Moramo da naučimo šta je zdrav organizam, pa tek onda da proučavamo bolesti. Zadatak biologa, ekologa i svih onih koji se bave zaštitom prirode jeste da ljudima pokažu šta je i od kakvog je značaja zdrava prirodna sredina, kaže Filip

Organizacija “Global footpreint network”  objavila je da je Srbija 29. jula ušla u ekološki dug, odnosno, da je toga dana potrošeno više resursa nego što planeta Zemlja za godinu dana može da obnovi. Ove godine, Srbija je oborila jedan neslavan rekord - tri termoelektrane iz Srbiji ušle su na crnu listu od 10 najvećih zagađivača vazduha u Evropi. Nakon aktualizacije teme o izgradnji minihidroelktrana, posebno u zaštićenim područijima, ponovo je pokrenuto pitanje ekološke svesti građana.
Jedan od mladih ljudi koji je svoj istraživački rad posvetio baš ovom pitanju jeste Filip Grbović, predsednik Udruženja „Mladen Karaman” koje okuplja studente, asistente i profesore sa Instituta za biologiju i ekologiju koji žele da doprinesu zaštiti životne sredine na teritoriji grada Kragujevca.
Pored organizovanja kampova, na kojima mlade studente upoznaje sa značajem očuvanja prirode, ova organizacija radi mnogobrojne projekte koji za cilj imaju podizanje ekološke svesti građana.
Za naučnu granu ekologije Filip se odlučio još krajem srednje škole kada je uvideo značaj proučavanja prirode i njene zaštite. Sa širokim spektrom interesovanja iz oblasti društvenih nauka, biologije, geologije, pedologije, hidrologije, Filip je doneo odluku da upiše ekologiju, koja objedinjuje znanje iz svih ovih oblasti. Nakon toga usledile su i doktorske studije, na kojima istražuje kako se određene biljne vrste mogu iskoristiti u degradiranim ekosistemima, kao što su jalovišta rudnika, pepelišta termoelektrana, deponije, područja uništena požarima i poplavama. U svom naučnoistraživačkom radu on se bavi izborom određenih biljnih vrsta, koje mogu da pomognu u obnavljanju degradiranih ekosistema i da ih vrate u period kakav je bio pre nego što su uništeni.
NJegov izbor je bio da po završetku studija ostane u svojoj zemlji. Iako veliki broj njegovih vršnjaka, naročito mladih naučnika, odlazi iz zemlje zbog većih plata i boljih uslova za rad Filip nema takvu nameru. Usavršavanje u inostranstvu uvek prihvata oberučke, ali ne i mogućnost da tamo zauvek ostane.
-    Rođen sam u Kragujevcu, školovao sam se u Kragujevcu, moj život je u Kragujevcu. Interesuje me zaštita prirode i životne sredine baš u mom gradu. Ekologija za mene ima i neki patriotski aspekt, jer želim da se bavim zaštitom prirode u Srbiji. Da sam se odlučio za neku drugu oblast, na primer, atomsku fiziku, možda bih otišao u Nemačku ili Švedsku, ali očuvanje prirode u nekoj zemlji zapadne Evrope nema toliko smisla kao očuvanje prirode Srbije, objašnjava Filip.
Smatra da je imao sreće kada je odlučio da studira ekologiju, jer nedostatak laboratorijske opreme i finansijskih sredstava može se nadoknaditi intelektualnim i terenskim radom, što nije slučaj u drugim naučnim oblastima.
Zadovoljan je činjenicom da je ekološka svest kod nas na višem nivou nego pre 10 godina, više se o tome zna, ali nije zadovoljan onim što se konkretno čini i misli da su ukupne aktivnosti na tom polju na nivou onih od pre jedne decenije. Podrazumeva se, tvrdi, da je  ekološka svest građana veoma važna, ali je bitija ekološka svest onih koji direktno mogu da odlučuju, dakle onih koju su na vlasti.
-    Sa jedne strane, kao u medicini, prvo moramo da naučimo šta je zdrav organizam,
-    pa tek onda da proučavamo bolesti. Zadatak biologa, ekologa i svih onih koji se bave zaštitom prirode jeste da ljudima pokažu šta je i od kakvog je značaja zdrava prirodna sredina. Širenjem svesti o tome, ljudi bi uvideli šta je zdrav ekosistem čiji smo i mi deo, mogli bi realnije da sagledaju sadašnje stanje i na taj način da sami uvide šta nedostaje i šta radimo pogrešno, kaže Filip.
Naviknuti na određeni način života, svesno žrtvujemo prirodu. Onog trenutka kada se ekološka svest podigne i postanemo svesni koliko je štete napravljeno da bismo komforno mogli da koristimo vodu i struju, počećemo racionalnije da trošimo resurse. Činjenica je i da često kupujemo stvari koje nam nisu potrebne, a više nepotrebnih stvari znači više otpada, što je tema za razmišljanje za sve koji žele da i ubudućnosti uživaju u lepotama prirode.