Bili smo spremni kada se ukazala prilika
Fond za nauku je u okviru posebnog programa finansira projekat u oblasti veštačke inteligencije, a rukovodilac projekta je Arso Vukićević, zaposlen na kragujevačkom Fakultetu inženjerskih nauka, i ujedno najmlađi dobitnik projekta u ovom pozivu i jedini u statusu naučnog saradnika među 12 rukovodilaca sa četiri državna univerziteta u Srbiji.
Arso Vukićević rođen je 1987. godine, završio je Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu. U njegovoj radnoj biografiji stoji da je osnovne studije mašinstva završio 2009, magistrirao je 2011. godine, a 2016, odbranio je doktorku disertaciju. Bio je student generacije osnovnih i master studija, 2009. je osvojio drugo mesto na svetskom takmičenju koje organizuje „Majkrosoft” korporacija, a njegovi radovi objavljivani su u vrhunskim međunarodnim časopisima.
Na pitanje da li je očekivao da će ovaj projekat biti odobren i kako je primio tu vest Vukićević odgovara da uopšte nije razmišljao o tome kada su poslali projekat, pošto je reč o oblastima koje sve njih u timu dugoročno zanimaju i sigurno bi nastavili da rade na njima i da nisu dobili sredstva. Priznaje da će to sada biti mnogo lakše i na višem nivou.
- Mislim da je zajedniči odgovor da smo se mnogo godina pripremali i trudili i da smo bili spremni kada se ukazala prilika, pa smo u tom smislu ovu vest primili kao priznanje za dosadašnji rad i motivaciju za naš dalji rad, kaže naš sagovornik, objašnjavajući da je proces ocenjivanja projekata imao dve faze. U prvoj fazi u kojoj su recenzije izvršili inostrani eksperti dobili su 89,6 poena od maksimalnih 90,3, tako da su drugu i konačnu fazu recenzije koju su izvršili domaći
recenzenti čekali sa velikom dozom optimizma.
O tome šta za njega znači što će rukovoditi ovako velikim projektom, ovaj mladi naučni istraživač kaže da je ovo prvi specijalizovani poziv iz oblasti Veštačke inteligencije (AI) u Srbiji i da mu je drago da su među 12 naučnih timova u Srbiji koji su prepoznati kao kompetentni da vode i realizuju takve projekte.
- I pored toga imamo još dosta prepreka na putu, kao i svi koji pokušavaju da nešto naprave u Srbiji. Ali, rešićemo i to, znamo gde se nalazimo i šta možemo. U pitanju je bitna oblast nauke koja se tek razvija kod nas, dok u stranim zemljama uveliko postoje instituti i fakulteti za AI, mašinsku viziju, vizuelno računarstvo, sajber-fizičke sisteme, Industriju 4.0 itd. Zbog toga treba pohvaliti ovu inicijativu Fonda za nauku, posebno odluku da se u proces recenzija uključe
inostrani eksperti. Nažalost, trenutno mali broj istraživačkih grupa u Srbiji ima odgovarajuću AI infrastrukturu (pre svega GPU servere – koji nisu jeftini) neophodnu za rad na visokom nivou. U tom smislu, mislim da je ovaj projekat bitan jer ćemo obezbediti resurse potrebne za dalji rad i rast, a pre svega mislim na buduće apliciranje na međunarodne projekte i saradnju sa privredom, objasnio je Vukićević.
Inače, članovi tima koji će raditi na ovom projektu su istraživači sa odseka za Industrijski inženjering sa Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu, ali i kolege sa Medicinskog fakulteta (Petar Milovanović) i Fakulteta organizacionih nauka (Miloš Milovanović)u Beogradu. U pitanju je mlad ali iskusan i ambiciozan tim (prosek članova tima je 30-40 godina), zbog čega su dobili jednu od pohvala od recenzenata na koju su ponosni.
Nevezano za ovaj projekat, napominje da je bitno to da sarađuju i sa ekspertima iz privrede, koji se bave industrijskim inženjeringom, elektronikom, AI, sajber-bezbednošću, kloud-komputing itd.
- Držaćemo se tog pravca i u budućnosti, a njegov krovni naziv je „Industrija 4.0“. U Svetu, pa i u Srbiji, mnogi vodeći stručnjaci trenutno rade u privredi. Da pojasnim, do pre 30 godina većina tehnoloških pronalazaka dešavala se na univerzitetima, sada polako primat preuzima privreda, posebno u oblasti AI. Mislim da smo mi na vreme to prepoznali i da poštujemo tu činjenicu, što nam pomaže da bolje sagledamo realne potrebe privrede i često naučimo dosta od ljudi iz prakse,
kaže Arso Vukićević
On trenutno rukovodi i projektom koji finansira Inovacioni fond, a tema je dalje usavršavanje naših naučnih pronalazaka i njihova priprema za komercijalnu primenu u industriji. Smatra da ima dosta iskustva jer na ovakvim projektima radi još od 2011. godine. Imao je priliku da mnoge stvari nauči u Centru za bioinženjering kojim rukovodi prof. Nenad Filipović, za koga kaže da je što se naučnih projekata tiče među liderima u ovom delu Evrope, a po efikasnosti i iskustvu ljudi koje okuplja,
verovatno i među najboljima u Evropi iz oblasti Bioinženjeringa.
Naš sagovornik naglašava da je ovom prilikom pokušao da predstavi novu incijativu, koju sada nameravaju da pokrenu u oblasti Industrijskog inženjerstva i tzv. Industrije 4.0, tako da nije ključno pitanje ko je rukovodilac projekta, jer se svi projekti realizuju timski.
Osim ovog, u toku 2020. godine dobili su još jedan veliki EU Horizont 2020 projekat finansiran od strane Evropske komisije (tema su kolaborativni roboti i veštačka inteligencija) i jedan projekat Inovacionog fonda (tema je neuroergonomija i veštačka inteligencija). Rukovodioci ovih projekata su profesori Ivan Mačužić i Marko Đapan.
- Pohvalio bih projekat Inovacionog fonda, jer je dobijen u saradnji sa visokotehnološkom startap firmom iz Beograda, čiji su vlasnici bivši doktorandi naše grupe koji uspešno prodaju svoje bežične EEG uređaje vodećim firmama i univerzitetima u svetu (uključujući Apple, Microsoft, Google, MIT, UCLA itd.). Ukupan budžet za istraživanja na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu koji je prikupljen kroz navedene projekte iznosi preko 500 hiljada evra za naredne dve, tri
godine, teme projekata su izuzetno aktuelne i primenjive u praksi. U tom smislu, mislim da smo ostvarili rezultate na kojima nam mogu pozavideti vodeći fakulteti u Evropi, što je potvrđeno i od strane nacionalnih i međunarodnih naučnih fondova, kaže Vukićević. On napominje da uzimajući u obzir obim posla koji ih čeka, sada su veći problem ljudski resursi i nada se da će Fakultet inženjerskih nauka prepoznati potencijal i preuzeti svoju ulogu.