DECA I MEDIJI IZMEĐU KODEKSA I TABLOIDA
Kontrola sadržaja umesto zabrana
Iako je osnova projekta „Deca i mediji između kodeksa i tabloida“ izvorno vezana za štampane medije, skorašnja saznanja u Predškolskoj ustanovi „Nada Naumović“ da roditelji mališana u vrtićima ove ustanove pokazuju značajno interesovanje za tu temu povod su da nešto opširnije progovorimo i o uticaju (doduše elektronskih) medija na decu u razvoju. Sagovornice su nam stručne saradnice iz ove ustanove, psiholog Ivana Jokić i pedagog Anita Erić, a igrom slučaja razgovarali smo baš na svetski Dan deteta.
- Ako se pogledaju rezultati sistematskog praćenja napredovanja dece u kontinuitetu, vidimo kako mediji, pre svega elektronski, s obzirom na uzrast, utiču na njihov razvoj i kakve posledice to može da ima na razvoj dece. Tako, na mlađim uzrastima preterano gledanje, odnosno praćenje elektronskih medija može da ostavi posledice, na primer, na razvoj govora ili na socijalnu interakciju sa drugom decom. Sadržaji koje prate utiču na formiranje karaktera ličnosti i temperamenta dece, kaže na početku razgovora Ivana Jokić.
Važna je selekcija sadržaja
Ona dodaje da dilemu - objašnjavati deci sadržaje koji dopiru do njih posredstvom medija ili jednostavno im zabraniti gledanje, treba rešiti – kontrolisanjem.
- Treba kontrolisati sadržaje i vreme koje dete provodi uz elektronske medije i važno je da ono bude interaktivno, da ne bude pasivno, da naročito mala deca ne budu „zaključana“ između tog medija i sopstvene pažnje, sopstvenog pogleda. Tada su bukvalno hipnotisana. To loše utiče na njihovo celokupno fizičko i psihičko stanje. Drugačije je kada se gleda neki crtani film, pet ili deset minuta, bez obzira da li je primeren uzrastu ili nije, nego kada se detetu nudi neka razvojna igrica koja ih angažuje i edukuje istovremeno. Znači, nisu svi mediji loši, važno je selektovati sadržaje i informacije kojima izlažemo našu decu.
U svakom slučaju, u ovom uzrastu i u ovom kontekstu važno je da sadržaji TV programa budu primereni uzrastu dece. Nije suština zabraniti dostupnost, treba je vremenski ograničiti i znati u koje doba dana omogućiti detetu te sadržaje. Uostalom, u medijima imate dnevne TV programe, pa roditelj lako može da odabere one sadržaje koji su primereni njegovom detetu, navodi Ivana.
- Svakako danas nije lako biti roditelj. Istini za volju, nikad nije to bilo lako – roditeljstvo je najteža uloga. Ali važno je da se bavimo temom dece i medija, potrebno nam je da se na nivou naših malih sredina podržimo u tome da smanjimo negativno dejstvo medija na decu. A mi to vrlo skromno radimo. Treba biti agresivniji, više se usmeriti na tu temu i to ne samo kod populacije do šest godina. Šta je sa osnovcima? Zamislite koliko oni vremena provode uz TV programe. Kada smo maloj deci pročitali knjigu? A nije rano da mu počnete sa čitanjem od devet meseci, ističe Anita Erić.
Između vrtića i porodice
Pri svemu ovome dolazi se do kompleksa pitanja o kvalitetu vremena u dnevnom rasporedu deteta, pri čemu se po karakteristikama bitno razlikuje vreme u vrtiću od onog koje deca provode van njega.
- Dete provede u vrtiću od četiri do deset sati, zavisno od obaveza roditelja. Ona su tu zaštićena od uticaja medija kroz kontrolisano davanje medijskih sadržaja primerenih njihovom uzrastu. Ali, u kućnim uslovima i u porodičnim okvirima uglavnom nije tako. Po onome što mi možemo da vidimo u grupama, o čemu deca govore? Govore o crtanim filmovima, o likovima koji se nalaze u nekim filmovima i serijama, pa čim dete toliko može da podražava i imitira te likove i toliko dugo o njima da govori znači da je dobro upoznato sa tom materijom. To je nama neko inicijalno saznanje koliko deca provode uz elektronske medije i to nama govori da je to vreme nekvalitetno provedeno.
Zamena za elektronske medije u današnjoj porodici bilo bi šetnja, igra loptom, vožnja biciklom ili vožnja rolera, učenje nekim veštinama, uključivanje u sportske aktivnosti, neformalni razgovori i komunikacija unutar porodice, zajedničko crtanje, slikanje, posete prijateljima i tako dalje.
Mislim da bi i drugi, oni koji se bave ovim iz nekog drugog, možda zdravstvenog ili sociološkog, mogli nešto da kažu u prilog ovoj temi, ocenjuje Anita.
Prema navodima Ivane Jokić, najuočljiviji uticaj medija na decu u ranom uzrastu je u razvoju govora. Definitivna potvrda toga je kad dete „progovori“ na engleskom, što je isključivo uticaj sadržaja pojedinih televizijskih kanala. A – po njenim rečima - govor se uči i razvija samo kada se razgovara aktivno sa drugim ljudima. Ne može samo da se upija i zatim reprodukuje na jedan pasivan način.
- Danas, na primer, imamo sve više dece koja su previše aktivna, da ne kažem hiperaktivna - to je već područje naših zdravstvenih saradnika.
Deo razloga je u činjenici da su deca u ranom uzrastu, kad je to formiranje moždanih sinapsi najintenzivnije, izložena medijima, pasivno gledaju, „zaključana“ im je pažnja između medija i sopstvene ličnosti, upijaju preintenzivne boje, preglasnu muziku i zvuke uopšte i prebrzo smenjivanje tih sadržaja, a sve to može da utiče na fiziologiju, gde se dešavaju promene u mozgu koje bukvalno podstiču eksitaciju celog organizma, što dovodi da ova deca postanu, prosto rečeno, nemirna. Znači, treba se
vratiti nekim neposrednim kontaktima sa prirodom i sa okolinom, objašnjava Ivana.
Medijsko tržište i (zaboravljene) vrednosti
Naše sagovornice slažu se da je i društvo postalo senzacionalističko, pa smo oguglali na mnogo što šta i ukoliko medijski sadržaj nije senzacionalan, bombastičan ili nije u pozitivnom kontekstu, onda nam je to prvo što nam privuče pažnju. U tom smislu može da nanese veliku štetu i onda bi – ako govorimo o sistemu, a sistem čine pojedinci – svako od nas pojedinačno trebalo da selektuje i vodi računa o zaštiti deteta od negativnog medijskog uticaja.
- Danas je Svetski dan deteta. Ajde sutra da pogledamo da li je neki od medija objavio šta su na današnji dan deca nešto lepo uradila za sebe, za drugog, za svoju porodicu. Toga neće biti. To svedoči koliko je naš vrednosni sistem poljuljan. Ako smo mi vrednosno opredeljeni da budemo kao društvo humani, da kao ljudi pomažemo jedni drugima, onda i naše medijske strukture i megalomanske kuće koje imaju ogromne kapacitete moraju biti pod nekom vrstom pritiska da sadržaje usmeravaju ka onome što je vrednosno dobro. Znači tržište ipak treba da usklađuje pozitivne društvene vrednosti sa senzacionalizmom. I takvi uticaji se ne smeju podvoditi pod ugrožavanje nezavisnosti medija. Naprotiv.
Treba pokušati pomiriti ono što je današnji dan i ono što je vrednost sa onim što je medijski sadržaj koji promoviše potrebe zajednice, lokalne, regionalne ili državne – svejedno, kaže Anita, dodajući da ukoliko roditelj ne zna kako da se izbori sa svim tim, onda neka se obrati ljudima koji mogu da im pomognu, ili da se obrate institucijama koje se bave savetodavnim radom, gde uvek mogu da potraže informacije šta je to najbolje za dete određenog uzrasta.
- To i mi ovde radimo, ali radimo uglavnom pojedinačno i kada nam se roditelji obrate, a sada smo prvi put pokušali strateški da istražimo tu tematiku, kaže na kraju Anita Erić.