Otišao je „Guitar Man“
Poštovani čitaoče, nikada do sada nisam imao ni potrebu, ni zadatak, a ni čast da kažem nešto o nekome ko je nedavno preminuo, a ostavio snažan i neizbrisiv trag i utisak kod svoje generacije. Nekome ko je bio, kako to danas kažu, trendseter jedne kragujevačke generacije. Otišao je čovek koji je diktirao modu, modele ponašanja, pa samim tim i sistem vrednosti koji i danas ima mnogo sledbenika.
Reč je o našem počivšem drugaru Mihajlu Cidilku koga su drugari, komšije, kolege, kumovi i svi oni koji su ga poznavali, ali i oni koji nisu znali i zvali jednostavno Cisko ili Cisko gitarista.
Cisko je rođen 1944. godine u Boru, do studija je živeo u Smederevu gde je imao i svoj prvi bend - „Uragan“, a Kragujevčanin je postao i ostao 1963. godine, došavši ovde da studira. Te godine formira sa prijateljima grupu „Senke” i prvi put zvanično nastupaju . Od 1964. do 1970. godine održali su više od 500 koncerata po staroj Jugoslaviji. Grupu „Senke” su pored Ciska činili još Cole, Vojkan, Asim, Pera, Rade, Tommy i Zoran Milanović, potonji basista „Smaka”.
Mihajlo je autor preko 40 pesama među kojima se ističu „Pahuljice” i „Cveće”. Ciska i njegove „Senke” uvek je pratio epitet „prvi“ i to su i bili u svemu. Prvi su svirali na Košu, u Hotelu „Kragujevac”, u Čajdžinici na desetom spratu Doma kulture. U Čajdžinici su snimili tri pesme kao trajne snimke za Radio Beograd, Radio Kragujevac i Radio Svetozarevo. Po raspadu „Senki” Cisko formira grupu „5 mladih”, a 1973. nastaje grupa „Dalje” sa Mikijem, Lazom Trskom i, naravno, Ciskom.
Cisko ne bi bio Cisko da sve to nije uzeo u svoje ruke, pod svoje, kako se to kaže, i uzneo na veoma visok nivo stvarajući oko sebe neki drugi svet, svet za kojim smo mi mladi čeznuli, hteli da ga uhvatimo i pokorimo da bude samo naš. I ne samo tada.
O Cisku se uvek pričalo i sada se mnogo toga može čuti od starijih generacija gotovo za svakim kafanskim stolom, u „Balkanu” ili „Staroj Srbiji”, jer se sve to iznova prepričava. Ništa mu nije bilo strano, pa ni pravljenje pojačala i električnih gitara koje je on prozvao Šatrokaster, po čuvenom Fenderovom modelu "Stratocaster". Nezaobilazne su i priče o brojnim igrankama, svirkama na moru i svemu ostalom što život mladog čoveka nosi u jednom gradiću na Balkanu
početkom šezdesetih. Jednom mi je ispričao da zna mnogo parova koji su na igrankama jedno drugome rekli da i odlazili u novi život.
Govoriti o Cisku a ne reći ono najbitnije - da je bio najporodičniji čovek koga sam upoznao, ne reći da je bio odličan poznavalac Hi - Fi tehnike, ne pomenuti Electro Voice zvučnike koje je lično kupio u NJujorku, ne reći da je pravio fenomenalne zvučne kutije, namotavao pregorele zvučnike, ne reći da je svuda oko sebe širio zarazni optimizam i dobru atmosferu, ne reći da je obožavao svoju Miru, a da je sve nade polagao u Stefana, ne reći da je nesebično delio dobre savete i mišljenja, ne reći da je bio i umeren i odmeren - bila bi neoprostiva i nenadoknadiva greška i propust.
Bio je čovek sa merom za meru, čovek takta i blage retorike, uvek doteran i utegnut kao Porsche, sa blagim pogledom i prijatnim o smehom, eto to je bio moj drug Cisko gitarista, koji mi je desetak sati pre odlaska rekao da mu je bolje nego juče.
Kragujevac, njegova pop kultura, ostala je bez čoveka koji je među prvima obeležio put kojim treba ići. Ostala je bez čoveka koji je sve počeo. Otišla je prva prava pop ikona Kragujevca.
Meni je otišao iskren drug i prijatelj, savetodavac , učitelj i neko ko je najbolje umeo da mi razjasni sve i svašta. Veoma mi je teško i da napišem da znam da nikada više, petkom oko devet, neće doći kod mene po svoj primerak „Kragujevačkih“ novina.
Eh, moj Cile, jedino što još mogu reći je “Rest in peace”.
Zoran KOSTIĆ by „ Kragujevačke“ i “Rock’n’Roll raskršća Radio Kagujevca“