Manipulacija srceparajućim pričama
Šta se desi kada se tragom apela za pomoć krene u provere zbog nedoslednosti i „rupa” u priči osobe koja je pokušala da animira javnost za pomoć jer su, navodno, ona i sedmoro njene dece na ivici egzistencije, od kada ih je napustio suprug i otac
U kriznim vremenima mnogi ne biraju sredstva da bi došli do para i milostinje. Umalo da i mi nasednemo na priču tridesetčetvorogodišnje vrlo elokventne i sugestivne žene, koju je iskonstruisala tako dobro da čovek prosto ne posumnja u njenu verodostojnost. Ipak, su pojedini mediji poverovali i objavili srceparajuću priču o trudnoj ženi sa sedmoro dece, koja su gladna i koja traži pomoć.
Pre objavljivanja ovog slučaja proverili smo sve navode ove žene u policiji i Centru za socijalni rad.
Naime, našoj redakciji obratila se trudnica s molbom da joj pomognemo jer ju je suprug isterao na ulicu sa sedmoro dece zbog druge žene. Zato je bila primorana, napomenula je u telefonskom razgovoru, da se privremeno preseli kod sestre i njenog verenika, koji žive kao podstanari u Kragujevcu. Prijavila je na njihovoj adresi i prebivalište, uz dopust vlasnika stana iz Požarevca.
Razlika u slici i tonu
Požalila sa da deca danima gladuju, pa čak i najmlađi sin koji je imao operaciju srca zbog teške anomalije, kao i ona u poodmakloj trudnoći, te da treba hitnopomoći. Kazala je da im je bukvalno sve potrebno - hrana, odeća, obuća, sredstva za higijenu, posteljina, pampers pelene, jer najmlađe dete ima svega dve godine, zatim inhalator, pumpice za astmu...
I ko ne bi „pao” na ovakvu priču i odbio da pomogne ovoj porodici?A u stvarnosti ova žena nemasedmoro dece, što su nadležne službe proverile, ali, kako se ispostavilo,ipak ima muža i zajedno žive.Tačno je da ovde ima prijavljeno prebivalište od nedavno i da je jedno dete operisano. Sestra i njen verenik, kod kojih navodno živi s decom,su ustvari izmišljeni likovi iskorišćeni samo za ovu srceparajuću priču koja tek sledi.
Odlazimo na adresu, po dogovoru,i u konfornom, čistom stanu u strogom centru grada zatičemo mlađu ženu u poodmakloj trudnoći,samo sa dvoje maloletne dece, ošišanebukvalno do glave.
Na pitanjegde su ostala deca rekla je kao iz topa:„Otišli su kod jedne žene da srede kuću za 1.200 dinara, mora se”. Kako maloj deci da se povere poslovi sređivanja, pitah da mi objasni.
- Najstarija ćerka ima oko 15 godina i ona će uglavnom raditi, a sestre će joj pomagati.Ostale devojčice imaju 11, 13,sedam, šest i tri i po godine, rekla je nesigurno pobrajajući njihova imena.
Javila se prva sumnja da li ova žena uopšte ima toliko dece. Obično ljudi u ovakvim situacijama budu svi na okupu, da ljudi tačno mogu da vide kome sve i zbog čega pomažu.
Prodali je roditelji
- Imala sam jako teško detinjstvo. Otac je pokušao i da me siluje kada sam imala 11 godina. Odbranila sam se nekako, podigla sam sekiru na njega, ali ga nisam povredila. On je težak alkoholičar i baš je skoro izašao iz duševne bolnice. Nažalost, moja majka i dan danas živi s njim. Roditelji mi ništa nisu pružili u životu. Samo su vukli za mog brata koji živi u Francuskoj. Mene su prodali da bi brata školovali i poslali su ga u inostranstvo, priča glavna junakinja i nastavlja dalje:
- Udali su me sa 14 godina, otac me je bukvalno prodao za neke sitne pare našem kućnom prijatelju. Taj čovek je imao sina i ja sam mu se mnogo dopadala, jer sam nekada bila mnogo lepa. Otac mi je rumunski Ciganin, i kod njih je normano da se deca prodaju i za sitne pare, 300-400 evra i oni se posle prema ženi ophode kao prema robu. Takoreći, odmah sam zatrudnela i rodila moju prvu kćerku, ona sada ima 14 punih godina. Sve je bilo idealno do pre šest i po meseci, kada se začela ova poslednja
trudnoća. Moj muž je samo otišao.Dotle je bio divan čovek. Iz Kragujevca je. Radio je na građevini i imao je dobru platu. Sada smo bukvalno gladni i žedni. Ostala sam sama sa njih sedmoro - predivnim devojčicama i jednim malim dečakom, koji je prošle godine operisao srce, i koji je još uvek kritično. Njemu puno treba, a treba i ostaloj deci, jer su najčešće gladna od kada ih je otac napustio, priča naša sagovrnica i istovremeno podiže dečakovu majicu da bi potkrepila svoju priču.
I zaista, video se rez na dečakovim grudima i oblom stomačiću od hirurške intervencije.
- Ne tražim ništa, samo malo hrane i higijene i da se beba rodi u uslovima gde nešto ima, i, pre svega, da bude zdrava. Ja sam muža volela i volim ga još uvek. To su sve deca njegova, a mi nismo bili venčani. On je našao neku bolju priliku, neku babu bukvalno zbog para i nasledstva. Napustio me je, eto, kao i svu njegovu zlatnu decu. Poljubio nas je samo kada je pošao na posao i više se nije vratio. Ja sam lavi boriću se,ako treba prosiću i na ulici, nije me sramota, ali za decu mora biti,
izjavila je naša sagovornica.
Po njenoj priči nije bilo nagoveštaja da će je suprug ostaviti, jer je bio brižan. A onda je okrenula ploču i iznela sav „prljav veš” iz njihovog zajedničkog života.
Brižni otac ili monstrum
- Muž mi je polomio skoro sve zube. Nosim protezu. Tukao me je mnogo zbog ljubomore. Bilo je i maltretiranja na pretek. Hteo je da mi prereže vrat, pred decom, ali ne bih o tome da pričam pred njima. Pokušala sam da nađem neki izlaz, ali nije išlo. Sve sam trpela samo zbog dece, a i volela sam ga. Rađala sam decu. Tukao me je i dok sam nosila ovog malog u stomku. Celu trudnoću. Šta mislite zašto se on rodio sa teškom srčanom manom. Dete mi je umiralo na rukama u Beogradu. Tamo smo ga i
operisali, operisao ga je dr Milan ĐukićStefanović. Da nisam otišla tad lekaru, dete bi bilo mrtvo, jada se naša sagovornica.
- Tom detetu sada treba i pumpica i inhalator, ima i on astmu. Ne sme ni da plače. Zato sam se i odlučila da se obatim za neku pomoć, kaže ova mlada žena.
Jedva je pogodila naziv osnovne škole koju pohađa njena najstarija kćerka, koja po njenoj tvrdnji, jedina ide u školu. Na pitanje zašto ostale devojčice ne idu, bilo je tuc-muc, pa neke zbog bolesti...
Tvrdi da je otac priznao samo poslednjeg dečaka, dok sve devojčice nose njeno prezime, pretpostavlja zato što jedino on liči na njega. Optuživao ju je čak da sva ta deca nisu njegova, nego ko zna čija i to začino batinama.
- Ukoliko u kući nema skuvan ručak sve po kući bude porazbijano, a njega ne interesuje od čega ću da skuvam ručak, kad minije ostavio novac. Govorio bi: što nisi išla na ulicu da prosiš, ili pod Plavi most. To me sve jako boli. Moj muž jeste monstrum, i ostaće monstrum. Uprkos svemu, ja bih mu se vratila, kaže glavna junakinja ove priče.
- Meni je jednom crkva pomogla za pumpicu, velika je crkva, veliki je Bog, ali sveštenik mi je rekao: pa ne možemo ni mi stalno. Molila sam da mi kupe inhaltor i sada čekam, kaže naša sagovornica.
Ona očekuje konkretnu pomoć,a kada bude stala na svoje noge pomagaće,kaže, ona drugima. Trenutno žive od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, što ukupno iznosi 17.500 dinara.
Obratila se,napominje, kragujevačkom „Crvenom Krstu” i jednokratno su joj pomogli, zatim Kolu Srpskih sestara, koje joj je obećalo pomoć, nevladinim organizacijama, Crkvi, ali ne i Centru za socijaln rad. Na pitanje zašto se prvo nije obratila Centru, rekla je - zato što su prijavljeni u Beogradu i zato što otuda primajusocijalnu pomoć. Ima i svog voditelja slučaja koji je prati od malih nogu i upoznat je sa kompletnom situacijom, pa ne bi da išta menja.
Na kraju se ispostavilo da je socijalna služba iz Kragujevca njih potražila, potaknuta našim interesovanjem za „slučaj”. Pokazalo se da ni oni nisu zatekli toliku decu, jer ih ova žena i nema u tom broju. Ali su zatekli muža, ne onog od 64 godine kome su je navodno roditelji prodali, nego mlađeg čoveka približno njenih godina.
Izjavili su da im ništa nije potrebno jer sve imaju, da li iz straha da im se ne oduzmu deca i smeste u hraniteljske porodice, ili zato što zaista imaju osnovna sredstva za život, i to je pitanje. Međutim, ispostavilo se, takođe, da glavna junakinja ove priče ima deblji kriminalistički dosije, kao i čovek sa kojim živi. To su pokazale provere pre pisanja ovog teksta od zvaničnog organa. A zaključak donesite sami.