvne grupe (nulta minus) i trombocita, kojih u Kragujevcu ima svega petnaestak. Preko 60 puta je dao krv, zbog čega je postao nosilac plakete i zlatnog odličja koje mu je dodelilo Ministarstvo zdravlja.
Ćirićeva vrerzija „slučaja”
- U firmi radim 14 godina. Za sve to vreme nisam imao neprijatnosti na poslu. Od momenta zapošljavanja sam i dobrovoljni davalac krvi. Za svako davanje šefovi su mi upisivali po dva zarađena dana. Tu privilegiju u firmi nisam imao samo ja, nego svi zaposleni. Nisam dobijao slobodne dane samo po osnovu davanja krvi, nego za poslove koji nisu bili usko vezani za moje radno mesto. Dešavalo se da kontrola GAS-a bude pozvana da, recimo, namešta šator na sajmištu kada je vašar poljoprivrede. Isto
tako kada su stizali neki kreveti iz humanitarne pomoći, kontrola GAS-a iz Kragujevca odlazila je za Beograd da rinta, pa te iste krevete posle tera za Kopaonik. Opet dobijemo slobodne dane po tom osnovu, objašnjava Ćirić.
Radili su i poslove bezbeđenja po najvećem mrazu i snegu, pa su i na konto toga dobijali slobodne dane.
- Posle 13 godina, jednog momenta sam imao blizu 60 zarađenih dana. Nekada sam ih koristio, a nekada čuvao, što je bila praksa u celoj firmi. Generalna dirktorka Branka Ivković, njena zamenica, pravnici, cela vrhuška firme dobijala je tako zarađene dane. Da li su oni ostajali prekovremeno da rade ili ne, ja za to ne znam, niti sam im vodio vreme, niti me to interesuje. Ali, kada je došao novi direkor, nalazi za da smo svi mi dobijali nezakonito te dane i uzima ih svima, s tim što je
meni 90 posto tih dana dala država, a ne firma, kaže Ćirić.
On se uvek posle davanja krvi vraćao na posao i njegov šef kontrole bi mu upisao dva zarađena dana, a on ih je koristio kada bi mu zatrebala. Najviše zbog sina.
- Imam nesreću da se moj srednji sin leči godinama na Institutu za majku i dete, a prošle godine je imao tešku operaciju kičme na Banjici. Imao je težak oporavak i rehabilitaciju u Bukovičkoj banji. Slobodne dane kao zlato sam čuvao da bih svom detetu pomogao. I onda se dešava situacija da je novi direktor uzeo moje zarađene dane, kao i svima ostalima, priča Ćirić.
Uputio se kod direktora da proveri tu informaciju.
- Rekao sam mu da mi dane da na korišćenje, ili da mi isplati novac za 31 zarađen dan. Direktor je odbio da sa mnom polemiše na tu temu tvrdeći da sam ja te dane dobio nezakonito. Ako sam ih dobio nezakonito, kako sam iskoristio 29 dana, od 60 koliko sam ih ukupno imao. Ja zarađene dane nisam sam sebi dao, nego pretpostavljeni i nisam dužan da poznajem zakon, kaže naš sagovornik.
Posle razgovora s diektorom otišao je u pravnu službu da se raspita za svoja prava i šta god da je pitao odgovor je bio - ne znam.
- U firmi ne postoji odluka kojom je to regulisano. Bivša direktorka kaže da je to praksa u svim firmama u gradu. Verujem da jeste. Kako to funkcioniše u drugim firmama savršeno me ne interesuje, ja radim u GAS-u i vrlo sam povređen i kao čovek i kao radnik, kaže Ćirić.
On potom piše dopis 12. juna poslovodstvu, u kome moli direktora da mu odobri korišćenje zarađenih dana koje je dobio od države Srbije, kao nagradu za 60 puta datu krv.
„Ranija praksa u firmi je bila da dane koji zaradim kao davalac krvi mogu da koristim istog dana i sutradan, ili da ih sačuvam za kasnije. Dobijam obaveštenje da ćete mi oduzeti zarađene dane. Do sada sam dao preko 30 litara krvi i prosto je neverovatno da ja za to još budem i kažnjen”, piše Ćirić u svom dopisu.
- Ja ne kažem da je direktor u pravu ili nije, ja ga molim da mi pismeno odgovori po kom članu zakona sam dobio zarađene dane, a po kom članu mi se oduzimaju. Ako je direktor u pravu ja ću da se izvinim. U protivnom tražim odgovornost bivše direktorke, njene zamenice, direktorke pravne službe i svih koji su učinili da ostanem bez zarađenih dana i tražim da mi se omogući da ih iskoristim ili da mi se oni finansijski nadoknade, kaže Ćirić.
Dobija odgovor u kome se direktor poziva na član zakona koji kaže da zarađeni dan mora da se koristi onda kada je zarađen bez odlaganja.
- Otišao sam onda kod gradonačelnika da zakažem razgovor zbog dvostrukih aršina, ali nikada me nisu pozvali, kaže Ćirić.
Posle toga se obratio inspektoru rada koji mu je kazao da je nemoćan, jer postoji statut firme koji to reguliše. Nije pomoglo ni dodatno objašnjenje da je neke dane dobio radeći za državne praznike: umesto da dobije 3.600 dinara u novcu, firma mu je dvala po dva slobodna dana, te da sada nema ni para ni dana.
Išao je u Crveni krst, pa kod direktorke Transfuzije krvi i na kraju kod gradskog ombudsmana. Posle dva meseca dobio je od njega odgovor da je posetio GAS i da slobodne dane može da koristi samo na dan davanja krvi i sutradan, napominjući da se firma poziva na aneks ugovora od pre dve-tri godine.
Petar Ćirić nosio se mišlju ministru zdravlja vrati zlatnu značku i zahvalnicu koju je dobio, smatrajući da je prevaren. Međutim, odlučio je da i dalje daje krv i odmah koristi slobodne dane.
Direktor Obradović: samo po zakonu
Pitali smo direktora GAS-a Dušana Obradovića za komentar.
- Do mene dolaze informacije da postoje nekakvi slobodni dani i da jedna koleginica, koja četvrtu nedelju ne dolazi na posao, bez mog odobrenja da koristi odmor. Odgovor je bio da ona koristi nekakve zarađene dane. Uveo sam pravilo da mora da se poštuje zakon i da zaposleni mogu biti nagrađeni samo stimulacijom i plaćanjem prekovremenog ili noćnog rada, kaže Obradović.
On objašnjava da zaposleni govore da je u prethodnim godinama bila drugačija praksa u svim gradskim preduzećima. LJudima su mnogo više značili slobodni dani od novca, zbog niske apanaže za prekovremeni i noćni rad.
- Ali, kako od mene ne počinje računanje vremena, iz kolegijalnih razloga rekao sam da ćemo razmotriti mogućnost korišćenja zarađenih dana iz prethodne tri godine, iako sam od početka imao problem s tim jer je to u sukobu sa zakonom. Ne mogu na kraju meseca da potpišem liste da je neko radio, a nije bio na poslu, kaže Obradović.
Zato je išao na konsultacije u Inspekciju rada i u svoju pravnu službu. Zaključeno je da ne može da potpiše ni jednu radnu listu na kojoj se pojavljuju famozni zarađeni dani.
- Konkretno, Petar Ćirić tvrdi da je 30 puta dao krv, a da nije koristio dane za to. Morao je da ih iskoristi istog dana kada daje krv, jer je to iz zdravstvenih razloga odobreno. On tako nije radio, nego je odmah po davanju dolazio na posao i pisali su mu se slobodni dani. Kada 30 puta date krv pretpostavljate da imate 60 slobodnih radnih dana, što što znači da tri meseca vezano da ne radite ili kad god poželite javite da vam se pišu slobodni dani. To bi bilo grubo kršenje Zakona i internog
pravilnika o radu, pojašnjava Obradović.
To je saopštio svim zaposlenima, samo što Ćirić nije razumeo zakonske okvire.
- Sve nagrade se mogu ostvariti jedino kroz stimulacije. Mi smo uveli ozbiljan način praćenja rada svakog radnika i na osnovu toga odlučujemo ko će dobiti koliku stimulaciju, zaključuje Obradović.
ĆIRIĆ JE MOGAO I DA PRODAJE KRV
Zgrozio sam se na te ponude
- Imao sam pozive od nekih privatnih klinika da prodajem svoju krv, jer imam retku krvnu grupu, što bi plaćalo neko inostrano osiguranje. Da sam prodavao krv, ja bih do sada imao 30.000 evra. Zgrozio sam se na takvu ponudu, koju sam, naravno, odbio. Nastavio sam i dalje da dajem krv dobrovoljno i nadam se da ću davati bar još deset godina, kaže Petar Ćirić.