Likvidacija, a svi nevini
Dr Antonio Dimitrovski tvrdi da nije odgovoran za uvođenje prinudnog stečaja i da krivce treba tražiti u prethodnom rukovodstvu i među računovođama. Od gradonačelnika ima podršku i poruku da je iz Beograda obećano da će ova ustanova ponovo da se registruje kao Zavod
Od objavljivanja prvih vesti da je u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika, nekadašnjoj „Zastavinoj” Medicini rada, sa oko 180 zaposlenih i 35.000 pacijenata, uvedena prinudna likvidacija prošlo je desetak dana, a još niko nije smenjen, niti je dao ostavku i preuzeo odgovornost u velikom lancu rukovodilaca koji su ukuljučeni u praćenje šta se u ovoj ustanovi događa.
Niti je iko odgovoran u Skupštini grada, koja je 29. juna prošle godine donela odluku o preuzimanju osnivačkih prava nad ovom zdravstvenom ustanovom, koja ima status privrednog društva, dakle preduzeća, pa je samim tim zadužena da prati i kontroliše šta se ovde događa.
Nije niko odgovoran ni u samom Zavodu, bar sudeći po tome što niko do sada nije podneo ostavku niti je smenjen ili kažnjen zbog činjenja ili nečinjenja, ili pak neobaveštenosti, na koju se u ovom Zavodu pozivaju. Svi peru ruke i sležu ramenima, kao da je u pitanju neka viša sila ili splet čudnih okolnosti na koje nisu mogli da imaju uticaja.
Nisu tražili „model”
Da odgovornost ne leži na njemu smatra i direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika dr Antonio Dimitrovski, koga je načelnik gradske Uprave za zdravstvo Nikola Ribarić označio kao najodgovornijeg u lancu rukovođenja za likvidaciju preduzeća. Da bi pojasnio zašto se ne smatra krivcem dr Dimitrovski je održao konferenciju za štampu u prostorijama Zavoda, na kojoj je naširoko govorio o svom radu u ustanovi, od zaposlenja do prelaska u Klinički centar, gde i sada radi kao specijalista urolog,
dok 2,36 sati rada dnevno provodi kao direktor Zavoda.
No, kako su novinari stalno tražili da se vrati „na temu”, to jest likvidaciju, dr Dimitriovski je rekao da je izvor svih problema oko nepredavanja završnih računa česta promena stastusa ove zdravstvene ustanove. Do 2015. godine bila je to „Zastavina” Medicina rada, deo Holdinga „Zastava”, pa su završni računi predavani Holdingu i u RFZO.
Prelaskom ustanove pod državnu kapu 2015. godine ona se registruje u Ministarstvu privrede i to za pružanje zdravstvenih usluga, ali sa statusom privrednog društva, to jest preduzeća. Tako se ulazi, tvrdi Dimitrovski, u zakonsku koliziju i pravni vakuum, jer je delatnost pokrivena sa nekoliko zakona, privrednih i zdravstvenih.
- Kao preduzeće bili smo dužni da dostavljamo završni račun APR-u. Ali, kako su me obavestile stručne službe, nije bilo odgovarajuće aplikacije za dostavljanje izveštaja na sajtu, ili, što bi se reklo, „kućice” u koju taj izveštaj treba da se stavi, pa tako godinama nije ni dostavljan. Zašto u to vreme bivše rukovodstvo nije tražilo model kako da dostavi finansijski izveštaj, jer sporno je što nisu poslati izveštaji za 2015, 2016. i 2017. godinu, u vreme bivšeg rukovodstva
Zavoda, pita se Dimitrovski.
S druge strane, on je rekao da je bivša direktorka pokušavala nešto da uradi, jer postoji dopis da se ona obraćala Ministarstvu zdravlja sa zahtevom da se ustanova preregistruje i umesto privrednog društva dobije status ustanove i uključi se u republičku mrežu zdravstva, ali nije dobijen pozitivan odgovor.
Što se tiče onog perioda kada on postaje najodgovorniji, a to je od 29. juna prošle godine, kada je imenovan za direktora, Dimitrovski kaže da mu se stavlja na teret što niko u Zavodu nije video na sajtu APR-a da imaju rok od 90 dana da otkloni propust sa izveštajima i da rok teče od 31. decembra prošle godine.
- Gledali smo sajt jer smo tražili preregistraciju. Ali, niko nije video obevaštenje o rokovima i likvidaciji jer tamo je spisak od 24.000 preduzeća i kako neko može tu da se pronađe. To je ogroman broj firmi i da su humani, oni bi svakome poslali obaveštenje poštom, kaže Dimitrovski.
On, uostalom, kaže da je postavljen za direktora ne da bi se bavio računovodstvom, već da unapredi ustanovu u zdravstvenoj grani, da joj vrati stari imidž, jer je u njoj dugo radio i da je očisti od dugova. Za svoj program da ustanovu vidi kao jak predklinički dijagnostički centar i medicinu rada dobio je, tvrdi, podršku i opozicije u Skupštini grada i aplauz.
No, ako su već računovođe imale zadatak da prate izveštaje na APR-u neobično je da direktor Dimitrovski nikoga od njih ne predlaže za bilo kakve sankcije. Pitanje je da li on može da izriče bilo kakve mere jer postupak prinudne likvidacije teče od 29. maja, a još se ne zna ni ko je likvidacioni upravnik.
Gradonačelnik najveća podrška
Ono što je direktor Zavoda posebno podvukao jesu izjave načelnika gradske Uprave za zdravstvo i socijalna pitanja Nikole Ribarića, date u prošlom broju „Kragujevačkih novina”, da nema odgovornosti kod osnivača Zavoda Skupštine grada, već da postoji odgovorno lice u pravnom licu, a to je direktor. Pored toga, Ribarić je izjavio da će rukovodstvo Zavoda podneti odgovornost samim tim što će se ustanova kroz likvidaciju ugasiti, a time i rukovodstvo biti brisano sa funkcija.
Kada je ovo pročitao Dimitrovski je, kaže, bio toliko šokiran da se zabrinuo za svoje zdravlje. Iznenadile su ga reči načelnika Ribarića zato što, kako navodi, na sastancima kod gradonačelnika Radomira Nikolića, gde su bili i dr Gordana Damnjanović, članica Gradskog veća za zdravstvo i pomenuti Ribarić, niko njega nije prozivao kao najodgovornijeg za sve što se desilo.
- Ja sam ovde došao kao odbornik SNS-a, znači da me je postavila moja stranka. Ali, bez obzira na stranačku pripadnost mogu sa sigurnošću da kažem da je Radomir Nikolić najbolji prijatelj ove ustanove. Kada je izbila cela afera bili smo na sastanku i zaključak je bio da zatražimo da se rešenje o likvidaciji poništi. Odgovor iz Ministarstva zdravlja je bio da to nije po zakonu. Tada je rečeno da je likvidacija reka bez povratka, a načelnik Ribarić pominje da se zahteva
priključenje Domu zdravlja. Ja ne znam odakle njemu takva informacija, rekao je Dimitrovski, zaboravljajući da je prva dr Gordana Damnjanović objavila da je gradska vlast zatražila od Ministarstva zdravlja da se zaposleni preuzmu u Dom zdravlja.
Ali, ova opcija više nije aktuelna jer je pre nekoliko dana gradski Savet za zdravstvo zatražio od Ministarstva zdravlja da se problem likvidacije „bivšeg „Zastavinog” Zavoda reši tako što bi se osnovala nova ustanova, takođe sa statusom Zavoda, u koju bi prešli svi zaposleni.
Sada se čeka odgovor Ministarstva, a direktor Dimitrovski je podelio sa novinarima ekskluzivnu vest da mu je Radomir Nikolić poslao poruku koja glasi da je od ministra zdravlja dobio obećanje da će se ustanova ponovo registrovati kao Zavod, što znači da nema prelaska pod okrilje Doma zdravlja.
Slušajući reči najodgovornijih u celom ovom zamešateljstvu ispada da će sve proći bezbolno, da svi zadržavaju svoja radna mesta, pacijenti nastavljaju da se leče kao i do sada i sve to bez dana prekida kontinuiteta, samo što se menja ime ustanove. Da li će biti baš tako veliko je pitanje.
Sindikati zaposlenih u Zavodu već danima sakupljaju potpise građana za opstanak Medicine rada i po rečima Nikole Erića, predsednika sindikata „Sloga”, sakupili su do 24. juna oko 7.000 potpisa. Cilj je da se prikupi 10.000 potpisa i da se preda Ministarstvu zdravlja i gradskim vlastima.
Erić kaže da su se već pojavili problemi jer ljudi ne shvataju da je likvidacija u toku i da su se stvari promenile. Tako zaposlenima nisu isplaćene plate koje su iz RFZO uplaćene 17. juna, jer ne mogu da se isplate sa računa firme u likvidaciji. Mora da se otvori takozvani privremeni račun za ove namene, a to izgleda u rukovodstvu nisu znali. Obećali su da će to ispraviti i plate isplatiti 24. juna, kada ovaj broj ide u štampu.
- Direktor neće da razgovara sa sindikatom jer je ljut. No, mi ne odustajemo od pitanja odgovornosti i posle krivičnih prijava protiv njega i bivše direktorke Zavoda, podnećemo prijavu i protiv aktuelne direktorke računovodstva. Zahtevaćemo da se direktor Antonio Dimitrovski povuče i da dođe neko drugi, kaže Nikola Erić koji napominje da se od ideje pripajanja Domu zdravlja odustalo posle protivljenja sindikata i da bi to rešenje bilo veoma loše.